ШТА НИЈЕ УРЕДУ
СА СРПСКОМ
ОПОЗИЦИЈОМ
Њихово Српство.
То не значи да је све друго уреду. Нити да је
Српска Власт, Голо Српство.
Ну.
Ти својеврсни Носоинсталатери, трпачи носа у
свашта, нису мајстори за Опозиционарство. Нису ВКВ. Нису дипломирани инжењери
за Опозицију. Нису, дабоме, ни доктори.
Они су Болесници.
Опозиција, у Политици, значи да се ради о Опоненту,
о Супротности, Супротставу, о својеврсном Отпору.
То се постиже Политичким Програмом којег Странка
инјектује међу Бираче, спомоћу Организације. Нешто се може постићи и у
Јавности, мреко Медија, или Лидера, који има магнетизам код иступа.
Ако је лидер Пичка, не може пропагирати Курац.
Политичко Опозиционарство је утакмица која се
одвија на Политичком Игралишту.
Власт бира Страну а Опозиција бира Дресове.
Власт увијек креће са Центра, Опозиција увијек
баца Аут.
У та Угралишта не спада Парламент, Улица, Медији,
Анархија, Протести...
Она могу да се користе, али као помоћни терени.
Не могу се претварати у Главни Терен, мислећи да
ће се Публика, са главног, пребацити, за исте паре, на лоше и неуређене
трибине.
Опозиција не разумије да су Бирачи и главне и
помоћне судије.
Они мисле да су то Амбасаде, Фондације, Донације,
Сороши, Сероши, Странци Усранци, ЕУ, НАТО...
Опозиција непрестано настоји да убиједи Бираче у
то како је Власт никаква, лоповска, криминална, корумпирана, фамилијарна,
нешколована, фалсификована...
То не даје никакве ефекте. Само чини подсвјесну
пропагаду владајућој странци или њеном Лидеру.
У подсвијест Бирача, Опозиција, тако, сваког
дана, убацује инјекцију: Ови њима не могу ништа.
Долазимо, дакле, до списка грешака Опозиције.
◘ Нема Политички Програм
◘ Игра на погрешном Игралишту
◘ Од погрешних Судија траже да суди утакмицу
◘ Погрешна Љубавна Писма шаље Бирачима.
*
● Политички Програм је, мало, компликована ствар.
Он је пројекција, заснован на Идеологији.
Пошто, данас, више, нема Идеологије, Класа и
Маркса, мора да постоји нека Идеја око које се странка окупља.
Ако не постоји ни Идеја, мора да постоји јак
Лидер, заиста јак, кога широко чланство и јавност подржава, или ауторитарно јак,
који је поклопио све Медије, Институције...
Политички Програм је различит од свакодневне
Акције, Власти или Опозиције.
Али и свакодневна активност, мора да се, барем
подсвјесно, код Бирача, уклопи у Идеологију, или Идеју, или да се подведе под
перцепцију о Лидеру.
У данашњем времену општег насртаја на Нацију и
Државу, Политички Програм може само да буде националан.
Не можете у Сахари продавати вунене Накурњаке.
А не можете их нудити ни бесплатно.
● Игралиште које користи Опозиција, на истом је мјесту
на којем је и Андрићев Ћоркан. И на којем је суманута Пинкова Задруга.
То је непродуктивно за Опозицију а штетно за НДД
Сферу.
То је исто као и кад би довели одбојкаше да
играју одбојку, на терену на коме се одвија кошаркашка утакмица.
Прво би попиздили кошаркаши а онда би попиздила и
публика.
● Опозиција непрестано позива ОХР, ЕУ, Амбасаде, Суд
у Стразбуру, Уставни Суд... да санкционише Власт. То је на површини. Испод
површине, то је много усраније. Ако га ви не склоните с Власти, ми смо немоћни.
Бирачи то препознају као тужну причу. У којој
неко сваког дана моли Шумара, да иде у кућу и јебе му жену.
Опозиција служи некоме. Сарајеву. НАТО Пакту.
Вучићу. Противницима Српства.
● Данас у Народној Скупштини, главна Пробојница
Педепеа, иначе, као Мачевалац ушла на утакмицу кошарке, напада неки закон и
разне грешке које су тамо скаламбурене.
Она мисли да ће Бирачи сада да попизде, купе
Правописе и сви чекају Изборе да гласају за Педепе.
Инсистирање на словним, граматичким, правосписим
грешкама, одавно је заведенео као мањак Интелигенције.
Нарочито данас, када су сви неписмени. Када је
Професор СМС и учитељ и наставник, и лектор и књижевник и диплома Српског
Језика.
То није Љубавно Писмо Бирачима.
То је зајебавање Бирача.
*
Из овог излазе само два могућа закључка.
► Кад би се сутра, неким чудом, појавио
Опозиционар, прво би упитао, Ко вам је ово радио.
► Опозиција, и у Српској и у Србији, никад неће
побиједити помоћу Бирача. Може доћи на Власт, али побиједити не може.
Може доћи на Власт само уз помоћ Улице, Анархије,
Странаца Запада...