недеља, 7. јул 2013.

2194.
ФАНТ
ШУЛЕ
О БАЊАЛИЧКОМ
ФАШИЗМУ.
И ПИШЧАНИК.
КАО ШТО ЈЕ
НАЈВЕЋА ГЕНЕТСКА ГРЕШКА
ЊЕМАЧКЕ НАЦИЈЕ
НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ
И ГИТЉЕР,
ТАКО ЈЕ СРПСКА
НАЈВЕЋА ГЕНЕТСКА
ГРЕШКА
БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО
И МУЛТИЕТНИЧНОСТ.
 

Интелектуалоиди са Пишчаника, извјесног портала са данца Сербије, објавили су текст извјесног Срђана Шушнице Шулета који је дио магистарског рада на факултету друштвених наука у Љубљани. Текст говори о бањалучким графитима који су, како могу закључити, клинасто писмо урођеног српског фашизма, о коме пише и Умберто Еко, као и што говоре о страшној српској особини балканској да сјебу мултиетничност, тако укоријењену овдје, темељније него што су укоријењени сијерак, коњогриз и амброзија.
У попису литературе је и Блог Рајка Васића. СТЈ.
Мислим да се цијели факултет у тој Дежели, а о магистарском раду да и не говорим, могу НабитинаК. Кад су спали на неки блог. И на графите.
Безизлазно је кад млади људи не схватају ништа.
Ако је старијим генерацијама требало неколико деценија да схвате сву крволочност мултиетничности, млађим би требало неколико година. Али није тако. Шушница Шуле је вјероватно Бањалучанин. То је овдашње презиме.
Немам ништа против да маленци анализирају и бањалучке графите. Али то су небитне ствари за закључивање о једној нацији, о једној републици, о токовима ратова на развалишту СФРЈ. Небитни чак и за један магистарски рад.
Немам времена да овдје опсервирам графите. Они нису детектор нечега, нити узрок, нити чињеница, нити доказ. Они су трепталица друштвених вибрација младих генерација. Фреквенција прерађеног сјећања чињеница, протест против њих и концентрисани израз посебноугаоног схватања свијета.
Оно о чему Пишчаник, и Шуле магистарац, говори, када преноси овај текст, није у бањалучким графитима.
Пишчаник је српска болесност, попут многих псеудоеуро и псеусдоинтелектуално, а у ствари реалодоларно, која има потребу да докаже урођени генетски поремећај Срба. Од Фашизма до Антишиптаризма.
Та генерисана једностраност и поједностављеност, због одговорности према обичном уму, требала би да Српски Бањалучки Графитни Фашизам стави у контекст и распада СФРЈ, и Јасеновачких Црних Лелека, и балканске некомпатибилности са мултиетничношћу, мултикултуралношћу и са мултиконфесионалношћу коју су, некомпатибилност, овдје, занавијек усадиле Османлије.  
Потребно је поћи од те чињенице као и од Класичне Српске Грешке у инсистирању на тој мултиетничности и генерисању свих тих мјешавина које су погубне за све а нарочито за Србе.
Да не кажем да је потребно, кад се већ запутио, Фант Шуле, у Велики Бели Свет, па стигао до кокошињца европе, прво размотрити Фашизам Избрисаних.