NE SERITE,

PUNA JE KUĆA VASKOVIĆA

Izgledalo je da napad na Republiku Srpsku i Milorada Dodika nema cijenu. Ja sam tako shvatao angažman Feudalne Televizije i njenih vlasnika, još neostvarenoih Feudalaca Feuda Bosna. Jer se u tom projektu za novinara i urednika može proglasiti i izvjesni Bakir, za udarne igle te haubičke televizije mogu lansirati izvjesne protuve, Babići, Vaskovići... koji imaju veze sa novinarstvom koliko i tvrdnja da Krava Žujava balega Bečke šnicle, sa ukusnom istinom.

Za snimak onog nesretnika, kome se na licu vidi da je pod smrtnom prijetnjom, znalo se godinama. Sada Vaskovićev poslodavac, u ime poslodavca i njegovog poslodavca, izražava zgražanje i daje otkaz nesretniku koga je život izbacio na obalu zajedno sa izmetom, ljudskim i raznih životinjskih vrsta, i tako ga učinio novinarem.

Znao je Bakir, i svi drugi, ko je Vasković. Znali su i ko je Babić. Znali su da se radi o polusvijetu koji je spreman na sve. Znali su i ko je Bakir. Znaju i da se sada Feud osipa. Otišao je Rafi Gregorijan. I carstvo Istraživačkog Govninarstva se raspada. Ova gorepomenuta trojica, spadaju u te ratne naplavine. I tri hiljade i trojica. I Bakir. Jer u Sarajevu, njegovom feudalno-unitarnom dijelu, i u mnogim glavama, još se vodi rat. Svi su oni željni socijalne i medijske, ćaršijske i rajine, liderske i vlastničke potvrde i tapšanja. Svi su oni marginalizovani autsajderi koji se ni malo ne razlikuju od pasa koji se vuku za vojničkom komorom čekajući da ispadne kakav komad mesa, ili im ga ko dobaci. Oni, tako, žive u prividu da su i oni u koloni, sretni što im ponekad neko, sa kamiona, sa komandnog vozila, zvizne. Tako i Zlajoglu ponekad zvizne Kirbakli Bakiru. A ovaj zvizne Babiću i Vaskoviću. I svi oni zavrte repićima u svom svojem ponosu važnosti među kerovima iza vojničke komore.

A Vasković i Srebrenica.

Ako ste dali otkaz građaninu Vaskoviću, dajte otkaz i ostalima iz ešalona novinara koji su nikli iz balege i đubriva u ratu i iza rata. Na svim stranama. Svi su radili kao Vasković. Kako se znaju telefoni koje prisluškuje Gluvo Džuvo, znaju se i spiskovi novinara koji su radili za redakcije u ratu. Objavite te spiskove. Sve je to goli Vasković. Gola laž i obmana. Mnogi od njih su nestali sa kišom i izmetom. Mnogi su se transformisali u demokratske novinare. Mnogi su postali vlasnici medija. Mnogi su otišli u biznis u koji se razumiju kao i u novinarstvo. Mnogi su postali inostrani i tuđi konsultant-otirači.

Svi oni nisu ništa.

Dabome, Bakir i Sarajevo ovim žele dokazati da njihovo novinarstvo nije bilo takvo. Bilo je uzvišeno, patriotsko, savršeno, istraživačko, egzaktno. STJ.

I, dabome, nikada niko nije htio da analizira činjenicu zašto sam četiri godine proveo u rovu umjesto na televiziji. Dok su druge ušljive psetare postajali novinari prije nego sam ispraznio šaržer kalašnjikova. Zato što sam imao izbor da budem Vasković ili da poginem ko čovjek. Niko nije analizirao činjenicu zašto je ogroman broj novinara nekadašnje Televizije Sarajevo nestao i nije učestvovao u ratnom egzaltiranju. Imali su izbor da pobjegnu i prosjače po Evropi ili da budu Guzina Senad.

Sada žrtvom usranog Vaskovića, oko kojeg se više ni muve ne kupe, brane čast novinarstva. Vasković i Vaskovići, nemaju veze sa novinarstvom. Bakir i Feudalac, i Feud, to znaju. Radi se o goloj upotrebi priručnog sredstva u rušenju jedne nacije i jedne Republike. Kao što je priručno upotrijebljen ustašoid Pravaš Pavelićaš u rušenju Hrvata, tako je upotrijebljen i Vaksović.

Da bi Farsa bila kompletna, molim Borku Rudić da zaštiti građanina Vaskovića.

Vasković je za postratno Sarajevo jednako važan kao i general Divjak za ratno.

Gola Udčina.