субота, 04. октобар 2014.

3263.
МАЛА МОЈА
УДАЛА СЕ
У ДЕРВЕНТУ,
У ДЕРВЕНТУ
ЗА ЈЕДНОГА БЛЕНТУ

Ну. Синоћ их је, у Дервенти, било најмање двојица.
Есдеес је држао предизборну трибину, у том традиционалном упоришту те странке и ЏЗП, Џелепа За Промјене. Дервента је пола Есдееса дала. Остали су били у усташким логорима па нису могли. Али би и они ишли листом у Есдеес.
Не знам какав им је био скуп, али знајући како их Дервенћани воле, не сумњам да је био мјеснозаједнички.
Мене занима једна друга феноменологија.
У недостатку било какве концепције за Републику Српску, било какве националне пројекције, о економији да и не говорима, јер све то што обитава у Есдеесу, не зна о економији ни колико је потребно да попуни вирман, у недостатку било какве политичке конструкције, политичке синтагме макар, занимљиве идеје за ГФГ, у Есдеесу поново васкрсава Народ.
Скоро смо заборавили вијеме како је Есдеес Народу јебао матер. У рату и послије рата. У рату је Радован Караџић слао својима писмо. Ми за гинут нисмо. Ми, Есдеесовци и попови не треба да идемо у ровове, да не гинемо, да би имао ко да влада послије рата. А слао је и нама у ровове писмо. Јесмол за њега или нисмо. Ил можда за Младића.
Послије рата Пљачка. О томе је све познато.
У оба та времена Есдеес се позивао на народ. Свака шуша која је стала за говорницу, или иступала јавно, почињала је пледоаје са Мој Народ.
Кад неко каже Мој Народ, он, у ствари, каже, да не зна ништа да уради. Ни за себе ни за Народ. Он се крије из Народа. Он баца маглу, он се спрема на лаж, пљачку и мутљажу.
И синоћ у Дервенти, пошто немају шта да кажу у кампањи, осим лажи, а врхунска им је како је милион људи у Српској незадовољно влашћу, узели су народ у уста.
Огњен Тадић, кандидат за Предсједника, који четврти пут учествује на олимпијади, рекао је да Народ Нема Право Да Погријеши.
Мој Тадићу. Народ има право на све. Има право да гријеши. Јер и кад гријеши, Народ не гријеши. Народ има право да изабере и тебе за Предсједника. Али твоја, и права других, нису толика коликим их присвајаш. Ти народу не значиш ништа. Осим што си добио службену легитимацију да си Кандидат. То ти не даје право да се позиваш на Народ. Јеси адвокат али ниси Адвокат Народа. Ти, пак, умислио си да си по службеној дужности.
Чак и кад те Народ изабере, ти немаш право да говориш у његово име. Нити да му попујеш.
Слично сраније распростро је и Мисија Босић, кандидат за премијера. Као што сам и ја кандидат за мисицу Камчатке.
Рекао је да се Народ није борио за овакву земљу.
Не зна Босић за какву се земљу борио Народ. Не зна нико. Да ли је Босић био у рову. И у глави народа. Не знам чак ни ја зашта се борио народ. Који сам био у рову.
Али знам да се није борио за овакву опозицију.
Мислио је да ће Есдеес владати сто година и да никад неће бити опозиција.

А они се изродили већ код првог пресијавања.