уторак, 09. јул 2013.

2196.
ТРИ СТРАХА
И ЈЕДНА НАДА
 

Како су приземљили Моралеса, како је уздрмана стабилна неотоманска Давутоглија, како је најебо онај из НСА, како су отровали студенте, а нису Троњка, увукао се неки страх у мене. Шта неки. Сто страхова, СТЈ.
Некидан, лагано тротоаришем, ногу пред ногу, а у сусрет ми иде госпођа, дама, чини ми се једва прешла четрдесет, у бијелим хлачама, утегнута, витка, лагана блузица преко. Морам да се окренем, да видим то умјетничко дјело и са друге стране. Свака жена је умјетнина, скулптура, само неки мушки крмци, а и многе жене, жене сматрају тијелом, тјелесином.
А онда ме прођоше трнци. Ако се окренем, неко ће да види и да ме оптужи за педофилију, НТЈ.
Страх ме да ће доћи вријеме да ће мушкарци морати да емотиовно, тјелесно и визуелно комуницирају само са женскињем које је рођено истог мјесеца и године кад и они. Све остало је педофилија и некрофилија.
Оборим очи. Гледај предасе. ПТМ. Пусти женску гузу. Шта ако помисле да си се окренуо за неким мушкарцем. Па помисле да си педер. Ма добро, тјешим сам себе, само да не помисле да сам и владика.
Медији и онај Звиждач, а на крају ће испасти Звизгов, открили америку. Открили топлу воду. Америчка Призма прислушкује и конотрлише комуникације свих својих грађана а и диљем васељене земаљске. У томе јој помажу и савезници који се, јавно, кобива, љуте што им Америка узима суверенитет, такозвани Електронитет, Суверенитет Интернета и Електронске комуникације уопште.
Ухватио ме страх да неће неке моје поруке прочитати Мишел. ЈМП. Зато сам почео да, поред прибављања ЈМБГ женскиња с којим комуникујем коња по мјесецу, у сврху одагнавања првог страха, шаљем поруке које нису безбједоносно занимљиве Обами и Националном интересу.
Па сам, некуноћ, предзору, једној дами послао поруку Твоја љепота је надишла Твоје године.
Размишљам, та неизвјесна јасноћа, та загонетна значења, та мистична увијеност у додир ноћи и дана, тај мој талент за тржишно политичко подсвјесно и свјесно комуниковање треба искористоти И Шире, изазваће ефект. Стигао је одговор. Ал мореш да сереш.
Сад ме још већи страх те комуникације.
Трећи страх је највећи.
Шта ако Мемо оснује странку. Онако пригл, душу дао да покупи огромно гласачко тијело. Сви пригл који су гласали за Комшића, гласаће за Мему. Мемо има подршку медија и Србије. Добро. Није Пинк Србија. Али Србија јесте све више Пинк. А и није мала ствар истовремено сјебати Господу Екрема и Станију Са Вештачко Дупе.
Кад је Мемо, по проглашењу, почео да дрка онај шампањац, с обје руке, не знајући да има нека жица преко чепа и око грљка, схватио сам емотивни однос Међеда и Букве. И посљедице.
Али има и нада.
Рехабилитовали Дражу. Хоће и Ђиду да рехабилитују. Дража је био Четник. Као што и мене иментују многи. А Ђидо, онај најбољи од Ђиласа, био је неки партијски апаратчик. Можда ће ред доћи и на мене.
Не липши, магарче, док трава не нарасте.