среда, 27. август 2014.

3184.
ЦКС
КУЛТУРИЗАЦИЈА,
ПОЛИТИЗАЦИЈА,
СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА

Цеца Карлеуша Северина. ЦКС. Балканска робна марка високе технологије. Као СКФ. СТЈ.
Како су нестали социјалистички директори, настали су тајкуни. Како су нестали Соури, појавио се Конзум. Како су нестали Централни Комитети, појавио се Организовани Државни Криминал. Како су нестале Курве са ноћних жељезнички станица, појавиле се Умјетнице на естради.
Курве Естраде су дијамантизоване оштрице спајања, под великим притиском и на великој температури, три неоходна елемента. Медија, Криминала, Популистичких Политикоида.
Уназад двије деценије на сцени је противприродни блуд таблоидизоване штампе и таблоидиотизованих телевизија, у кревету, са политиком. Ослобођени талент криминализованих гена искористио је тај петинг и увукао се у кревет. Најприје као трећи а онда као први.
Зато имамо телевизије које су приватне а које су увијек уз власт. Или уз Опозицију. Сада имамо и власти које су уз телевизију. Политика, која је имала намјеру да прикрије догађања у кревету, и постсоцијалистичку пљачку, почела је да форсира Умјетнице које би опсјениле народ у бациле га у занос општег колективног петинга.
Тај социолошки рецепт, комаптибилан са међународном пљачком ресурса, тржишта и надлежности НДД Сфере, показао се као савршени перпетуум мобиле. Који функционише и данас.
Данас је Северина Пјебачица апсолутни господар медијског простора и догађаја. Да данас постоји Савез Комуниста Југославије, Северина би отворила њихов наредни конгрес. Да излази лист Комунист, Карлеуша би му била колумнист. А на фестивалу партизанских револуционарних пјесама, химну Колико је на Козари виса, Још је више силиконских сиса, пјевала би Светлана Цеца Ражнатовић.
Као што је Сјеберину на нови ниво подигао аматерским снимак и аматерски секс на бродици, тако је Цецу у Национале разред винула њена пресуђена кириминализација и удовичаство криминалца и дивљака Српског Јединства.
Оне су, нарочито Цеца, идеали дјевојчица и дјевојака, без обзира на морално, законско и друштвено дно са којег долазе и на којем се још налазе.
Карлеуше, Сјебуше и Цецуше претварају цијела друштва у један велики Мегапинксел. У слику једне велике ружичасте тачке.
То је једнобојан, једносмјеран и једнократан свијет који се руши спознајом да више немаш сисе као цеца, дупе као Севе и ноге као Карлеуша.
Трио НДС, Ноге Дупе Сисе, генерише нови слој друштва, слој културолошког сумрака, који, опет, поставља друштвене и политичке координате као оријентире општеприхватљивог мјерила и понашања.
Шта се може учинити.
Да ли забранити стадионе или забранити публику. Или Сарајево Филм Фестивал. Или свима набавити бродице да се јебу ко мршава кезмад. Или барем као Севе.
Друштво, политика, озбиљни медији и јавна сфера уопште, требају да престану уздизати и позлаћивати Трио НДС. Да их остави у жбуњу и под шаторима, на борбама бакова, тамо гдје и припадају.
Та жбуњарска, шаторашка, међуножна флора и фауна један је од путева насилне деполитизације друштва.
А друштво које изгуби политичке оријентире, које допусти да их се разједе од стране западних либералних вриједности, од стране домаћих опанака са штиклама и од стране вјештачких еуро и курцо интеграција, избубило је трајну способност бриге о себи.
Јер политика није само предсједник владе или парламент. Политика је начин управљања НДД Сфером. Начин опстанка.

А жбуњаре са микрофоном, међу сисама, међу ногама и међу нама, нису ништа друго до сумрак ионако Тамне Стране Мјесеца.