уторак, 03. фебруар 2015.

СИРИЗА ЈЕ
ПОСЉЕДИЦА
ТОТАЛИТАРИЗМА
AЛИ НЕЋЕ СВАКИ
ТОТАЛИТАРИЗАМ
ПОКЛОНИТИ
СИРИЗУ

Тоталитаризам није више што је некад био. Идеологија Државе која се мијеша у све и која је све, а која је за то добро организована и која то постиже силом.
Савремене масовне, ултрафреквентне и глобалистичке тенологије постигле су то да и саме масе, државни поданици, учествују у продуковању Тоталитаризма и његовом проширењу на све, чак и на оне области које у његовом првобитном значењу нису биле ни трећа резерва.
Тоталитаризам је данас најприсутнији када га нема, кад није видљив.
Његова особина је особина гуштеровог репа. Коликогод се сијече, он поново израста.
Слободан Милошевић је у Србији креиао један занимљив облике Тоталитаризма. У томе му је помогао рат, криминализација државе и права, и национална шаторско-циркуска масовна запјенушеност.
Тај Тоталитаризам је пропао, као што се и очекивало. Реп је одсјечен.
Али нико није чекивао да се један од важних сегмената Слобиног Тоталитарима прекомпонује у Напредњаке и наметне још већи и још софистициранији Тоталитаризам.
Вучићев Тоталитаризам је специфичан зато што је то Тоталитаризам 21. вијека. У њему учествују, превасходно га продукују и омогућили су га, грађани, становници и бирачи Србије.
Не требам даље распредати.
И овај ће Тоталитаризам пропасти. Утопиће се у нешто теже, јаловије и горе. Не мора то обавено бити нови ТТ-ризам.
Тоталитаризам се данас претворио у све осим Идеологије и Државне принуде.
Постоји спортски, културни, мултинационални, интеграцијски, кичевни, шундски, неконцептни, тоталитаризам невладиних организација и цивилног друштва, тоталитаризам тржишта, нарочито неолиберализма, банкарски тоталитаризам, међународни финансијашки, кредитни тоталитаризам, тоталитаризам европске уније, тоталитаризам приватизације, антисуверенитетни тоталитаризам, тоталитаризам губитка културног, националног и вјерског идентитета.
Све у што погледате, посумњајте и у Тоталитаризам.
У Грчкој се догодила Сириза. Неки су у чуду, неки се праве да су у чуду а неки и не разумију.
Грчка је, међутим, деценијама живјела под неколико велова Тоталитаризма. Од унутрашњих до спољних.
Посљедњих година ТТ-ризам ЕУ и Берлина претворио се у иживљавање над нацијом и земљом. Тројна смјена тоталитаризама, двију грчких странака и Еуберлинског Женског Бизмаркизма, дошла је до краја. Избила је Сириза.
Претходно је у Хрватској забиљежен случај Керум. Због тога што се ради о класичном плитичком будалашу, нико то није озбиљно схватао. Послије се догодила Мирела Холи и неки Орах. Они су добили непокривено и неочекивано много гласова. Исто се догодило неком момку, недавно, на предсједничким изборима.
Све је то посљедица Тоталитаризма. Политичка плућа траже спас у сламки чистог зрака.
Ну. То нужно не значи да ће се сваки Тоталитаризам завршити Сиризом. Чак је вјероватније да ће Сириза проћи као Аљенде, ономад.
Али све то што се догађа у нашој близини и што је довољно видљиво за анализу, указује да је свијет премрежен невјероватно лаганим а непробојним бројним мрежама и покровима тоталитаризама. И да неће још дуго моћи тако да издржи.
Да ли ће се убрзано јављати мјестимичне Сиризе или ће се то расплести Трећим Свјетским Ратом, мање је битно.
Битно је да се процес уништења Држава Нација неће моћи остварити онако како то главни ТТ-ризми намјеравају. Држава Нација је једно од највећих достигнућа људске цивилизације, ратова, крви и истребљења. И чим је то тако, јасно је да се ради о нечему свијету потребном и вриједном.
ТТ-лизатори немају ни изблиза тако вриједне циљеве и вриједности.
А у рукама им је остало све мање и мање алатки.
Развој процеса Сириза, у наредним годинама, биће изванредан лабораторијум за мегадруштвену анализу.