РУКОВОДИТЕЉСТВА

ЕСДЕЕСА И ПЕДЕПЕА

СВЕ КАРТЕ

БАЦИЛИ НА УЛИЦУ

На том Рулету, међутим, нико никад не добија.

На том Рулету се и не губи.

На том Рулету се само руши.

То није Политички Простор.

Не говорим о манифестацијама. Па и политичким. Једностраначким.

Једностраначки улични скупови никад нису ништа срушили.

Опасни су нестраначки, надстраначки, мултинационални, цивилни, грађански, невладини... А употријебљени у најуже анархистичке политичке сврхе.

Говорим о употреби Улице у политичкој утакмици.

Педепе, Партија Демократског Прогреса, потпуно је подржала анархистичку манифестацију Правда За Давида. Сада је то и Унитаристичка Манифестација јер окупља случајеве из Тузле и Сарајева. У Бањалуци.

Који немају никакве везе па се поставља питање Што у Бањалуци.

Зато што треба у Бањалуцуи показати масовност протеста јер се тако лакше руши Власт и Институције. А може донијети и Гласове Опозицији.

Морекурац.

Бранислав Бореновић, коме Додик руши Узгред, јер је он, Бореновић узгред ту, на политичкој сцени и јер само он може да пристане да буде привјесак Младена Иванића и Странаца Усранаца, ударник Џина Шарпа, прихватио је да буде предсједник Анкетног Одбора у Народној Скупштини у случају ПЗД.

То само политичка будала може да прихвати.

А будали не вриједи да образлажем.

Есдеес се, привидно, нешто мање ангажује.

Али ће у Народној Скупштини да пјени око тога, ко да има падавицу.

Али Вукотини капацитети су, такође улични.

Он позива Додика на Полиграф.

То је таблоидно-улична технологија комуникације са Јавношћу.

Расправа о Извјештају Анкетног Одбора, такође је улична расправа. Нити је АО могао сазнати нешто што званичне институције већ нису сазнале, нити је шта могао закључити на основу тога.

Сврха расправе је само да се довуче до скупа ПЗД, седмог јула.

Уличарство је и одуговлачење Тужилаштва о квалификацији догађаја са Давидом.

Што ми сугерише да ће квалификација бити таква да може да послужи за вишегодишњу употребу од стране Уличара Политичара и Уличара Медијањичара.

Уличарство је и вишемјесчено метанисање америчког миљеника, Обдуцента, на једном блогу.

А, укупно и од стране свих, то је Лешинарење.

То је понижење Несрећника.

Правда За Давида је Пројект Рушења Републике Српске.

У то се, ни поштена ни курвањска Сранка, не петља.

Највише гласова би Есдеес добио ако би његово Руководитељство сада иступило и оградило се од такве противсрпске манифестације.

Овако ће само изгубити и оно гласова што им је било намијењено.

ШТА ЈЕ

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ПОТРЕБНО ДА БИ БИЛА

МАЛА МАЂАРСКА

◘ Да, политичким путем и средствима раскринка и затаре Потурице, Еутурице, Натурице и остале Српске Цурице са оријентацијом на занимање Паришке Собарице.

◘ Да колектвно и инокосно, у своју Подсвијест инсталира појмовство о Држави Републици Српској.

◘ Да се сваког дана понаша као Држава Српског Народа.

◘ Да избјегава било какве Интеграције без гаранција чисте Државности Српске.

◘ Да прекине активности према ЕУ и да захтијева Партнерски процес за Српску. Економску корист, прије свега.

◘ Да прекине било какве Нато активности у трајном облику.

◘ Да створи надмоћну Националну Странку Социјалног Савеза, технолошки прилагођену за Рационални Национализам 21. вијека.

Манипулације Изборима, од стране Странаца Усранаца, могуће су ако су снаге изједначене. Ако је Национална Странка добро изнад половине гласачких процената, манипулације нису могуће.

◘ Захтијевати повратак на изворну Дејтонску Структуру Заједничких Институција. А до тада, блокирати свако заједништво.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МОРА ИСКОРИЈЕНИТИ

ПОТУРИШТВО.

МАЛО НАС ЈЕ ЗА

ТАКО ЈЕВТИНО КУРВАЊЕ.

Ујаловљена пропагандна машинерија Есенесдеа, пропустила је четири године да вођства Есдееса и Педепеа затре у земљицу црну.

Због колаборације са Сарајевом и Америчком Амбасадом.

А да Иванића, као родоначелника те политике, и извођача радова, представи као Црну Сабласт над Српском.

Посљедица тога је да се Иванић кандидује да понови мандат Црног Члана.

То му је награда и признање које никад више, у политичком животу, неће добити.

То је морала да уради пропагандна машинерија Есенесдеа. Не због политичког противника. Већ зато што у Есдеесу више нема националане снаге која може да прекине агонију непрестаног наметања неспособног вођства једној Српској, Демократској, Странци.

Српска неће опстати без Рационалног Национализма.

Национализам је једини механизам опстанка Националне Државе.

А Држава, Нације.

Српска, да би опстала, мора да постане Мађарска.

Зато се мора мијењати Српска Политичка Свијест.

Сваком будућем политичком лидеру треба показати да на раскрсницама нема путоказа за Потуриштво било које врсте.

Вођство Есдееса, Босићево и Говедаричино, и Младен Иванић, коубили су се за такве показне примјере.

Нажалост, Додик је растјерао Националисте. Оставивиши за себе сва мјеста.

Али. Он је Прагматични Националист.

То је добро за Лидера али није добро за Странку и за Српску.

Одлазак Пионира Меленог, Младена Иванића, са оном смијешном марамом око врата, у Америчку Амбасаду, која слави Независност, а коју нама не да ни да поменемо, концентрисано је језгро Српског Потуриштва 21. вијека.

Потурице су, некада, они који су то постајали милом, пола синова давали у Ислам да би опстала Породица и Лоза.

Иванић, и данашње Српске Пичке Потуричке, дају Репблику Српску, да би опстала њигова Гујица.

Иванић се не турчи лично, инокосно, у своје име.

Он се турчи као Српски Члан Предсједништва.

И други, који су ишли у Америчку Амбасаду.

Одлазак у Амбасаду САД, која не признаје Републику Српску, коју понижава и коју сатанизује, једнако је као и одлазак Бакиру под сећију.

Потуриштво никад није било ништа друго до подаништво. И уништење Нације.

Било окренуто Стамболу, Сарају или Вашингтону.

КАКО ЈЕ

МЕЂУНАРОДНА

ЗАЈЕДНИЦА

ПРОПАЛА

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

У Сарајеву је, прекјуче, одржана сједница Представничког Дома ФБиХ, крњавог беха ентититета, на којој су се појавили, као говорници, Вигемарк, шеф делегације ЕУ у БиХ и словенка Тања Фајон, европска парламентарка, која пере косу кад и Могерни.

Ну.

Није вијест да су они говорили, но је вијест да су сједницу бојкотирали Хрвати, због прегласавања. А и још су неки били оправдано спријечени.

То двоје безначајних говоритеља, као и та мала вијест о полупразној сали, којој су америчке Независне, које излазе у Бањалуци, дале двије стране, открива један дубљи феномен.

Некад се у БиХ, пола политичког бумументаријума свих идеологија, нација и припадности, одмах унередио на помен Међународне Заједнице. А још тридесет посто у року од једног часа.

Данас Међународна Заједница у БиХ не служи ни за вицеве. Заборављена. Ко Хусо и Хасо.

Међународна Заједница је свој углед изгубила Силом.

Наметањем Силе као Политичог Рјешења.

Реформа Војске, Реформа Устава, Реформа Полиције, Реформа ПДВ... све су то биле Реформе против Срба. И против Хрвата, који то одмах нису схватили.

Све те Реформе показале су читаву галерију болесника и дивљака, од Ешдауна до оног Рафи Грегоријана.

Република Српска је у свему томе остала досљедна и прибрана. А Русија изван таквог начина недипломатског дјеловања.

Али. Апсурдно је, само је Српска извукла политичку и државну корист из тога.

Остали су получили штету. Хрвати и Сарајево.

Какву данас ситуацију имамо.

◘ Република Српска се потпуно окренула Русији. И Србији. Не ради Вучића већ да би ублажила његову кооперативност према Сарају и могућност да наткрили Опозицију и претвори их у моћније компромисере према Сарају и Странцима Усранцима.

◘ Хрвати су се потпуно окренули од Сарајева и Државе. А према ЕУ су равнодушни.

◘ Сарајево се потпуно окренуло према Турској и Ердогану. И још ће, јер је Тајип побиједио за нови мандат.

◘ Међународна Заједница је спала на Морин Кормак, која виси у односу на Трампову Политику и чија је игноранција Републике Српске, под фирмом игноранције Додика, потпала под оно питање врапца међеду, Што се курчиш у авиону, кад не знаш да летиш.

◘ Високи Представник, дејтонска категорија, некада крв и зло, спао је Инцка Пицка.

*

Све то је поуздан знак да је БиХ неодржива.

Њу није могао одржати ни Рат, ни Мирнодопска Сила, ни било какав договор Три Нације.

Па неће ни Европски Пут.

БиХ је данас оптерећење Балкана. Она је терет о врату Србији и Хрватској. Али и Бошњацима, муслиманима.

Сви би били сретни да се БиХ разиђе.

Чак и Брисел.

СРПСКА ДЕМОКРАТСКА

СТРАНКА

ИСТРОШИЛА ЈЕ СВОЈ

НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ

Српска Демократска Странка убрзано се географски сужава. Постаће Странка Романије Равне и Семберије Мићићеве Плавне.

Иду Избори а Српска Демократска Странка се не изјашњава.

Не ограђује се од свог четверогодишњег Сокаклука по Сарају. И даље клепеће нанулама.

Добро што се не ограђује али ништа не говори о Српској.

Иако је, за Српску, ово Вријеме Прекретница.

Надире Унитаризам и из Сараја и из Брисела.

Увртање Приступних Муда треба тек да почне.

Бошњачке Странке се уједињују против Хрвата.

Против Срба ће завратове, сигурно.

Хрватски Народни Сабор се осамостаљује.

Само Кумровец спава.

И спава Српска Демкратска.

Нико неће да каже да су из Есдееса у протекле четири године отишли изворни Националисти. Лидери изразито Српске провенијенције. У девеведеседевет посто.

Мада они то желе да објасне трговином, папцилуком, издајом.

Над том чињеницом треба да се замисли Здраво Језгро Есдееса.

Ако није касно.

Мада остаје постизборно вријеме, када ће морати да се догоде велике промјене у Есдеесу.

То ће бити прилика за ново, здраво, национално вођство. За Национални Програм.

И да се у наредна два мандата пљуне у шаке па изгради Странка.

Јер. Републици Српској је потребна још једна јака Национална Странка.

Потребна колико и јака Власт.

УЗИМАЈУЋИ САЗАП

У САРАЈЕВО, БАКИР

УЧИНИО НАЈБОЉЕ ЗА СНСД.

ОДЛАЗЕЋИ БАКИРУ ПОД СЕЋИЈУ,

САЗАП УЧИНИО НАЈГОРЕ

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

Прође ми љето у Анкетном Одбору, рече Бореновић.

Стално мислим које је Истраживање истинито, оно наше лажно или оно њихово лажно, чешка се Говедарица.

Хајд, неке, рече Иванић на опаску да Хајнекен још није довољно ладан.

Остале Вјештизе, на метли, гањају Акцизе.

Сви чекају шта ће неко други да уради, Улица или Странци Усранци.

Јасно је да је Опозиција пропустила четири године Власти у Сарају.

Ја бих, на њиховом мјесту, само градио улице и Тргове у Бањалуци. То би донијело побједу на Изборима.

Јасно је да, за стандарде, и потребе, Опозиције, нема довољно улица у Бањалуци. А о Трговима да не зборим.

Опозиција је, очито, затражила да јој омогуће мирних Сто Дана. До избора.

Несрећно је и за Опозицију, и за Политичку Сцену, и за Изборе, и за Српску, што нема више времена да се презентује било какав Изборни Прогам Опозиције.

Чак и да га имају.

Дошло је Љето. Па ће доћи мјесец Кампање којег ће преплавити опште зујање митинга и изборних хроника у којима нема простора да се нешто озбиљно презентује.

Опозиција, у односу на Власт, има двоструко већу обавезу да се изјани о стратешким питањима Републике Српске.

Власт је имала четири године да се изјашњава и што се изјаснила, изјаснила се.

Опозиција је обавезна да се изјасни. Власт није.

Чак и ако зна да ће изгубити ове Изборе, Опозиција је обавезна да изнесе своје стратешке ставове, Есдеес, на првом мјесту, јер Педепе ће лагано да одумире, зарад сљедећих Избора. И оних тамо.

Осим, ако Есдеес не жели толико да траје.

Републици Српској најпотребнија је та Опозициона Визија.

Да коригује садашњу. Или да је обогати, потврди.

Или да је прихвати.

Сарајево нас бомбардује Осиромашеном Опозицијом.

АНАРХИСТЕРИЧНИ

ОПОЗИЦИОНИ

МРЗИТЕЉИ

Из Армије Будала никад не можете формирати Специјалну Јединицу.

Српска Опозиција, а то је посебна појава коју би ваљало почети да се изучава јер може пружити корисне неархеолошке ископине о квалитету и стању Нације, неспособна је да концептуално уобличи Српски Пут 21. вијека, конкретно Пут Србије 21 и Пут Српске 21.

Њени домети су упирање прстом у Додика или Вучића. Ено га, пиша иза живице.

А и оно што би умјели да кажу, не смију јер мисле да Скот и Морин, своја Муда носе у посебним цекерима, исплетеним од кевлара.

Имао сам љубавницу из Опозиције. Након неког времена, пошто сам јој стално нападао њеног омиљеног амбасадора/ку, почела је ноћу, у сну, да пиша у кревет.

Српска Опозиција дошла је дотле да се не смије изјаснити ни о једној прекретној националној теми.

Ускоро ће, и тамо и вамо, сва доћи до Цензуса.

А, онда ћемо рећи да је за све крив Онај Педер. Или Онај Тракторист.

Опозиција је сигнализатор Квалитета Нације.

Власт је Служба Администрације.

Власт мора да поштује законе и процедуре, или да их мијења да их не би поштовала. Али, опет по процедури и у институцијама.

Опозиција има Слободу. Јер има Идеју. Концепт.

И има Времена.

Трагично је да Власт постиже веће резултате, у таквим условима, него Опозиција

Српска Опозиција се не узда усе већ у одређен број Кљусади.

◙ Медије.

◙ Странце Усранце. И Упишанце.

◙ Опште Незадовољнике.

◙ Љуте Анархистичне Мрзитеље.

Медији не могу помоћи. Медији вас могу само разобличити, и кад мисле да раде за вас и кад мислите да раде за вас. Као Таблоиди Вучића.

Странци могу. А то се, онда, зове издаја или продаја Земље.

Незадовољници су константа сваке НДД Сфере. Али никад није могуће доказати да ли су толико за Опозицију и против Власти, колико су незадовољни.

Е. Овај Четврти Стуб је занимљив.

То су појединачни анархоиди који добијају, по разним основама, простор у Јавности. Једна од тих основа је нестанак Новинара и Новинарства. И настанак Медија. Као Губара. Као Скакаваца.

То су Алијенанти новог времена из ког су испали или су избачени, ратовима, протјеривањем, злом, крахом Југославије, пропашћу привреде и економије.

То су људи високе социјалне неспособности и пате због тога. Њима очајнички треба нека социјална Потврда. Они нису имали прилике ни кликера да играју, ни куруз да копају, ни краве да чувају, ни са цурицама Између двије ватре да играју. Нису имали прилику или им нису допустили.

Они мрзе своју прошлост јер им је отац био комуњара или је био антикомуњара. А они нису имали прилику да буду чланови било чега.

Кад те неће Бријег, мрзи Бријег. Мухамед.

То су људи без икаквих референци. Без ичег што су створили или пропустили кроз шаке.

То су људи који су против своје средине или нове средине. Који су у таквој неприлици.

То су људи који се не виде.

Некад су, у Опозицији, били Пјесници. Па, за вечери у кафанама, имали да покажу барем књижуљак своје поезије и пјесмица, за које је Пушкин Го Курац.

Данас су у Опозицији коментатори на Кликсовима, Твитераши и Блогери. За које је Пушкин и Маркс, и Свети Сава и Јесењин.

То су људи који немају никаква конзистентна, степенаста и употребљива знања, сазнања и образовања о Друштву и Држави.

Опозиција у Српској се узда у тај конгломератни слој, мислећи да је квалитетан и дебео. Јер добија нереално много простора. Као, рецимо, онај Пухалија, у Сарај Медијима.

Али кључна особина тог Слоја јесте у томе што нису у Опозицији. Нису чланови Странке. Не размишљају Опозиционо. Но анархистично. Што прелази и на Опозицију.

Никад нико од њих није изнио Став о нечему. Свој Концепт. Барем свој Идеализам.

Да је Иво Андрић жив, све би странице о Ћоркану избацио из свог дјела.

Јер су, данас, Ћоркани Небо премрежили.

СЕЛО ГОРИ

А БОРЕНОВИЋ

ЧЕШЉА АНКЕТНИ ОДБОР

Сва Истраживања Јавног Мнијења, чак и она која су наручили Сазаповци, или само Есдеесовци, па и она лажна, не предвиђају тој политичкој групацији провидна дана, сјајне зоре и изборног успјеха у Октобру.

Сада нема више времена да се нешто уради.

Бирачи су на пола мандата, пред Локалне Изборе, донијели одлуку за кога ће гласати ове године. То је, од тада, могло да се коригује за свега неколико процената, тамо или овамо.

Али то никога не ослобађа обавезе да се грчевито бори. Као да ће му помоћи и сам Брих.

Вукота, као апсолутни аутсајдер, политички аналфабета, недорастао кандидатури за Предсједника Републике, иде около и лупа свашта, промовише се као први Исусов помоћник за Хришћанство, али се бори. Напада Кандидаткињу СНСД-а, шминка се, позира.

Ну. Шта ради Бореновић. Предсједник ПДП.

Предсједник једне Партије, дакле.

То је занимљивије од свих активности других челника и кандидата.

Јер открива и за скенере скривена мјеста Политичке Сцене у Српској.

Он пријети Народној Скупштини у случају неусвајања Извјештаја Анкетног Одбора. Бореновићевог Извјештаја.

Након којег ће га, Бореновића, Клан Кенеди ангажовати да сачини извјештај о убиству барем једног Кенедија.

Он се мјесецима бави Правдом За Давида.

Као да је он, и његова Партија, наручио Случај.

Умјесто да трља гујицу по организацији, обилази неопредијељене, агитује за Вукоту, води акцију примања нових чланова... јер и кад знаш да ћеш изгубити то мораш да радиш. Пораз је саставни дио будуће Побједе.

Ово што он ради објашњиво је из неколико углова. Али је тешко оцијенити који је прави.

◙ Заробљен је у раљама Неке Амбасаде, Службе...

◙ Његов Главени Лонац нема довољно литара. Недорастао је мјесту Предсједника Партије.

◙ Лијечи неке своје карактерно-парламентарне особине.

◙ Оправдава сврху и намјену креирања једне манипулативне Странке као што је ПДП.

◙ Држи је на гласовном Статусу кво.

◙ Прави будалама остале активисте и лидере Педепеа, као што је то радио Иванић, па су многи напустили Странку.

◙ Одмаже Сазапу.

*

Ангажовање Опозиције у случају Правда За Давида просуће им неколико процената гласова. Највише ће се то осјетити на ПДП-у.

А Бореновића ће легитимисати као Лидера који  је дошао до краја, искористивши све своје потенцијале.

МРТВА ТРКА

БРИСЕЛА И САРАЈЕВА

У СХВАТАЊУ

КОНСТИТУТИВНОСТИ

Из Брисела стигло ново Писмо.

Конститутивнст најбоље разумјели нисмо.

Додатни упит, гласи, отприлике, Која је законска основа за принцип Конститутивних Народа и како је она у вези са принципом једнакости свих грађана без обзира на њихову етничку припадност.

Овако формулисано питања, може да се тумачи у широкој лепези. Од тога да се неко у Бриселу, намјерно прави Будалом, и то пред нама, који смо носиоци свих првих мјеста и златних медаља у томе, до брисања Срба и Хрвата. Јер муслимани, Бошњаци, још нису Нација, тј Конститутивни Народ. А не желе то ни да постану.

Ну.

◘ Конститутивност није питање Закона. Није чак ни питање Устава. Јер је Нација старија од Устава. Она га доноси на темељу свог постојања. Она своје постојање поткрепљује Државом и Уставом.

◘ Принцип Једнакости није питање постојања Нација, етничке припадности, и постојања оних који не припадју Конститутивном Народу.

◘ Питање Једнакости је питање изван свих тих категорија. Јер и у оквиру једне нације нема Једнакости. Димњачар у Бриселу, нпр, никад не може постати Предсједник Белгије.

Да би некога убиједили у Једнакост, морате доказати да може.

◘ Онима који, досад, у БиХ, нису успјели да постану Срби, Хрвати или муслимани, нису криви Срби, Хрвати и муслимани.

◘ Онима који нису Срби, Хрвати или муслимани, у БиХ, ништа не недостаје од Једнакости.

Они могу да се кандидују. Могу и да прмијене Нацију. Овдје су сви мијењали Нације. А то што не могу да побиједе, то ништа. Није могао ни Босић, ни Лагумџија, ни Рагуж. Па Једнакости није пала длака са главе.

◘ Једнакост није питање брисања Нација и претварања свих у Грађане.

Једнакост не може да постоји у људској заједници.

Људска Заједница почива на Неједнакости. Од Неједнакости Воље за нечим, преко способности, до микро услова.

Ви можете донијети једну законску казну за паркирање, за све. Али она никад неће бити једнако примијењена.

Захтјев за једнакошћу грађана је апел да се никад никуд не крене.

То је штрајк поштовањем непостојећих могућности.

◘ Република Српска, ипак, треба ово питање Брисела схватити крајње озбиљно.

Јер. У њему се крије могући удар на Дејтон. На Републику Српску. На ултиматум Не може БиХ у ЕУ са Ентитетима...

ЗАШТО СРПСКА

ТРЕБА ДА СЕ ЧУВА

ПРВЕ ПЕТОРКЕ

БОШЊАКА

У ПАРЛАМЕНТУ ФБиХ

Пет бошњачких странака у Парламенту Федерације БиХ, показале су невиђено јединство и изгласале закон о изборним јединицама, као одговор на хрватске захтјеве да се престане са праксом по којој је Дом Народа у ствари Дом Кантона гдје Бошњаци бирају свог Хрвата из Горажда, чији глас вриједи колико и из Жупаније гдје је много више Хрвата него у Горажданском Кантону гдје нема ни једног. Или један.

То петочлано јединство таквих је намјера да је чак и ХДЗ 90 био против.

Тим законом, који ће ићи у Дом Народа ФБиХ, иде се у супротност Уставном Суду БиХ који је неке постулате бирања Хрвата прогласио неуставним. Ради се о Љубићевој Апелацији.

Хрвати пријете повлачењем из Парламента Федерације до одлуке ХНС-а.

Што би значило да Власт у Федерацији не постоји. Постоји само Сарајево.

У Републици Српској је цијели догађај прошао незапажено.

Није се огласио Васковић а ни Отац није ништа запријетио.

Хрватски аналитичари у БиХ, имају и тезу да се ради о Бошњачком одустајању од БиХ и настојању да се овлада Федерацијом а да се Република Српска пусти у Самосталност, једнставном одлуком у Народној Скупштини, као што је и Бошњачка Петорка једоставно поништила Хрвате.

Република Српска, међутим, треба да се добро замисли о овом случају.

Босанскохерцеговачка микрогеополитичка ситуација није тако једноставна.

Прво. Бошњаци не могу избрисати Хрвате у Федерацији. Чак и када би их у власти потпуно подјармили и бирали све своје Хасе који узму Хрватство као Једномандатну Драговољну Казну.

Хрватски Териториј у БиХ увијек ће бити Хрватски.

Друго. Ово је само предигра сарајевске муслиманске технологије за коначан обрачун са Српском и Србима.

Њима за укидање Српске, што је програмска ставка СДА, а нико од друге четири Странке, нема ништа против, треба мирна Федерација. Ујаловљена Федерација. Федерација која није Федерација. Федерација која није Ентитет.

Ако нема другог Ентитета, као Стране из Дејтона, бесмислено је да постоји и Први Ентитет. Република Српска.

Стога, Политичко Језгро Српске треба да се замисли и донесе адекватну стратегију за наредни мандат у коме ће ово питање планути.

Засад се Хрвати боре и за опстанак Републике Српске.

Али то неће бити довољно и не може остати на томе.

Република Српска се мора огласити на вријеме и имати спремљених пет корака унапријед. Кад веће нема јединствену Петорку, као Бошњаци.