понедељак, 01. јун 2015.

ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ПРЕЦИЗНА ЈЕ
РЕЦЕПТУРА.
ЗАТО ЖЕНЕ
ЗАПИСУЈУ
РЕЦЕПТЕ
ЗА КОЛАЧЕ.

Политика је измишљена као мјесто Односа Снага у друштву.
Некад на Античком Тргу а данас на великој, компликованој и ризичној позорници НДД Сфере. Нација Држава Друштво.
То је мјесто гдје се мељу сви интереси, све силе, све снаге, све памети, све глупости, сви ризици и све добити, да би, на крају, тамо негдје на парламентарном гласању, изашла кобасица којом су сви задовољни. Није ни неслана, ни преслана, ни масна, ни посна, и за шљиву и за пиву.
Да би то тако било, измишљене су и формиране Политичке Странке. Зато су се, у почетку и звале Партије. Парт. Дио.
Оне су представљале дио неког политичког друштва, неки слој, неку класу, неки интерес.
Данас је то друкчије. Па се људи, с правом, питају А којићенамкурац странке. Јер не виде кога представљају и шта заступају.
Што не скида обавезу са Политичких Странака да обезбиједе да Политика, технолошки, буде то поменуто мјесто за прецизну рецептуру друштвених снага и односа.
Говорим о Великим Политичким Странкама. А не о малим, приручним, накурњачким, манипулативним и импровизованим.
ВПС морају ту технологију Односа Снага обезбиједити прво унутар своје организације и функционалног система.
Тај баланс је много компликованији него што посматрачима изгледа. И онима који се никад нису бавили великим друштвеним групама.
Масовно чланство, разуђена, организација, географска и интересна условљеност, велики број, неколико стотина, изабраних активиста, велики број именованих и постављених, много више од неколико стотина, природна флуктуација између страначких слојева, приступ најзаслужнијих и најспособнијих властничким мјестима којима странка располаже, процедура односа према финансијској моћи и пунктовима, вредновање заслуга, складан доток мање заслужних, феудални и менаџерски појединачни и групни ешалони, однос виртуелног колективитета и мјешавине стварних интереса, дух заједништва и кеса разједништва...
Само су неки од неколико стотина релација, односно састојака из рецепта за успјешно функционисање Велике Политичке Странке.
Дабоме да о тим свим састојцима не може рачуна да води Лидер. Или Шеф. Већ Правила, Процедуре и Системи.
Актуелни догађаји са Посланичким Клубом СНСД и Игором Радојичићем, само су врх ледењака.
Знак да је нешто у рецептури погрешно. Неки штауб је дошао у сарму а љути кечап у кремпиту.
Рецептура је почела да се ремети пред изборе 2010.
Они који сада коментаришу, закључују, доносе судове и пресуде, о Радојичићу или о Есенесдеу, или су добронамјерно неупознати са тим шта је ВПС, или су само злуради и мрзилачки, или су пројектовано злонамјерни и плаћени, или су они који виде своју шансу да заузму, без избора, мјесто Есенесдеа у Власти и Моћи.
Нико од њих није ни обавезан да добронамјерно гледа на Рецептуру.
Обавезан је једино Есенесде.