1996.
NEDOBOGOGLU

Pitao me, nekidan, pitac jedna vrli. Ti doista gledaš to smeće Sulejmana. Prvo, nemoj mi na Sulejmana, STJV, Veličanstveno. Drugo, iz državnih serija saznaš mnogo o mehanizmu vlasti, političkoj psihologiji i nedemokratskoj tehnologiji. Pošto ne gledaš, da ti kažem. Na dvoru Sule Veličanstvenog samo su tri političke tehnologije u opticaju. Flašica Otrova. Grjkljan Konop. Kesa Dukata. Ne reci.                                                      Mali turski geopolitički brkati pjesnik, impresionist, ministar Davutoglu, Mehmed Paša Sarajli, pošto neizmjerno voli Sarajevo, opet plovi svojim splavom Otomanske Stabilnosti.

Mi nikad nismo željeli tuđe teritorije i ne želimo ni sada. Mi samo želimo da povežemo Sarajevo i Damask, kao nekada, i Jemen i Skopje, i Bengazi, demokratski, nema smisla da se gazi, sa Nula Problema. Oni tamo spoje cijelu Evropu pa niko ne kaže Novi Rimljani. A mi koji želimo da spojimo Sarajevo sa Damaskom, mi smo Nove Osmanlije. Nama je čast da smo prepoznati po Osmanlijama, Seldžucima o Ejubijama. Ali tuđe nećemo.

Sami da date.

Spajanje Evrope i Spajanje Osmandžuka nisu isti istorijski procesi. Kao ni Rimljani i Osmanlije što nisu isti istorijski akteri. Rimljani su za svoja geopolitičkla sranja kažnjeni primanjem Hrišćanstva a Osmanlije su kažnjavale naturanjem Islama.

Spajanje Evrope ne vodi Rim ni oni koji su ponosni na Gaj Ovoga i Gaj Onoga. Ni na Nerona. A i geografski ne liči baš na Staro Rimsko Carstvo. Spajanje Osmandžuka vrše isti akteri, potomci, koji su to činili i u doba mnogo prije Sule Veličanstvenog.

A Davutogluova priča da Turska ne želi teritorije, providna je i prenatalnom dunjaluku.

Sve se radi radi teritorija. I kokakola se proizvodi radi teritorija. Postoje geotermalna područja koja rađaju takve ljude i oni se tome ne mogu oduprijeti. Kao što postoje narodi koji nikad nisu gledali ništa izvan svog dvorišta.

Ne treba se zavaravati čistim rukama. Ako u njima nema ništa, bočice, gajtani i kesice, stoje u njedrima.