понедељак, 01. април 2013.

2031.
KARDELJ
IZ BRISELA
 

Neki auropski marginalac, politička prišipelja, sagovornik koji je želio da ga ostave anonimnim, ispripovijedao je Avazu sve o Virtuelnim Elektroskim Izborima.
Mi smo više od 200 sati potrošli na sastancima o tome. STJ. Angela Merkel nije toliko potrošila da pojebe sve evropske bankare.
Uglavnom, sagovornik koji je ostavljen anoniman sere o tome kako nije baš prepisan pretpotopni američki sistem ali jeste bio polazište. Mi, kaže, ako se stranke slože, nećemo imati žive elektore nego samo virtuelne. Pored virtuelne države, virtuelne federacije, virtulenog dvomandatnog Komšića, sada dobijamo i virtelne elektore. Matematika je jebena, rekao je anonimni Avazu. Odlučuju birači ali odlučuju i premijum glasovi. Neko ide na izbore a onda njegovi glasovi idu pobjedniku kao premijum glasovi.
I ključni argument, od koga smo se svi upišali od sreće. To će podići nivo multietničnosti.
Pa. Podigni ga malo u Belgiji. To ti je mnogo bliže. A i civilizovanije. Multetničnost traži civilizaciju. Silu. Ili barem okrutni suprafinansijski kapitalizam.
Ako sam dobro hvatao bilješke za vrijeme Tomanovih predavanja, do svega i jeste dovela multietničnost. Savez Komunizama Jugoslavije razvijao je tu multetničnost od Vardara pa do Triglavot. A onda je nastala aždaja ne sa tri glave nego sa devet, deset. I još se pojavljuju.
I to Virtuelna Multietničnost. Baš kakva je i ova iz elektorskih izbora.