PEUČKE 
I PROBUĐENA SRBIJA

Neke stvari Boris Tadić ne zna a neke ne shvata.

Dao je veliki intervju Ninu. Sad ne okrivljujem bajne analnitičare i ostale drskadžije koji ne znaju i ne razumeju razloge Tadićevog gubitništva i pobede Večnog Gubitnika Nikolića. Kad ih ne zna i ne shata sam Tadić, zašto bi oni.

Tanja Đaković, nesvesno, u uvodnom pasusu, ispod naslova, otkriva jedan deo razloga Gubitka. Stranka. Organizacija. Boris Tadić u bašti Sedišta. U kome skoro nije, kaže Tanja, nikad bio tokom mandata. Ne znam da li je trebao da čisti i inicira smene u Stranci, ali je trebao da razvija organizaciju. Naprotiv. Pustio ju je da odumire, da atrofira, sa samuje kao napuštena imovina. Kad si najmoćniji, popravljaš organizaciju. Kada kola krenu nizbrdo, ne popravljaš ništa. Budeš sretan ako uspeš da podbaciš kamen pod donji točak. Kad si najmoćniji, ne daš kretenima da ti razjedaju redove. Kad si najmoćniji, neće biti upitna amputacija kretena. Kad počneš da slabiš, sve je upitno. Tad sposobni i pošteni počnu da ti se svete što si ih na jaslama držao zajedno sa kretenima.

Drugi zanimljiv razlog otkriva sam Tadić. Cvetković. Ne možete pobjeđivati ako imate anemičnu vladu. Predsednik je car, Vlada je vlast. Narod, birači, vole Cara ali ocenjuju vlast. Ako Vlada nema muda, Caru će da ih uvrnu.

I treći je otkrio Tadić.

Srebrenica. Karadžić. Mladić. Mogao sam, veli, sve to da ne uradim. Da gi tražim a da molim boga da gi ne nadjem. A koj te, bre, tero na Moravu. Odnosno. Šta je Tadić dobio time što je isporučio Karadžića i Mladića. I Srebreničio. Nije ništa. Kao ni Čeda što je dao Slobu. Politički će sasvim da izludi. Nije ni Srbija. Samo će Srbi u BiH, Republika Srpska, da budu dodatno okatranisani. Ne treba njima, Hagu, Europi, Americi, Karadžić. Treba im Genocid. To je trebalo isporučiti Hagu. Pošto im je umro Sloba a pošto Šešelju ne mogu ništa, Dvojac KM im je posljednja šansa da se zapečati Crno Bela Istorija.

Šta Narod, dakle, misli. Bitno je. Narod neće da misli sam od sebe. Jebe mu se. Ali, ako uvidi da mu se ne predočavaju jasni stavovi, u dužem vremenskom periodu, počne da misli da nemaš muda.

Narod u Srbiji je uvideo da su Pičke preplavile Srbiju. I to posebna vrsta . Peučke. Pičke za EU.

I, pošto je Narod, takozvani birači, uvideo da Nemišljenje i Nestavovi, zajedno, vode Srbiju u propast, jer se radi o inkopatibilnim lekovima, odlučio je da odgovori na pitanje Konuzina Ima li ovde Srba.

U tom odgovoru, dobar deo onih koji su rekli Ima, gledao je u Dačića. Tako je Nikolić pobedio Tadića. Jer su Birači rekli Dača, Srbine. Da nije Dačić govorio jasno, srpski i nacionalno, Birači ne bi kod Nikolića našli dovoljno razloga za pobedu. Dakle. To što je radio Dačić, trebao je da radi Tadić. Između Šta će reći Birači i šta će reći Brisel, samo priluda ne zna šta će izabrati. Brisel ionako služi za čestitke, želje i pozdravi. Kosovu čestitamo položen vozački ispit.

Duboki procesi se događaju u Srbiji. Mnogo duboki. Nacionalizam. A ono što je praktikovao Sloba, Ludi Šešelj i Muž od Danicu, nije bio nacionalizma. To je bio izgovor Delu Međunarodne Zajednice da podržava Hrvate, Šiptare i Muslimane a da Srbima stalno drži gaće spadnute.

Nacionalizam. Da. A da li je neko mislio da Nacionalizam može da raste u Sloveniji, Hrvatskoj, kod Muslimana, kod Šiptara, kod Crnogoraca a u Srbiju da rastu Peučke.

Tajkuni. Tadić se teši da su želeli da mu vide leđa. Tajkuni nikome ne žele da vide leđa. U odlasku. Žele da mu vide leđa kad se sagne da im ga odglavinja. Zato nije dovoljno tajkune držati dalje od finansiranja stranke. Vidim da Boki ni to ne shvata. Kaže Krupni kapital. Nije to Krupni. To je Grupni kapital. A sada mi se ne da objašnjavam. Tajkuni moraju da se drže dalje i od države. A ne samo do stranke. Kada Miškovići, Putari, Mlekari i drugi, preplave državu svojim samoposlugama, onda će i od države da učine Samoposlugu. A sve će da viču da se brinu za Predsidetelja, za demokratiju, za socijaldemorkatiju, Sunce Ti Jebem. Nešto mi poznato. A naročito tajkune ne treba proizvoditi. Sekira useče sebi malj a malj joj razbije ušice.

Koliko vidim, u Srbiji još ima mnogo da se uči.