КАКВУ ОПОЗИЦИЈУ

КОД СРБА

ФОРСИРА ЗАПАД

Неозбиљну, немоћну и декоративну.

Не рачуна на њу.

Ни у Српској ни у Србији.

Разлог је једноставан.

Очекује, надају се и све раде, да све остваре преко оних који имају велику страначку и јавносну подршку од Срба.

Преко Додика и преко Вучића.

То је много једноставније, него селектовати из оних трина и кучина неког нормалног, политички способног а подобног, који би добио велику подршку на Изборима.

Схватили су грешку посткомунистичке селекције на просторима бивше Југославије.

Тад се, од некомунистике гарнитуре, могла искористити само Удба. Која и данас добро служи.

Сви остали, Шешељи, Месићи, Изетбеговићи... нису Западу донијели ништа опипљиво.

Запад и данас мора да ради њима задат посао.

Стога се не форсира, нигдје, јака опозициона Политичка Странка.

Опозиција је и у Србији и у Српској, сведена на Појединце. Прототипе. Мекете.

На Будале, Жонглере, Пајаце и Ћоркане.

Циркусанте, Ријалиташе, Цеце и Змајеве.

Никоме у Српској Опозицији, у Српској и Србији, није био циљ да гради Велику Политичку Странку. Ни Иванићу, Чавићу, Босићу, Говедарици, Шаровићу. Вук Јеремић је почео и стао. Сада га нема нигдје.

Тај Појединачни Булументаријум Српске Опозиције, има за циљ да баца димне бомбе и ствара кулисе, као би Вођа био заштићен. И како би сви имали илузију да Опозиција Постоји.

Запад зна да једино Вођа може у Јавности, и међу Србима, да оправда све што Запад тражи.

Ако би преко садашње Опозиције, која би дошла на Власт, остварили исто, што могу преко Вођа и Власти, имали би невиђено јаку Опозицију.

Садашња Опозиција нема кредибилитет да дигне никакву буку, поводом Косова, нпр.

Ствар је једноставна и практична.

Зато је Вучић најгоре што има Србија, од досадашњих Вођа. А оне протуве, у оној Пинковој емисији, неку вече, најбоље је што Србија има.

Због свега тога, Српскијанска Политика Додика је у великој опасности.

Не да изгуби од Опозиције, која је јалова, сулуда и инокосна, већ да изгуби од Вучића, од Брисела, од Сарајева, од Пет Амбасада.

А да нема ко да постави питање.

Нити да га Срби чују.

РЕПУБЛИКА СРПСКА.

БИЈЕЛЕ ЧИЗМИЦЕ ВЛАСТИ

И БИЈЕЛА ЗАСТАВА

ОПОЗИЦИЈЕ.

Опозиција се једанпут догађа као повика на Бијеле Чизмице а другипут као сакривање из Бијелих Маски.

Биле су, ономад Поплаве и Поводњи, Људи се грчевито борили да спасу имање или нешто са имања, кућу или барем неку ствар. Нису гледали у Небо, у Попа ни у Власт.

Опозиција гледала само шта ради Власт.

Па је од њених Политичких Потеза, остала само Јетрвска Сторија о Бијелим Чизмицама које су новинари расликали на ногицама Жељке Цвијановић.

Власт је радила како је умјела и неумјела.

Против Поплаве ни велике Ријеке не могу ништа.

Од те борбе Власти против Поплаве, остале су само Побједе на Изборима.

Сада се догодила Поплава Короне.

Власти у Српској раде шта умију и шта не умију.

Корона је друкчији удар на Српску.

Поплава је Божије Давање.

Корона Хистерија је била прилика да се изађе са Националним Политичким Програмом.

Магнус Карта Суверенитатум.

Јер. Корона је удар на Суверену Државу. На Националну Државу.

То је подметачина Глобалиста, Морганиста, Гејтиста.

То што умиру Стари Људи, нормално је.

Не би било нормално да умиру дјеца и млади.

Опозиција, пошто не ради ништа, има времена да нађе паметне људе, да начини Национални Политички Програм. Јер се само тако може побиједити Власт.

Ниједна власт се не може побиједити ситним јетрвским причама о томе како је Власт или неко из власти срао код бунара.

Опозиција тиме, само, шаље јавку да би она, више од свега, жељела да сере око бунара.

Ну.

Опозиција у Српској, и даље чека Бијеле Чизмице.

Срећни су што је неколико доктора на Универзитетском Клиничком Центру, обољело од Короне.

Срећни и у нади да ће Људи, Бирачи, Срби, за то окривити Власт, Додика, СНСД.

Оће Курац.

Црне Маске су за вас. И кад Корона прође.

Четири Мандата пролазе а ви немате Национални Политички Програм.

Чак и кад никад с њим не би побиједили, била би то добит за Републику Српску.

КАД ЈЕ НАСТУПИО ВИРУС,

СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ НИГДЈЕ,

КАД ЈЕ СТАЊЕ РЕДОВНО

ОПОЗИЦИЈА ПУНА ВИРУСА

Под Српска Опозиција, мислим на Опозицију у Србији и Опозицију у Републици Српској.

Мада су оне у понечему и различите.

Ну.

Повезује их

Празноћа Политичке Главе,

Туђа Сиса и

Голи Аналфабетизам.

Није толико битно што се у доба Вируса не види Опозиција.

Да је јака и артикулисана, Власт не би могла да вуче неке сувишне, непотребне и позоришне потезе.

Али. У било ком случају, Власт увијек носи терет. Радило се о Поплави, Суши или Вирусу.

И плаћа затезне камате на то, по основу тога што је навласти.

Наивно је мислити да Опозиција, и кад ћути, кад нема шта да каже, кад не разумије стање и нема ниједан приједлог, не плаћа ништа.

Плаћа више него они који су Власт.

Ови у, барем, Власт. А они умањују своје шансе да икад дођу на тај постамент.

Опозиција, она која претендује на Власт, која има шансе да побиједи на Изборима, мора да има одговор на свако питање, каквогод оно било, политичко или практично.

Да тај одговор има јавно и дневно.

Убједљиво.

Убједљивије него Власт.

Тај одговор мора да има и Власт. Имала га не имала. Јер мора да дјелује у датој ситуацији.

Опозиција је у предности јер не мора да дјелује, може да паметује.

Али, то Бирачима мора да буде разумљиво.

Ако Опозиција нема одговор, Бирачи се неће посебно чешати Погујици.

Али ће то у свој подсвсјесни предизборни регистар, пажљиво да складиште.

То је објаснио један мој друг из дебељачке ГФГ, Гајба Фокус Групе.

За ове (мисли на владајуће), немам зашта гласати а за оне не знам зашто би гласо.

Дабоме, да Људи у Српској Опозицији, нису Људи другог реда. Нису Малоумни, Шумаше и Ометени у развоју.

Њихов проблем је двостран.

Слушају Странце.

Болесно желе Власт.

Они се не воде Србијом, нити ови, Републиком Српском.

Они Вучићеви су још у већим проблемима.

Јер, и Вучић слуша странце и не води се баш Србијом.

Више, Бриселским Споразумом.

Чак и ако Опозиција, намјерно ћути у жаришним стањима, то лоше говори о њој.

Политика, владајућа и опозицона, мора да преузме ризик.

У чему је јавна штета нормална појава.

Јер то нису формуле које се могу научити па дјеловати без грешке.

Најпогубнија, ипак, јесте чињеница да је Опозиција неспособна за коло у које се ухватила.

А то је сумрачно, за Србију и за Српску.

ШТА НИЈЕ УРЕДУ

СА СРПСКОМ

ОПОЗИЦИЈОМ

Њихово Српство.

То не значи да је све друго уреду. Нити да је Српска Власт, Голо Српство.

Ну.

Ти својеврсни Носоинсталатери, трпачи носа у свашта, нису мајстори за Опозиционарство. Нису ВКВ. Нису дипломирани инжењери за Опозицију. Нису, дабоме, ни доктори.

Они су Болесници.

Опозиција, у Политици, значи да се ради о Опоненту, о Супротности, Супротставу, о својеврсном Отпору.

То се постиже Политичким Програмом којег Странка инјектује међу Бираче, спомоћу Организације. Нешто се може постићи и у Јавности, мреко Медија, или Лидера, који има магнетизам код иступа.

Ако је лидер Пичка, не може пропагирати Курац.

Политичко Опозиционарство је утакмица која се одвија на Политичком Игралишту.

Власт бира Страну а Опозиција бира Дресове.

Власт увијек креће са Центра, Опозиција увијек баца Аут.

У та Угралишта не спада Парламент, Улица, Медији, Анархија, Протести...

Она могу да се користе, али као помоћни терени.

Не могу се претварати у Главни Терен, мислећи да ће се Публика, са главног, пребацити, за исте паре, на лоше и неуређене трибине.

Опозиција не разумије да су Бирачи и главне и помоћне судије.

Они мисле да су то Амбасаде, Фондације, Донације, Сороши, Сероши, Странци Усранци, ЕУ, НАТО...

Опозиција непрестано настоји да убиједи Бираче у то како је Власт никаква, лоповска, криминална, корумпирана, фамилијарна, нешколована, фалсификована...

То не даје никакве ефекте. Само чини подсвјесну пропагаду владајућој странци или њеном Лидеру.

У подсвијест Бирача, Опозиција, тако, сваког дана, убацује инјекцију: Ови њима не могу ништа.

Долазимо, дакле, до списка грешака Опозиције.

◘ Нема Политички Програм

◘ Игра на погрешном Игралишту

◘ Од погрешних Судија траже да суди утакмицу

◘ Погрешна Љубавна Писма шаље Бирачима.

*

● Политички Програм је, мало, компликована ствар. Он је пројекција, заснован на Идеологији.

Пошто, данас, више, нема Идеологије, Класа и Маркса, мора да постоји нека Идеја око које се странка окупља.

Ако не постоји ни Идеја, мора да постоји јак Лидер, заиста јак, кога широко чланство и јавност подржава, или ауторитарно јак, који је поклопио све Медије, Институције...

Политички Програм је различит од свакодневне Акције, Власти или Опозиције.

Али и свакодневна активност, мора да се, барем подсвјесно, код Бирача, уклопи у Идеологију, или Идеју, или да се подведе под перцепцију о Лидеру.

У данашњем времену општег насртаја на Нацију и Државу, Политички Програм може само да буде националан.

Не можете у Сахари продавати вунене Накурњаке.

А не можете их нудити ни бесплатно.

● Игралиште које користи Опозиција, на истом је мјесту на којем је и Андрићев Ћоркан. И на којем је суманута Пинкова Задруга.

То је непродуктивно за Опозицију а штетно за НДД Сферу.

То је исто као и кад би довели одбојкаше да играју одбојку, на терену на коме се одвија кошаркашка утакмица.

Прво би попиздили кошаркаши а онда би попиздила и публика.

● Опозиција непрестано позива ОХР, ЕУ, Амбасаде, Суд у Стразбуру, Уставни Суд... да санкционише Власт. То је на површини. Испод површине, то је много усраније. Ако га ви не склоните с Власти, ми смо немоћни.

Бирачи то препознају као тужну причу. У којој неко сваког дана моли Шумара, да иде у кућу и јебе му жену.

Опозиција служи некоме. Сарајеву. НАТО Пакту. Вучићу. Противницима Српства.

● Данас у Народној Скупштини, главна Пробојница Педепеа, иначе, као Мачевалац ушла на утакмицу кошарке, напада неки закон и разне грешке које су тамо скаламбурене.

Она мисли да ће Бирачи сада да попизде, купе Правописе и сви чекају Изборе да гласају за Педепе.

Инсистирање на словним, граматичким, правосписим грешкама, одавно је заведенео као мањак Интелигенције.

Нарочито данас, када су сви неписмени. Када је Професор СМС и учитељ и наставник, и лектор и књижевник и диплома Српског Језика.

То није Љубавно Писмо Бирачима.

То је зајебавање Бирача.

*

Из овог излазе само два могућа закључка.

► Кад би се сутра, неким чудом, појавио Опозиционар, прво би упитао, Ко вам је ово радио.

► Опозиција, и у Српској и у Србији, никад неће побиједити помоћу Бирача. Може доћи на Власт, али побиједити не може.

Може доћи на Власт само уз помоћ Улице, Анархије, Странаца Запада...

ЗАШТО

У ОПОЗИЦИЈИ

СРПСКЕ И СРБИЈЕ

НЕМА

САЛВИНИЈА

Некидан је један Твитераш, написао како Салвини, као опозициони политичар, обилази земљу од 60 милиона становника, умјесто да сједи у Риму и кука како га нема на телевизијама са националном фреквенцијом.

Што код нас ради Опозиција у Бањалуци и Опозиција у Београду.

Кад би их пустили на РТС и на РТР, они би одмах побиједили.

Бикурац.

При томе се Салвини не супротставља само онима на власти у Италији, већ цијелој структури, бирократури и политици Брисела, ЕУ.

Јасно је да Салвини не бјежи од људи, од скупова, и то показује, на свом Твитер налогу. Нарочито гдје су људи одушевљени његовим доласком.

Салвини није вјештачки популист и националист.

Италија је ортодоксно католичка и национална.

Поред све отворености, досадашње, према мигрантима и другима, у Италији ће дошљак тешко, говото никад, удати ћерку за Италијана. Или ће моћи да сина ожени Италијанком.

Салвини је продукт такве Италије.

Што значи да су стеге ЕУ и Финансијерских Територијалиста, у нечему попустиле, попуцале или начиниле грешку.

По свему, Салвини ће да дође до побједе на Изборима, једног дана. Ако му се, на разне, начине, не супротставе Бриселаши. Односно, ако га не елиминишу.

Салвини има ту енергију за Лидера. За Вођу.

То ниједан Српски Опозиционар нема.

Салвни гради Страначку Организацију по цијелој Италији, која је педесет и више пута већа од Републике Српске.

Шта ради овдашња Опозиција.

Не смије да помене Српство, да Србује, да се замјери Сарајеву и неком далеком, непознатом, непостојећем Бриселу.

Чека да се догоди нека сумњива смрт, па да уз помоћ дватри медија и неколико болесника, убере какав поен.

То је берба маслина у њихи хибрида Земун Поље.

Шта ради Београдска Опозиција.

Ђиласује, будалаше, удара у аутобусе, измишља нападе на себе, или стварне користи за опозиционе протесте, напада Српску због прекомјерне употребе силе од стране Полиције.

О Косову не смије да зуцне. О Држави Србији. Против ЕУ. Против Миграната.

Неће то тако ићи, драга уважена Опозицијо.

Тиме се, само, постојећа Власт продужава на неодређено вријеме и снижава њен квалитет и национална политика, колико је која Власт има.

Чиме и ви, уважена опозициона господо, млатимуди, постајете сукривац, саучесник и уништитељ.

АНАРХИСТЕРИЧНИ

ОПОЗИЦИОНИ

МРЗИТЕЉИ

Из Армије Будала никад не можете формирати Специјалну Јединицу.

Српска Опозиција, а то је посебна појава коју би ваљало почети да се изучава јер може пружити корисне неархеолошке ископине о квалитету и стању Нације, неспособна је да концептуално уобличи Српски Пут 21. вијека, конкретно Пут Србије 21 и Пут Српске 21.

Њени домети су упирање прстом у Додика или Вучића. Ено га, пиша иза живице.

А и оно што би умјели да кажу, не смију јер мисле да Скот и Морин, своја Муда носе у посебним цекерима, исплетеним од кевлара.

Имао сам љубавницу из Опозиције. Након неког времена, пошто сам јој стално нападао њеног омиљеног амбасадора/ку, почела је ноћу, у сну, да пиша у кревет.

Српска Опозиција дошла је дотле да се не смије изјаснити ни о једној прекретној националној теми.

Ускоро ће, и тамо и вамо, сва доћи до Цензуса.

А, онда ћемо рећи да је за све крив Онај Педер. Или Онај Тракторист.

Опозиција је сигнализатор Квалитета Нације.

Власт је Служба Администрације.

Власт мора да поштује законе и процедуре, или да их мијења да их не би поштовала. Али, опет по процедури и у институцијама.

Опозиција има Слободу. Јер има Идеју. Концепт.

И има Времена.

Трагично је да Власт постиже веће резултате, у таквим условима, него Опозиција

Српска Опозиција се не узда усе већ у одређен број Кљусади.

◙ Медије.

◙ Странце Усранце. И Упишанце.

◙ Опште Незадовољнике.

◙ Љуте Анархистичне Мрзитеље.

Медији не могу помоћи. Медији вас могу само разобличити, и кад мисле да раде за вас и кад мислите да раде за вас. Као Таблоиди Вучића.

Странци могу. А то се, онда, зове издаја или продаја Земље.

Незадовољници су константа сваке НДД Сфере. Али никад није могуће доказати да ли су толико за Опозицију и против Власти, колико су незадовољни.

Е. Овај Четврти Стуб је занимљив.

То су појединачни анархоиди који добијају, по разним основама, простор у Јавности. Једна од тих основа је нестанак Новинара и Новинарства. И настанак Медија. Као Губара. Као Скакаваца.

То су Алијенанти новог времена из ког су испали или су избачени, ратовима, протјеривањем, злом, крахом Југославије, пропашћу привреде и економије.

То су људи високе социјалне неспособности и пате због тога. Њима очајнички треба нека социјална Потврда. Они нису имали прилике ни кликера да играју, ни куруз да копају, ни краве да чувају, ни са цурицама Између двије ватре да играју. Нису имали прилику или им нису допустили.

Они мрзе своју прошлост јер им је отац био комуњара или је био антикомуњара. А они нису имали прилику да буду чланови било чега.

Кад те неће Бријег, мрзи Бријег. Мухамед.

То су људи без икаквих референци. Без ичег што су створили или пропустили кроз шаке.

То су људи који су против своје средине или нове средине. Који су у таквој неприлици.

То су људи који се не виде.

Некад су, у Опозицији, били Пјесници. Па, за вечери у кафанама, имали да покажу барем књижуљак своје поезије и пјесмица, за које је Пушкин Го Курац.

Данас су у Опозицији коментатори на Кликсовима, Твитераши и Блогери. За које је Пушкин и Маркс, и Свети Сава и Јесењин.

То су људи који немају никаква конзистентна, степенаста и употребљива знања, сазнања и образовања о Друштву и Држави.

Опозиција у Српској се узда у тај конгломератни слој, мислећи да је квалитетан и дебео. Јер добија нереално много простора. Као, рецимо, онај Пухалија, у Сарај Медијима.

Али кључна особина тог Слоја јесте у томе што нису у Опозицији. Нису чланови Странке. Не размишљају Опозиционо. Но анархистично. Што прелази и на Опозицију.

Никад нико од њих није изнио Став о нечему. Свој Концепт. Барем свој Идеализам.

Да је Иво Андрић жив, све би странице о Ћоркану избацио из свог дјела.

Јер су, данас, Ћоркани Небо премрежили.

О СТАЊУ

НДД СФЕРЕ, НЕ ГОВОРИ

КРИЗА, НЕМАШТИНА,

ОДЛАЗАК И ВЛАСТ

ВЕЋ СТАЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Допизидили су ми и Додик и Опозиција у Српској.

С тим што он мало мање мисли да су они проблем него што они мисле да је он проблем.

Опозција се, као и све здраво и дуговјечно, прави у Оној Ствари. Да би се нормално и природно родила.

Ако се прави у Мрачном Чмару, то не може да се зове Опозиција. То је испрдак.

Ако изгубиш трку на осамсто метара и одмах трчиш на старт трке на сто метара, ти ниси Атлетичар. Ти си Болесник.

Ако за петнаест година не можеш да погодиш кључаницу, ни Голим Курцем, како очекујеш да ти Народ цртица Бирачи, повјерују да имаш Кључ.

Ако ти неко каже да очекује да побиједиш Власт, на Изборима, или да је срушиш на улици, ти си у кајасама и под бичем. Без обзира да ли чујеш пуцкетање коже са кићанком. Изнад своје гузице.

Ако је све што вриједи у једној НДД Сфери отишло и пришло Власти, не значи да су сви поводљиви за мрквом и да су ситнокорисници.

Највећи дио њих не види да Опозиција има Курац, има Кључ, има Руке и да зна гдје је Кључаница.

Посве је природно да се Власт, током мандата, квари и поквари. Нарочито током два или три мандата.

Власт мора да узме у обзир стотину фактора код одлучивања и реализовања. Чак и да претпоставим да је безгрешна, поштена и прво кољено од Бога.

Опозиција, пак, не мора да узима у обзир толико фактора.

Њен посао је стопут лакши. И односи се на двијетри задаће.

● Понудиити нешто другачије, не треба много и ревоуционарно другачије.

● Објаснити Бирачима да је то боље. Али да схвате да није мало боље, већ много боље.

● Разданити, обасјати, разгалити Политичку Јавност.

Ако то Опозиција не може, Власт не мора да га вади. Нити мора да јој се диже.

Опозиција у Српској се бави перифералијама које са три задаће, али и са Народом, Бирачима, Српском, немају никакве везе.

Хитни Поступак за усвајање Закона. Акцизе. Кредити. Одлазак из Српске.

То је као кад би Јебач Врли, напао Курву у Јавној Кући због тога што су утичнице бакелитне и смеђе. А она му упорно понавља Смеђе Боје. Смеђе Боје, кљусино.

Неколико је узрока оваквог стања Опозиције у Српској. А и у Србији. Пошто је у питању исти или још гори Генетски Материјал.

● Манипулатвна Опозиција. Странчице настале екстерним аранжманима.

● Болесна Опозција. Странке настале личном болешћу Лидера и Лидерчића.

● Потпно одсуство Националне Свијести.

Али. Најважнији је четврти узорок.

Овако лоше стање Опозиције у Српској, знак је лошег стања Српске. Цијеле НДД Сфере.

А за то није крива Власт.

Крива је што то не поправља, педаљ по педаљ. Али и то је други пар рукава.

Зато је потпно бескорисно да Опозиција напада Власт Српске због тога што је Опозиција слика лошег стања Српског Друштва, Српског Духа.

Чиме само даље руши и Дух и Друштво.

А користи држачима Бича.