понедељак, 02. фебруар 2015.

СИНХРОНИЗОВАНА
ГЛОРИФИКАЦИЈА
АНАРХИЈЕ
И ПРИЗИВАЊА
УЛИЧНОГ
РУШИЛАШТВА

Веома упјеван дует Младен Иванић – Младен Босић, против власти у Републици Српској, Есенесдеа и Додика, синхронизованији него у вријеме предизборне кампање, и, што је нарочито занимљиво, временски окренут уназад, са главном тезом да је Додик упропастио Републику Српску и да се власт бавила небитним темама док је економија пропадала, свакодневно се обрушава на Републику Српску, иако с њом немају никакве формалне постизборне везе, пошто су инсталирани, или су потписали инсталацију, за учешће у заједничким органима.
Блогерско-порталска сценографија у Републици Српској, њен тајни и обавјештајни суфлерај, поново подсјећа на тезу коју је лансирала прије избора. Избори су посљедња шанса за промјене и уклањање Режима. А ако то не успије, онда слиједи Анархија као једини преостали инсрумент. Пошто није успјело, Амо Анархијо, Амо.
Фахрудин Радончић је иступио у сарајевским медијима у славу 7. фебруара. Прошлогодишњи Седми Фебруар је био дан Велике Федерацијске Паљевине у неколико жупанијских и кантоналних центара и у Предсједништву БиХ, у Сарајеву.
Радончић сада отворено то проглашава историјским даном за БиХ и, за годишњицу, без задршке, иступа са правом да он, као лидер СББ, и странка, имају право да позову стотину, двјеста хиљада грађана да протестују.
Ове три цјелине, наизглед одвојене, дјелују повезано у двије равни.
Светри су класична абартована реторика предизборног усијања. И светри се, заједно и синхронизовано, интензивирају у веома кратком времену послије избора. Дакле, у времену када власт још није ни формирана, у Федерацији и на ниову Заједничких Органа, или када није ни могла да покаже никакве ефекте у кратком року, као што је то у Републици Српској.
Грађани, Анархија и Милион Незадовољних, о којима говори Радончић, блогопортали и Дуо Два Младена, недавно су, у октобру, имали право и прилику да кажу и ураде све што мисле да је потребно. Да изаберу друге, треће и било које.
Откуда сада телалима анархије, рушења и протеста, идеја да их, бираче, позову на рушилачку врсту избора.
Осим ако се не ради о инструисаној и синхронизованој акцији.
Обзиром да у највећем дијелу Насеобине, власти нема ни на видику, нејасно је против кога се организују Протести, Анархија и Асфалт Демократија.
Осим ако није против власти Републике Српске.
Власти Републике Српске, пак, морају политички професионално да пакују и јавности, и Народној Скупштини, испоручују законске пакете, идеје и реформе. А не да траљавим потезима граде полигоне за вјештачке позиве на Анархију.
У том свјетлу, сумњива је и Изјава Предсједништва Центраног Тројног Комитета и Извршног Комитета Велике Британије и Њемачке.
У њој се говори о запошљавању, социјалној политици и сличним масовним опијатима, о којима странци никад нису захтијевали да се говори. А све то у тренутку кад нема ни домаћина, ни домаћице, ни снаје, ни синова, у собама власти. Па није јасно коме се испоручују ти задаци. И зашта служе.
Углавном, у случају рушилаштва, анархије и Мајданског сценарија, штампаче позива знамо.