2535.
ГЛАСИНЕ О УТИЦАЈУ
СРБИЈЕ И СРБИЈАНСКИХ
ЛИДЕРА
НА ЈАВНО МНИЈЕЊЕ
И ИЗБОРЕ У СРПСКОЈ
 

Аматерско Културно Умјетничко Друштво које игра на Јавној Политичкој Позорници Републике Српске, пуно је Аматерчина. То му даје квалитет УПМ.

Аматерчине шире гласине и фаме. И промовишу их у неупитне истине. Јебо Њутна, колико они закона јавне физике могу да промовишу.

Једна од тих фама је, напримјерно, улога Агенције у кампањи за изборе. Па улога Директног Преноса у рејтингу странке. Па улога Истраживања јавног мнијења. Па, не нужно на крају, улога Србије у утицају на политичку сцену Републике Српске. И улога србијанских лидера у креирању изборне љествице у Српској.

Утицај србијанских лидера на изборе у Републици Српској исти је као и утицај Марка Краљевића на поп музику загребачке школе.

Још откако је чувени Фараон, Бенгласки Тигар, Слоба Мирин, како га већ није укивао Тијанић, а он завршио као пудлица Чеде Јовановића, покушао да утиче на Радована Караџића, тај посао је идентификован као Чабарли Посо. Прденије у чабар.

Ни целоноћно бденије на паљанској скупштини није му помогло, ономад, кад је био јак коцрназемља. Ни санкције на Дрини. Што се мене тиче, боље би му било да их је поставио на Мораву.

Да је Бенгалац имао велики утицај на нас Овдје, завршили би као Кнински. Данас би нам лупали табле.

Шта је било послије.

Какав је утицај имао Шешељ, напримјерно. Формирани су радикали. Јесу, није да нису. Али то је, Овдје, било окупљалиште будала. Радикали у Босанском Новом. Сунце Ти Јебем.

Гдје су сада. Нигдје.

Какав је утицај имао Коштуница. Тадић. Чеда Јовановић. Добро. За Чеду сам се мало зајебао.

Сви су они, углавном, долазили Овдје да се мало Налочу Српства. Да се сликају са Калашњиковим. И са Додиком.

На том непостојећем утицају Србије на политичку сцену Републике Српске, многи овдашњи појединац је, током више од двадесет година, приграбио велику моћ, унутарстраначку, политички, војну, јавну и уопште. Да о лови не говорим.

Сада је грабе отпаци.

Република Српска је аутохтони и аутентични политички фактор, простор и вријеме. И за своје пресудне послове мора сама да се потруди.

Главна чињеница о њој јесте да њен опстанак зависи од ње саме. А не од Србије. Никада Србија не може бранити Републику Српску колико Сарајево може да је ждере.