ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,

ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ,

НЕ СХВАТА ДА ЈЕ

УВЛАЧЕЊЕ У ПЗД

ФАЗА ЊЕНОГ УНИШТЕЊА

Прихватањем да уђе у Пројект Правда За Давида, Савез За Промјене претворио се у Савез За Давида и поништио своје двије чланице, Есдеес и Педепе.

Они мјесецима трују Јавност, или потпомажу тровање, или благонаклоно гледају на то, чинећи, успут, противуставна дјела, поништавајући Тужилаштво, МУП и Народну Скупштину.

А, истовремено, запостављају Политички Рад са Масама. Запостављају рад са Организацијом. Не чине ништа у формирању и оспособљавању читаве војске која, као опозициони представници, требају опслуживаи и надгледати више од двије хиљаде Бирачких Мјеста у Српској.

То је војска од најмање 20.000 активиста.

Аналфабете из Гацка, деведесет дана прије Избора, распуштају Општинске Одборе.

Њима је важнија масовност Правдашког Скупа у суботу него њихов резултат на Изборима.

Да ли је могуће да је Опозиција, њено Руководитељство, толико глупа, неука и неумна.

Убиство, Утапање, Истрага, Професионалност, Пропусти... у случају ПЗД нису Политичка Тема.

Људи због тога не иду на Изборе.

Људи због тога не гласају За или Против.

Као што ни Плата није Политичка и Изборна Тема.

Свима треба већа плата. Али се због тога не гласа.

Савез За Промјене цијели мандат избјегава да нађе Политичку Тему.

Цијели мандат су потрошили на лелемуд, курцомлат и мечкарење. Док је добош у рукама јал Сарај Бакира, јал Странаца Усранаца.

То се одразило на губитак Локалних Избора. И на одлазак многих Лидера Есдееса.

То ће се одразити и на резултате Општих Избора.

Савез За Промјене треба да зна, да је ПЗД успјела као Масовна Анархија, да је Власт пала и промијењена, да њих нигдје не би било у новој гарнитури.

Као што у Србији нигдје нема Есенеса.

Пресудно је, и за Власт, и за Опозицију, и за Републику Српску, јачати Политичке Странке.

А Муп, Суд и Тужнолаштво, пустити да ради свој посао.

Па, чак и кад гријеши.

Може се исправити.

Политичка Странка кад се разори, не исправља се.

СТРАНКЕ ЛИШАЈЕВИ

ОДГОВОРНЕ

ЗА ДЕВАСТАЦИЈУ

ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Већ мандатима се Народна Скупштина Републике Српске схвата и практикује као Сеоско Прело. Као Ћорканов Полигон. Као Двор без Цара са неколико Дворских Будала.

То је почело још са оним Есдеесовим Шумарем.

Та провала јавне страсти од стране беспризорних маргиналаца које ни Комунизам, Ескају, није узимао у свој редове, а иначе је узимао по реду, могла се некако толерисати у кафанама, на славама па и на локалним малим телевизијама које су отварали исти такви маргиналци.

Али се не може толерисати у Парламенту једне Државе.

Законодавном стубу.

Ну.

Данас је Српска дошла дотле да има и трећу генерацију Маргиналаца.

Оличену у Шукалу, једном локалном градишћанском одборничком полуђилкошу, који прелује у Народној Скупштини, заједно са прашњавим Михајлицом, ветераном Будалаштина из скупштинских клупа.

Трилинг Лудих Губара употпуњује Алаџа Крсмановић. Који је, у Фочи, ономад још, изгубио од мирног неполитичког човјека, па, су, потом, од њега почели да праве Скупштинску Звијезду.

Не ваља за Фочу а ваља за Парламент Српске.

Губари. Не зато што једу посланичке паре већ што једу Јавност.

Непрестано суштају љествицу.

Понижавајући и Јавност и политичке и административне дјелатнике. И поштене Бираче. Јер својих имају, укупно, неколико стотина.

Политичке странке које упрежу овакав Тропрег на своје листе, мада упрежника њиховог ранга има још, одговорне су за девастацију Политичке Сцене Српске.

Озбиљна Политичка Сцена Српске једна је од највећих запрека укидању Републике и Унитаризацији.

Политика води Државу.

И не можете је претварати у Циркус.

Јер и Државу Српску претварате у Циркус.

Јебо вам матер Цензус.

И понека Амбасада.

СИНТАГМЕ,

ОСВАЈАЧИ

21ог ВИЈЕКА

Некад су надирали Кордони, Фронтови, Фаланге, Корпуси.

Прво Ђуладија. Па Сабљаши. Па Копљаници. Па Коњаници. Па резерва здесна.

Данас.

Прво надиру Представници Међународне Заједнице. Па Синтагме. Па Кредити. Па Издајници. Па Уцјењивачи. Па Пљачкаши. На крају ЕУ можда а НАТО обавезно.

Свако ко нема Националну Самосвијест лако прихвата Синтагме као опијум за важност. За савременост. За интернационализам.

Када би у посљедњих четири деценије из новинских наслова прикупили и анализирали Синтагме које су нам сервиране, милион пута поновљене и које смо прихватили, открили би

◘ Њихову апсолутну празнину

◘ 0% реализације

◘ Нашу лакомисленост

◘ Наш Национални Одрон.

Открили би и фазе наших несрећа које су разориле сваки национални колективитет и геграфско подручје, на простору бивше СФРЈ.

Открили би да више немамо куда, да немамо перспективе, да не знамо шта смо ни ко смо.

Поменућу само двије Синтагме које су лансиране против Срба.

◘ Реформе

◘ Компромис

Реформе у Српској, односно у БиХ су ишле у реденицима. Реформа Пореза. Реформа Војске. Реформа Полиције.

И све је било уперено против Српске. Све је било срачунато да уништи Српску.

Двадесет година је Политичкој Сцени Српске требало да хвати да се ради о Унитаризацији.

Компромис је Синтагма која убија Србију.

Њу форисирају Бриселске Курве, Амбасадни Сводници и Домаћи Политичари на челу са Вучићем.

Вучић тражи Компромис са Косовом и тако прикрива чињеницу да се од Србије тражи да га се одрекне. Да се одрекне своје Територије и дијела своје Земље.

Вучић није будала, ако је Политички Болесник, и зна шта то значи.

Зато он, у редовима, као у лошој торти, даје слој Пропасти, Немамо ни метар, па слој Компромиса.

Компромис Србије уопште није на ствари. Не може Србија да прави Компромис сама са собом.

Чак и ако прихватимо да је на сцени Компромис са Косовом, или са САД, то није Компрмис.

То је Ампутација.

Онај ко зна значење синтагме, и непрестано је понавља, Издајник је.

Као и онај ко не зна.

У Националним Пословима нема оправдања.

Зато, данас, Срби морају и прије Ћирилице и прије Српског Језика, да знају значења Синтагми Освајача.

РУКОВОДИТЕЉСТВА

ЕСДЕЕСА И ПЕДЕПЕА

СВЕ КАРТЕ

БАЦИЛИ НА УЛИЦУ

На том Рулету, међутим, нико никад не добија.

На том Рулету се и не губи.

На том Рулету се само руши.

То није Политички Простор.

Не говорим о манифестацијама. Па и политичким. Једностраначким.

Једностраначки улични скупови никад нису ништа срушили.

Опасни су нестраначки, надстраначки, мултинационални, цивилни, грађански, невладини... А употријебљени у најуже анархистичке политичке сврхе.

Говорим о употреби Улице у политичкој утакмици.

Педепе, Партија Демократског Прогреса, потпуно је подржала анархистичку манифестацију Правда За Давида. Сада је то и Унитаристичка Манифестација јер окупља случајеве из Тузле и Сарајева. У Бањалуци.

Који немају никакве везе па се поставља питање Што у Бањалуци.

Зато што треба у Бањалуцуи показати масовност протеста јер се тако лакше руши Власт и Институције. А може донијети и Гласове Опозицији.

Морекурац.

Бранислав Бореновић, коме Додик руши Узгред, јер је он, Бореновић узгред ту, на политичкој сцени и јер само он може да пристане да буде привјесак Младена Иванића и Странаца Усранаца, ударник Џина Шарпа, прихватио је да буде предсједник Анкетног Одбора у Народној Скупштини у случају ПЗД.

То само политичка будала може да прихвати.

А будали не вриједи да образлажем.

Есдеес се, привидно, нешто мање ангажује.

Али ће у Народној Скупштини да пјени око тога, ко да има падавицу.

Али Вукотини капацитети су, такође улични.

Он позива Додика на Полиграф.

То је таблоидно-улична технологија комуникације са Јавношћу.

Расправа о Извјештају Анкетног Одбора, такође је улична расправа. Нити је АО могао сазнати нешто што званичне институције већ нису сазнале, нити је шта могао закључити на основу тога.

Сврха расправе је само да се довуче до скупа ПЗД, седмог јула.

Уличарство је и одуговлачење Тужилаштва о квалификацији догађаја са Давидом.

Што ми сугерише да ће квалификација бити таква да може да послужи за вишегодишњу употребу од стране Уличара Политичара и Уличара Медијањичара.

Уличарство је и вишемјесчено метанисање америчког миљеника, Обдуцента, на једном блогу.

А, укупно и од стране свих, то је Лешинарење.

То је понижење Несрећника.

Правда За Давида је Пројект Рушења Републике Српске.

У то се, ни поштена ни курвањска Сранка, не петља.

Највише гласова би Есдеес добио ако би његово Руководитељство сада иступило и оградило се од такве противсрпске манифестације.

Овако ће само изгубити и оно гласова што им је било намијењено.

ШТА ЈЕ

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ПОТРЕБНО ДА БИ БИЛА

МАЛА МАЂАРСКА

◘ Да, политичким путем и средствима раскринка и затаре Потурице, Еутурице, Натурице и остале Српске Цурице са оријентацијом на занимање Паришке Собарице.

◘ Да колектвно и инокосно, у своју Подсвијест инсталира појмовство о Држави Републици Српској.

◘ Да се сваког дана понаша као Држава Српског Народа.

◘ Да избјегава било какве Интеграције без гаранција чисте Државности Српске.

◘ Да прекине активности према ЕУ и да захтијева Партнерски процес за Српску. Економску корист, прије свега.

◘ Да прекине било какве Нато активности у трајном облику.

◘ Да створи надмоћну Националну Странку Социјалног Савеза, технолошки прилагођену за Рационални Национализам 21. вијека.

Манипулације Изборима, од стране Странаца Усранаца, могуће су ако су снаге изједначене. Ако је Национална Странка добро изнад половине гласачких процената, манипулације нису могуће.

◘ Захтијевати повратак на изворну Дејтонску Структуру Заједничких Институција. А до тада, блокирати свако заједништво.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МОРА ИСКОРИЈЕНИТИ

ПОТУРИШТВО.

МАЛО НАС ЈЕ ЗА

ТАКО ЈЕВТИНО КУРВАЊЕ.

Ујаловљена пропагандна машинерија Есенесдеа, пропустила је четири године да вођства Есдееса и Педепеа затре у земљицу црну.

Због колаборације са Сарајевом и Америчком Амбасадом.

А да Иванића, као родоначелника те политике, и извођача радова, представи као Црну Сабласт над Српском.

Посљедица тога је да се Иванић кандидује да понови мандат Црног Члана.

То му је награда и признање које никад више, у политичком животу, неће добити.

То је морала да уради пропагандна машинерија Есенесдеа. Не због политичког противника. Већ зато што у Есдеесу више нема националане снаге која може да прекине агонију непрестаног наметања неспособног вођства једној Српској, Демократској, Странци.

Српска неће опстати без Рационалног Национализма.

Национализам је једини механизам опстанка Националне Државе.

А Држава, Нације.

Српска, да би опстала, мора да постане Мађарска.

Зато се мора мијењати Српска Политичка Свијест.

Сваком будућем политичком лидеру треба показати да на раскрсницама нема путоказа за Потуриштво било које врсте.

Вођство Есдееса, Босићево и Говедаричино, и Младен Иванић, коубили су се за такве показне примјере.

Нажалост, Додик је растјерао Националисте. Оставивиши за себе сва мјеста.

Али. Он је Прагматични Националист.

То је добро за Лидера али није добро за Странку и за Српску.

Одлазак Пионира Меленог, Младена Иванића, са оном смијешном марамом око врата, у Америчку Амбасаду, која слави Независност, а коју нама не да ни да поменемо, концентрисано је језгро Српског Потуриштва 21. вијека.

Потурице су, некада, они који су то постајали милом, пола синова давали у Ислам да би опстала Породица и Лоза.

Иванић, и данашње Српске Пичке Потуричке, дају Репблику Српску, да би опстала њигова Гујица.

Иванић се не турчи лично, инокосно, у своје име.

Он се турчи као Српски Члан Предсједништва.

И други, који су ишли у Америчку Амбасаду.

Одлазак у Амбасаду САД, која не признаје Републику Српску, коју понижава и коју сатанизује, једнако је као и одлазак Бакиру под сећију.

Потуриштво никад није било ништа друго до подаништво. И уништење Нације.

Било окренуто Стамболу, Сарају или Вашингтону.

КАКО ЈЕ

МЕЂУНАРОДНА

ЗАЈЕДНИЦА

ПРОПАЛА

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

У Сарајеву је, прекјуче, одржана сједница Представничког Дома ФБиХ, крњавог беха ентититета, на којој су се појавили, као говорници, Вигемарк, шеф делегације ЕУ у БиХ и словенка Тања Фајон, европска парламентарка, која пере косу кад и Могерни.

Ну.

Није вијест да су они говорили, но је вијест да су сједницу бојкотирали Хрвати, због прегласавања. А и још су неки били оправдано спријечени.

То двоје безначајних говоритеља, као и та мала вијест о полупразној сали, којој су америчке Независне, које излазе у Бањалуци, дале двије стране, открива један дубљи феномен.

Некад се у БиХ, пола политичког бумументаријума свих идеологија, нација и припадности, одмах унередио на помен Међународне Заједнице. А још тридесет посто у року од једног часа.

Данас Међународна Заједница у БиХ не служи ни за вицеве. Заборављена. Ко Хусо и Хасо.

Међународна Заједница је свој углед изгубила Силом.

Наметањем Силе као Политичог Рјешења.

Реформа Војске, Реформа Устава, Реформа Полиције, Реформа ПДВ... све су то биле Реформе против Срба. И против Хрвата, који то одмах нису схватили.

Све те Реформе показале су читаву галерију болесника и дивљака, од Ешдауна до оног Рафи Грегоријана.

Република Српска је у свему томе остала досљедна и прибрана. А Русија изван таквог начина недипломатског дјеловања.

Али. Апсурдно је, само је Српска извукла политичку и државну корист из тога.

Остали су получили штету. Хрвати и Сарајево.

Какву данас ситуацију имамо.

◘ Република Српска се потпуно окренула Русији. И Србији. Не ради Вучића већ да би ублажила његову кооперативност према Сарају и могућност да наткрили Опозицију и претвори их у моћније компромисере према Сарају и Странцима Усранцима.

◘ Хрвати су се потпуно окренули од Сарајева и Државе. А према ЕУ су равнодушни.

◘ Сарајево се потпуно окренуло према Турској и Ердогану. И још ће, јер је Тајип побиједио за нови мандат.

◘ Међународна Заједница је спала на Морин Кормак, која виси у односу на Трампову Политику и чија је игноранција Републике Српске, под фирмом игноранције Додика, потпала под оно питање врапца међеду, Што се курчиш у авиону, кад не знаш да летиш.

◘ Високи Представник, дејтонска категорија, некада крв и зло, спао је Инцка Пицка.

*

Све то је поуздан знак да је БиХ неодржива.

Њу није могао одржати ни Рат, ни Мирнодопска Сила, ни било какав договор Три Нације.

Па неће ни Европски Пут.

БиХ је данас оптерећење Балкана. Она је терет о врату Србији и Хрватској. Али и Бошњацима, муслиманима.

Сви би били сретни да се БиХ разиђе.

Чак и Брисел.

СРПСКА ДЕМОКРАТСКА

СТРАНКА

ИСТРОШИЛА ЈЕ СВОЈ

НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ

Српска Демократска Странка убрзано се географски сужава. Постаће Странка Романије Равне и Семберије Мићићеве Плавне.

Иду Избори а Српска Демократска Странка се не изјашњава.

Не ограђује се од свог четверогодишњег Сокаклука по Сарају. И даље клепеће нанулама.

Добро што се не ограђује али ништа не говори о Српској.

Иако је, за Српску, ово Вријеме Прекретница.

Надире Унитаризам и из Сараја и из Брисела.

Увртање Приступних Муда треба тек да почне.

Бошњачке Странке се уједињују против Хрвата.

Против Срба ће завратове, сигурно.

Хрватски Народни Сабор се осамостаљује.

Само Кумровец спава.

И спава Српска Демкратска.

Нико неће да каже да су из Есдееса у протекле четири године отишли изворни Националисти. Лидери изразито Српске провенијенције. У девеведеседевет посто.

Мада они то желе да објасне трговином, папцилуком, издајом.

Над том чињеницом треба да се замисли Здраво Језгро Есдееса.

Ако није касно.

Мада остаје постизборно вријеме, када ће морати да се догоде велике промјене у Есдеесу.

То ће бити прилика за ново, здраво, национално вођство. За Национални Програм.

И да се у наредна два мандата пљуне у шаке па изгради Странка.

Јер. Републици Српској је потребна још једна јака Национална Странка.

Потребна колико и јака Власт.

УЗИМАЈУЋИ САЗАП

У САРАЈЕВО, БАКИР

УЧИНИО НАЈБОЉЕ ЗА СНСД.

ОДЛАЗЕЋИ БАКИРУ ПОД СЕЋИЈУ,

САЗАП УЧИНИО НАЈГОРЕ

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

Прође ми љето у Анкетном Одбору, рече Бореновић.

Стално мислим које је Истраживање истинито, оно наше лажно или оно њихово лажно, чешка се Говедарица.

Хајд, неке, рече Иванић на опаску да Хајнекен још није довољно ладан.

Остале Вјештизе, на метли, гањају Акцизе.

Сви чекају шта ће неко други да уради, Улица или Странци Усранци.

Јасно је да је Опозиција пропустила четири године Власти у Сарају.

Ја бих, на њиховом мјесту, само градио улице и Тргове у Бањалуци. То би донијело побједу на Изборима.

Јасно је да, за стандарде, и потребе, Опозиције, нема довољно улица у Бањалуци. А о Трговима да не зборим.

Опозиција је, очито, затражила да јој омогуће мирних Сто Дана. До избора.

Несрећно је и за Опозицију, и за Политичку Сцену, и за Изборе, и за Српску, што нема више времена да се презентује било какав Изборни Прогам Опозиције.

Чак и да га имају.

Дошло је Љето. Па ће доћи мјесец Кампање којег ће преплавити опште зујање митинга и изборних хроника у којима нема простора да се нешто озбиљно презентује.

Опозиција, у односу на Власт, има двоструко већу обавезу да се изјани о стратешким питањима Републике Српске.

Власт је имала четири године да се изјашњава и што се изјаснила, изјаснила се.

Опозиција је обавезна да се изјасни. Власт није.

Чак и ако зна да ће изгубити ове Изборе, Опозиција је обавезна да изнесе своје стратешке ставове, Есдеес, на првом мјесту, јер Педепе ће лагано да одумире, зарад сљедећих Избора. И оних тамо.

Осим, ако Есдеес не жели толико да траје.

Републици Српској најпотребнија је та Опозициона Визија.

Да коригује садашњу. Или да је обогати, потврди.

Или да је прихвати.

Сарајево нас бомбардује Осиромашеном Опозицијом.

АНАРХИСТЕРИЧНИ

ОПОЗИЦИОНИ

МРЗИТЕЉИ

Из Армије Будала никад не можете формирати Специјалну Јединицу.

Српска Опозиција, а то је посебна појава коју би ваљало почети да се изучава јер може пружити корисне неархеолошке ископине о квалитету и стању Нације, неспособна је да концептуално уобличи Српски Пут 21. вијека, конкретно Пут Србије 21 и Пут Српске 21.

Њени домети су упирање прстом у Додика или Вучића. Ено га, пиша иза живице.

А и оно што би умјели да кажу, не смију јер мисле да Скот и Морин, своја Муда носе у посебним цекерима, исплетеним од кевлара.

Имао сам љубавницу из Опозиције. Након неког времена, пошто сам јој стално нападао њеног омиљеног амбасадора/ку, почела је ноћу, у сну, да пиша у кревет.

Српска Опозиција дошла је дотле да се не смије изјаснити ни о једној прекретној националној теми.

Ускоро ће, и тамо и вамо, сва доћи до Цензуса.

А, онда ћемо рећи да је за све крив Онај Педер. Или Онај Тракторист.

Опозиција је сигнализатор Квалитета Нације.

Власт је Служба Администрације.

Власт мора да поштује законе и процедуре, или да их мијења да их не би поштовала. Али, опет по процедури и у институцијама.

Опозиција има Слободу. Јер има Идеју. Концепт.

И има Времена.

Трагично је да Власт постиже веће резултате, у таквим условима, него Опозиција

Српска Опозиција се не узда усе већ у одређен број Кљусади.

◙ Медије.

◙ Странце Усранце. И Упишанце.

◙ Опште Незадовољнике.

◙ Љуте Анархистичне Мрзитеље.

Медији не могу помоћи. Медији вас могу само разобличити, и кад мисле да раде за вас и кад мислите да раде за вас. Као Таблоиди Вучића.

Странци могу. А то се, онда, зове издаја или продаја Земље.

Незадовољници су константа сваке НДД Сфере. Али никад није могуће доказати да ли су толико за Опозицију и против Власти, колико су незадовољни.

Е. Овај Четврти Стуб је занимљив.

То су појединачни анархоиди који добијају, по разним основама, простор у Јавности. Једна од тих основа је нестанак Новинара и Новинарства. И настанак Медија. Као Губара. Као Скакаваца.

То су Алијенанти новог времена из ког су испали или су избачени, ратовима, протјеривањем, злом, крахом Југославије, пропашћу привреде и економије.

То су људи високе социјалне неспособности и пате због тога. Њима очајнички треба нека социјална Потврда. Они нису имали прилике ни кликера да играју, ни куруз да копају, ни краве да чувају, ни са цурицама Између двије ватре да играју. Нису имали прилику или им нису допустили.

Они мрзе своју прошлост јер им је отац био комуњара или је био антикомуњара. А они нису имали прилику да буду чланови било чега.

Кад те неће Бријег, мрзи Бријег. Мухамед.

То су људи без икаквих референци. Без ичег што су створили или пропустили кроз шаке.

То су људи који су против своје средине или нове средине. Који су у таквој неприлици.

То су људи који се не виде.

Некад су, у Опозицији, били Пјесници. Па, за вечери у кафанама, имали да покажу барем књижуљак своје поезије и пјесмица, за које је Пушкин Го Курац.

Данас су у Опозицији коментатори на Кликсовима, Твитераши и Блогери. За које је Пушкин и Маркс, и Свети Сава и Јесењин.

То су људи који немају никаква конзистентна, степенаста и употребљива знања, сазнања и образовања о Друштву и Држави.

Опозиција у Српској се узда у тај конгломератни слој, мислећи да је квалитетан и дебео. Јер добија нереално много простора. Као, рецимо, онај Пухалија, у Сарај Медијима.

Али кључна особина тог Слоја јесте у томе што нису у Опозицији. Нису чланови Странке. Не размишљају Опозиционо. Но анархистично. Што прелази и на Опозицију.

Никад нико од њих није изнио Став о нечему. Свој Концепт. Барем свој Идеализам.

Да је Иво Андрић жив, све би странице о Ћоркану избацио из свог дјела.

Јер су, данас, Ћоркани Небо премрежили.