МЕХАНИЗАМ,

МЕАНИЗАМ,

СУСТАВ

КООРДИНАЦИЈЕ

Извидићу, још, како се то каже на Брчком Језику.

Јер и Брчко Дистрикт је у Механизму Координације.

Што је неоспорна чињеница да је Босна и Херцеговина једна неозбиљна зајебанција.

Дистрикт је смишљен као начин да се територијално девастира Република Српска а нашта је Милошевић, као Дејтонска Српска Прилуда и пристао. Да је само на то. Ако Караџићу Срби требају да суде, то је зато што је издејствовао да Милошевић у Дејтону заступа Републику Српску.

Дакле, Брчко је Механизам Дезинтеграције и нема шта да тражи у Мехкоору Европских Интеграција.

Ну.

Сада имамо на столу Механизам Координације који ће послужити на путу за Брисел.

На први поглед, имаће исти ефект као и Милошевићев рат за све Србе у једној држави, као Сарајевско схватање Дејтона и као Пружена Рука на Балкану.

Циљ Мехкоора, Механизма Координације, јесте да се уважи ентитетска структура БиХ и побије вјештачка представа да је БиХ Држава и да има своје Државне Органе који воде Државну Политику. А да је Република Српка Санџак.

То је, за Републику Српску, гаранција да се неће нешто прихватити што ће бити девастација Дејтона, отимање надлежности Републике Српске и нова оловна плоча унитаризације.

За друге, Странце Усранце и Сарајево, то је само непотребан начин да се успори њихово потпуно финансијерско територијализовање, анектирање, БиХ.

Стога је и створен компликован механизам кроз који се може, због притиска, непажње, некомпетентности или због колаборационизма, провући и оно што треба и оно што не треба.

Како тај механизам изгледа.

·        Колегијум за Европске Интеграције (предсједавајући СМ, премијери Српске и Федерације, два предсједника влада жупанија и кантона, брчконачелник, министри финасија, у СМ, Српске и Федерације, Црнадак, руководиоци односних институција за европске интеграције)

·        Министарска конференција

·        Форум Политичких Савјетника, СТЈ

·        Комисија за Европске Интеграције

·        Радне групе за Европске Интеграције.

Испод је још цијели низ делегација, заједничких, које настају са циљем реализације и тртмртпрт.

Знимљив детаљ је у главном Механизму. Ако се о нечему неко ад хок тијело не може договорити, проблем просљеђује оном изнад себе. Умјесто да га враћа онима испод себе, на дораде.

Ту се крије механизам притиска и прања руку, односно скидања одговорности са себе.

Не знам да ли у Влади Српске о овоме воде рачуна.

Друга  битна свар јесте да нигдје није разрађен начин одбијања, од стране Српске, а и других, неког рјешења, у смислу коначне одлуке.

Треће. Поставља се проблем квалитета представника у цијелој тој бирократској лепези. Њихове национално-стратешке опредијељености и оспособљености. Те проблем, који Влада Српске мора да ријеши, сталног договора, инструисања и држања под контролом свих учесника, у сваком процесу  и на сваком нивоу.

Четврто. Инцијативу за формирање свих ових главних прагова Механизма покреће Савјет Министара или Предсјдавајући.

То није добро.

Владе Српске и Федерације требале су за свако тијело сачинити Споразум Страна о ад хок тијелима Мехкоора. Које тим споразумом почиње да дјелује а престаје да дјелује када обави своје задатке, такође Споразумом Страна.

Јер. Двадесетогодишње искуство Дејтона и Охаера нас учи да никад ниси сигуран да Фатин Чајник неће постати Парњача.

И један практичан савјет Влади Републике Српске.

Задужити неку групу да прецино евидентира синтагме које ће се бацати по Мехкоору и цијелом овом процесу. Са циљем одгонетања њихове суштине или демаскирања. И за сваку тражити стриктно објашњење.

Још прије покретања распада и ратова братства и јединства, почео је Терор Синтагми. На које нико није обратио пажњу, већ их је усвајао као властити знак еуропејства и интелектуалства.

А то је, у ставри, први корак Анексије и Капитулације.