ТИХИ

СРПСКИ

УНИТАРИСТИ

Ни најцрња опозиција није толико опасна колико Бактеријска Инфекција у здравом националном ткиву.

Ти разарајући ланци непримјетних и тихих уништавача, може да се поднесе у стабилној и заокруженој територијалној и државној заједници. Чак и када се сви нагузе Нато Пакту и попуше Бриселу, неки оквир ће остати.

Али у случају Републике Српске то је Опасност Опстанка.

Тај посебан бактеријски слој намножио се до забрињавајућих размјера.

Његова опасност увећава се чињеницом да такву технологијску дјелатност преузима и продукује највећа опозициона странка, СДС. Умјесто да креира здрав, реалан и јасан алтернативни опозициони политички програм. И упорно га представља јавности.

Шта изједа и шта напада Бактеријска Инфекција Републике Српске.

·        Напада Власт. Али не за суштинске ствари већ за бијеле чизмице и слично.

·        Напада највећу странку на власти и њеног лидера, али не за суштинске ствари већ за идеју о заставама и Дану Републике.

·        Напада Референдуме које приписује Додику и тако их узима из руку Републике Српске.

·        Напада било какав економски и друштвени успјех тезом да ништа није урађено и да је све пропало. Као да у цијелом свијету све расте и цвјета. Само у Кини пропаст, а то је далеко.

·        Напада РТРС, као државни, режимски, страначки медијум. Као да је усрани РТРС, СРТ или како се све већ у свим фазама звао, икада икоме омогућио промјену власти.

·        Напада појединце. Који су везани за СНСД. Као што Арапи нападају дјевојке и жене по Келну и Дојчланду. Животињски крвожедно, кружећи као хијене око жртава.

·        Понижавају све што је везано за Републику Српску правдајући то нападом на Власт, Позицију, Режим, Другим Мишљењем, Опозиционарством, Грађанштином.

·        Нападају Патријарха, Владику и Цркву, као да су они Мјесни Одбори Есенесдеа.

·        Нападају било кога, није битан калибар и формат, ко и преко улице махне неком из Есенесдеа.

Све то покушавају представити као Опозиционарство.

Али. Ефекат те активности јесте разарање вриједности свега постојећег. Ништа од тога не може да се квалификује као критика, са јасним приједлогом излаза или алтернативе.

Најопаснији ефекат јесте у том што све мање људи жели да каже или уради било шта корисно за НДД Сферу. Иако нема везе са Влашћу, Режимом, СНСД и Додком, хијене и лешнари, Бактеријске Дивизије, повезаће га. Тако се из Јавности и Друштва елиминише огроман број способних и добронамјерних људи, неупетљаних у политику.

Нико неће да се изложи најезди јавних недојебаних сувопизди, неиживљених малостраначких умишљеника, невладиних овисника и доларисника, лицима у стању потребе за социјалном пажњом, аутодеструктивцима властите личности па онда и националне околине, менталоидима којима је једини хабитус, спиритус мовенс и спермус ејакулатус то да буду против нечега. Јер нису способни бити за било шта, створити било шта или креирати и замислити друкчије рјешење.

Ко чини Бактеријску Инфекцију Републике Српске.

·        Званична Сорош Арматура. Сорош је само ријеч, и ништа више. Ради се о цијелој мрежи претежно маскиране и прикривене дјелатности ситних пунктова који су пауковом мрежом повезани у систем. О томе је све речено и то није никакав проналазак за подручје Републике Српске.

·        Приватизовани и приватни медији. Њихове Газде и газдини поданици. Од којих су неки, мањи број, свјесни играчи и болесници. А највећи дио њих је егзистенцијално условљен.

·        Систем Портала и Блогера.  Који је умрежен тако да једни друге преносе садржаје и прекађују се, стварајући утисак Гори Интернет. Само неки од њих су прецизно инструисани, плаћени и опскрбљени информацијама, полуинформацијама и циљевима њихове активности.

·        Носиоци заостале комунистичке антисвијести. То је генетски преносива болест. У Комунизму је постојао слој људи који је био латентно против Власти и Идеологије, чак и против Државе. Што је разумљиво. Међутим, у Демократији, или Демодркатији, то не функционише. Сутра, кад се промијени Власт, шта ћемо тад. Против кога ћемо бити. Јер овдје није на сцени идеологијска смјена или промјена Тите и Краља.

·        Медијски Инокосни Ратари. Читав слој људи који је убачен, као расути терет, у медије, без квалификација и могућности напретка. То је, најчешће, једино гдје су могли да се удјену. Велики дио међу њима је избачен из својих кућа, мјеста и социјалних миљеа. Они носе са собом опште незадовољство и оно се прелијева, кипи, гдјегод се они налазили.

·        Слој јавносника, административаца и самисебеназваних интелектуалаца са Романијско-паљанског платоа који не може да прежали одузимање Сарајева као животног циља, па онда одлазак Власти са Пала у Бањалуку и одузимање Есдееса тој географији.

·        Један узак слој Удбаша. У које убрајам дјелоснике разних служби, најчешће страних.

·        Све већи слој опозиционих протезоида, зубчаника и помагала, који су већ инсталирани у структуре странака. Они се истурају као викачи и букачи који треба да покрију недостатак Политичког Програма и свему дају опозициони ореол. И да прикрију немогућност његовог формирања садашњим опозиционим снагама. У тај слој спада много актера. Од Босића па наниже.

Проблем је и у томе што цијела ова лепеза актера и активности, у Републици Српској изазива еквивалентно дјеловање. Па се Власт и водећи Есенесде, све више упуштају у неполитичку технологију.

То може, законито довести до синдрома Вучић у Србији. Али. То је друга тема.

МОРАЛ

И ВРИЈЕДНОСТИ

У НАСЕОБИНИБиХ

ПОЧИВАЈУ

НА МИЛИТАНТНИМ

МИЛИЦИЈАМА

Услуга БХН, БХ Новинари издала је саопштење. Сви у борбу за Медијско Оздрављење.

Слово Оловно Ти Јебем.

Бехановинари апелују да се поводом 9ог јануара, Дана Републике Тамо Српске, и поводом самоубиства сарајевског дјечака Махира, аутори коментара на порталима уљуде и не излијевају мржњу у мјери да Миљацка мостове однесе.

Они, чини ми се, позивају и неко вијеће за етику, естетику и пластичну хирургију медија, да размотри, прокафенише и изенгленише мало тај проблем. Мало до умјерено.

И то је све.

Морам рећи да је и то од Бехановинара непотребно и смијешно.

Жалосно је да у неком друштву нека Невладина диже глас у име Јавности. У име Етике. У име Морала. У име Друштвених Вриједности.

Жалосно јер то нема ко други да уради. Нити постоје санкционе процедуре.

Јер је Друштво поптуно разорено и темељи се, и повезано је, једино на дубокој и тешкој Мржњи.

Насеобинабих је једна релативно хладна наслага троске испод које ври пламен и лава вулкана. Иако је дубок снијег испод нас је ужарена течна Мржња.

То што пишу Кликсовци, коментарџије Кликс.ба, муслимани, и у нешто мањој мјери, хрватске и српске радиклане групе, само је врх леденог бријега.

Ово друштво више нема никакве везе. Нема ништа заједничко. И свако прикривање једнако је неуспјешно као и покушај да се та веза изгради.

Да би се избјегао неки будући рат, барем у некој међувјерској и међунационалној варијанти, мање болан је рат у међутериторијалном облику, потребно је што прије подијелити БиХ.

Немама воље да образлажем, али тада би се и ниво мржње смањио. 

У ТРОУГАО

ДОДИК – ВУЧИЋ,

УМИЈЕШАЛИ СЕ

ИВАНИЋ

И НИКОЛИЋ

Свако из својих разлога.

Ако ћу то тумачити на основу заједљивости, тумачићу као настојање да се уђе у игралиште. Јер и један и други су маргинализовани функционери. Николић је тамо, у складу са својом наивношћу, отцијепио све од Шешеља, осим Хага, и формирао странку а онда је дошао Вучић и узео му све. Добро што је Николићу узео све, узео је све и Србији. Али. Ипак. Тај Вучић Осјећа и зна да му нешто недостаје. Рекло би се, недостаје му све. А нарочито Српство. Које не може да изникне од свих тих силних патетисања према Бриселу, Берлину, Веберу у Кирбију. То га држи у троуглу са Додиком. Трећи угао је Српство.

Николић, пак, као Руска Веза, жели да уђе у игралиште, Вучићевим језиком речено, у Екран. Стога је јасно рекао да је за Другу Српску Државу. Случајно је на челу те државе Додик. И Николић то није говорио због њега, јер нема никаквог разлога да га воли, ни природно, ни политички. Тако је, на том терену Српства, претрчао Вучића, као Лато, ономад, у пољској контри.

Иванић је такође маргинализован српски лидер. Мада га ја само тако представљам. Он је доље, у Котлини, код Амбасаде и Бакира, утицао што је утицао. Угурао је Есдеес у власт у Насеобини. Сам он то тако представља, јер то није тачно. Али, правимо се да јесте. Као што је 1 Еуро од Кристал банке, тада, вриједио као данас 76 млрд$.

Иванићева улога се тиме завршила. Он сад нема српског посла. Осим што може нешто да усере.

И он мора да уђе у игралиште. Сарајево није његово игралиште. Као ни Странци Усранци. Република Српска је погодно тло за улазак на игралиште и повратак. Још ако се тим ударцем туче Додик.

Стога је и рекао Николићу да се не мијеша у унутрашње ствари БиХ.

Какве везе има БиХ.

Па, то му је послодавац. Он је, Иванић, због БиХ изабран у Предсједништво. Није због Републике Српске. И Николић је ту поптуно у праву. Без обзира да ли му је то Додик шапнуо или није.

У том склопу повратка у Српску, треба тумачити Иванићев божићни пријем у Предсједништву БиХ. Јевтино српствовање. То је као и кад се ја попнем на Монт Еверест па тамо пјевам Боже правде.

Српствуј тамо гдје су Срби, нема Срба у Сарајеву.

Ако ћу анализирати по ефектима, закључићу да је ово борба, Николића и Иванића, око Вучића.

Николић жели да га елиминише у приступу Српској јер је латентна опасност да га у погодном тренутку Странци Усранци пусте са ланца и да он почне да режи на Додика чиме је Српска у опасности. Не због опасности по Додика већ због тога што ће се инсталирати пичкаста структура у Републици Српској.

Иванић жели да Вучића веже за Сарајево. Па преко Николића, поручје му Није Додик Српска. И ја сам Српска. Српска у Сарајеву. Чиме и он жели оно што и Николић. Да Вучића одмакне од Српске.

Ако ћу гледати по суштини, онда ћу упозорити да је ово сукоб на граници.

На граници напредовања Брисела и Запада према Србији. На граници заустављања Руса јер су једном ногом стали и на страну Републике Српске. На граници напредовања Нато Пакта. На чијој страни је и Вучић па му Додик треба да мало углади јавни визир и да у Србији донесе који српствени поен. Пошто за Натоизацију Србије треба још побједа на изборима.

Ако ћу је напит по политичкој окрутности, онда ћу рећи да се све врти око Републике Српске а да је циљ, у ствари, Србија. Иза које је још један скривени, већи, циљ. Русија.

Због тога је оволика хајка на Српску.

Инсталирањем Пичкастог Вођства, овдје, све би било олакшано. И са Србијом и са потискивањем Русије са њена једина два стуба на Балкану.

Запад ће, у тој борби против Русије, покушати да ухапси Додика, био или не био криминалац. А ако треба да збаци и Вучића, збациће га.

Иванић и Николић, покрајни су српски играчи.

СНИЈЕГ

ДОКАЗУЈЕ

ДА ИЗНАД ВЛАСТИ

НЕ МОГУ ДА СТОЈЕ

НАРОД И ГРАЂАНИ

Власт је на било који начин добијено право да се креирају и проводе процедуре или да се примјењују санкције за непровођење.

Ми, међутим, који смо излегли чудовиште које су нам назвали Демократија, мислимо да је Власт једно позориште. У коме главну улогу игра или сама Власт или њени противници, они који су изгубили у трци за Влашћу. Који су поражени. На изборима или у примјени силе и крађе. Дакле, неспособнији у сваком погледу.

Ми мислимо да је Власт једно Сеоско Прело гдје је најважније извикивати сексуалне пароле према незаштићеним цурама а никада не учествовати у сношају.

Ми мислимо, или се тако понашамо, да је Власт једна мочвара пара коју никад није могуће исушити. А увијек грабити.

Ми мислимо да Власт почиње и да се завршава формирањем Владе.

Ми мислимо да је над Влашћу, јер тако нам каже чудовиште које смо излегли и које су нам назвали Демократија, Народ. Јер тако нам показују, организујући протесте, студенте, синдикате, машиновође.

Ништа од тога није тачно.

Власт не може да одговара Грађанима и Народу. Они су поданици Власти и Државе.

Они немају инструменте, механизме, алате нити уставне процедуре да наметну одговорност Власти, њима, Народу и Грађанима.

Осим избора. Али. Они се догађају сваке четири године. И они су инструмент Демократије, тог непрактичног чудовишта а не инструмент контроле и санкција Власти. Избори су постпејд нашег мобилног мандата.

Над Влашћу мора да стоји Власт, Партија или Војска.

Власт може да одговара само неком изнад себе, неком јачем, надмоћнијем у сили и процедури.

Конкретно, јер је тема широка, Власт у Бањалуци мора да одговара Властима Републике Српске. А не Грађанима. Може она да одговара и Грађанима, излазећи им у сусрет, причајући с њима и слично. А може и да не одговара. И ником ништа.

Да ли је Републичка Власт, прије зиме, ишта подузела да нижи нивои власти буду спремни за могуће неприлике и ситуације.

Дабоме да није.

Јебе се Републичкој Власти за снијегом, поплавама и сушама.

А Републичка Власт је обавезна. Јер снијег не препознаје општине нити политичке странке.

Изнад Републичке Власти, спали смо на такву ситуацију, може да стоји само Народна Скупштина. Којој се морају усвојити процедуре за контролу Власти. Којих сада нема, на обострано одушевљење.

Па Ранка Мишић, сиротица клета, мисли да је она, Синдикат јој, изнад Власти.

Зато, у емисији Атевеа, бањалучке општинске телевизије, Водитељ и помоћница му, показују крајњу некомпетентност о том снијегу и о стању у граду. Па траже помомоћ квиска. Квиско су гледаоци који се јављају у програм, уживо и анонимно, и твитови на друштвеним мрежама. Анонимни могу да кажу шта хоће али не могу да замијене компетентног новинара. Зенга онда може да каже да лажу, јер новинари не знају шта је истина.

И.

Свијећа се угасила, слава се завршила, домаћин може да сједне а драги гости да иду кући.

Многи су, видите, помислили да је изнад Власти и Емисија, и Телевизија, и Водитељ/ка.

То је потпуно политичко, уставно и државно сљепило.

Ефикасна власт могућа је само ако изнад себе има Власт и Страх.

Ми, међутим, чинимо све, тетошени, од Странаца Усранаца, по мудима, џепу и по главуши, да у процесу Дерегулације уништимо све вертикале, све процедуре поништимо и да на сцену изведемо Оштру Нулу умјесто Оштрог Курца.

МИСТЕР 1€

И 15 БГ.

БАЧЕНИХ

ГОДИНА.

Младен Иванић је тих 15 бачених година Републике Српске.

Њему су оне, нажалост, чиста добит.

Јер. Ни један лидер у краткој историји Републике Српске а и цијелог постјугословенског згаришта, није имао такав третман и његу, у политичком смислу, какву је имао Младен Иванић. Са тако малих приносом и добити.

·        Савез за Мир и прогрес кандидовао га је на изборима, одмах послије рата.

·        Биљана Плавшић му је дала мандат за састав Владе Републике Српске, прије Додика, којег је он, изволијевајући немогуће, вратио, као сеоска млада просце.

·        Основана му је Партија Демократског прогреса. У коју су похрлили сви они који су се сматрали паметнијим, образованијим и важнијим од оних који иду у сланинасти Есдеес или у сељачки Есенесде.

·        Дата му је Влада иако је, у односу на Есдеес, његов Педепе био миноран.

·        Есенесде га је позвао у коалицију иако му Педепе није требао. Коју је он, касније, по наредби странаца, напустио. И тако, дефитивно, лимитирао раст Педепеа.

·        Сада је изабран у Предсједништво БиХ, иако га његова странка, ни изблиза, не би могла изабрати на то мјесто. Изабран је претежно гласовима Есдееса и Диригованих Муслимана. Томе је помогло и кандидовање, из СНСД, Жељке Цвијановић, која, као почетник, није могла да се носи са Старим Лињатором и подршком коју је имао изван Есдеес и Педепе.

И данас, након петнаест година тог пута има образа да напусти мјесто Предсједника Педепеа, да паметује са мјеста Члана П и да држи јавности предавања пуна лажи и обмана.

Учинио је то у Интервјуу Пресу

Коликогод је новинар покушавао да буде децидан у питањима, и реално провокативан, Иванић је остајао љигаво маскиран политичким лојем.

·        Без трептаја каже да је дошао на чело Владе ради економије а онда ју је, након двије године, напаустио и отишао да буде министар иностраних послова у СМ.

·        И данас од те своје економије оправдава Унитарни Босански Рачун ПДВ. А то је највећа пљачка Републике Српске.

·        И данас оправдава продају Кристал Банке за 1 еуро и баца прашину у очи да је требало и Бобар банку продати тако. Без обзира што то ни нису чак ни крушке и јабуке банке и што његов разлог продаје нема везе са овим временом и сломом ББ.

·        Лаже о томе да је Ешдаун хтио да га уништи па је зато суђен за паре на пању из којих је финансиран Педепе. Иванић је инглески ђак и све је то један блеровски спин.

·        Бијег са мјеста Предсједника Владе, као и сада са мјеста Предсједника Педепеа, правда тадашњим недостатком Срба у дипломатији БиХ па се он жртвовао, као рођени Србин и најрођенији дипломата, да подигне углед тог српског живља у свијету. А углед му је био такав да га је Онај Терзић смијенуо садпасад.

·        Мртво љигаво Иванић каже Ми из Савеза за промјене. Нити је он Промјена, нити је он за Промјене, нити се може убројати у Ми.

·        Мртво нереално каже да је друштво у Републици Српској подијељено. То, ако није политички дилетантизам, јесте сијање безизлаза. Нетачно је да је друштво подијељено јер су на сцени потпуно непопларне политичке опције. Једна српска и једна из ћошка а не супротна њој. Једна је опција Прво Република Српска. Друга опција је Сарајево као Политички и Економски Центар над Српском. То нису подијељене и супротстављене позиције. Ова друга позиција није позиција никога из Републике Српске. То је нечија туђа опција. За Републику Српску то је позиција Издаје а не Алтернативе.

Дакле, од свега, након тих деценију и по, штетвала је Политичка Артикулација Републике Српске, штетовао је Педепе, осиромашен је Страначки Мозаик Републике Српске, по други пут је оживљен Есдеес, конгломераторијум који не може да се васпостави као Политичка Странка и да понуди квалитетну другачију Политичку Опцију.

А то је опасно и због чињенице да Педепе силазећи са сцене, тај цијели простор оставља таквм Есдеесу.

ЗАРОБЉЕНИЦИ

ШАБЛОНСКЕ

СВИЈЕСТИ

И МИСЛИ

Чак и обичан јануарски снијег може да покаже мањкавости, особине и домете појединца и друштва.

Да ли је јасно да снијег не пада у јужним подручјима зато што зна да су то индивидуе и колективитети који су неспособни да се с њим носе.

Да ли је ико размишљао да тамо гдје нема снијега, много чешће има бомби. И ратова.

Зато овај снијег, код нас, изгледа као залутао.

Нисмо ми сви Игман, Маму Му Јебем.

Али је добар да схватимо какве смо будале.

Неко мора то да нам каже. Сад је пало на снијег. Јер ако смо сви будале не можемо једни другима ништа паметно да кажемо.

Наша заробљена, шаблонизована, утабана свијест и Неразумишљање, а Неразумишљање је Размишљање Са Неразумијевањем, очитује се најбоље код најнижих природних ситуација. Снијег, поплава, земљотрес, рат.

Тад показујемо сву неорганизованост, неспособност одвајања битног од небитног и демонстрирамо кориштење уходаних ставова који не могу да буду дјелотворни јер се ситуације никада не понављају.

Разлика између проблема са снијегом и Државе, односно цијеле НДД Сфере, незнатна је. Само је велика у компликованости.

Снијег је много једноставнији па ни то нисмо у стању да ријешимо.

Чак нисмо вјешти ни да нађемо неког другог кога би окрвили за све.

СВЕ СЕ МОЖЕ

ПЛАТИТИ ДОЛАРОМ.

САМО СЕ СПАС

СВИЈЕТА

МОЖЕ ПЛАТИТИ

АМЕРИКОМ.

Онај огавни амерички амбасадор у Београду, мене будале, а који амерички амбасадор није огаван, извјесни Кирби, који одлази, штета, јер ће доћи још гори, изјавио је ту скоро, некидан, да је САД дала Србији Милијарду Долара Донација.

А Русија вам није дала ништа, и ви, опет, волите Русију. А нама спомињете само Бомбе. Јебале вас Бомбе. Не разумјете колико је тешко одштампати Доларе. Ми Бомби можемо да направимо и испоручимо колико хоћете. А ви сви тражите Доларе. Ко да смо ми Доларика а не Америка.

Претходни пасус сам, дабоме, исконструисао. ОАА је поменуо само српско помињање Бомби.

Ових дана је по Србији кружила и америчка информација о 35 милиона долара које су разне фондације дале као помоћ невладином, цивилном и геј сектору. У току десет година.

Фондација ЧС Мот дала је 6,46 милиона, Фонд за Отворено Друштво, 5,71 милион, Фонд буразера Рокфелер, 5,59 милиона, Фонд за промоцију Отвореног Друштва, 3,72 милиона. Итд.

На списковима десет највећих донатора, Фонд за хуманитарно право се налази на пет мјеста.

Било би за књигу детаљније анализирати све то. Али, поменућу само да је Канвас на једном списку, и то сам, од тих десет. Оном код Фондације Краља Бодуена.

То је зато што краљева унука воли Србина Милојицу све са фрулицу.

Када се тих 35 милиона долара подијели на додвије дотри иљаде новчаница, добије се бројка од 15.000 људи који су могли имати неку новчану корист од фондова разних донатора. Дабоме да су вјештији згрљапили више од просјека а наивни забадава учествовали у кркудупешоповима и сличним курсевима.

Ну. Ипак је то велика армија људи

Када се узме у обзир да ти подаци, вјерватно, нису коначни, иако су из Фондација центар САД, јер много новца долази у облику инокосног кеша, и када се узме у обзир да је ово само један мањи начин куповине грађана Србије, да се, дакле, кроз разне сарадње, од новинарских до војних, много људи врбује, добровољно, за угодности или директно за новчанице, процес се мора сврстати у забрињавајућу категорију.

Његов крајњи циљ је Разарање Колективитета.

Сваки кретеноид на Западу, на основу анализа стручњака, писаца и експерата, које плаћају Капиталџије и Стејтери, зна да је Разарање Колективитета, темељ разарања сваког друштва.

Једном ишчашен појединац из Друштва, никада више неће бити враћен. Нема те породице, вјере, силе ни секте која то може учинити. И сви његови потомци су дефинитивно изгубљени за НДД СФеру.

Гора је Доларска Куга од Бијеле Куге.

 ПЕТ ПРСТИЈУ ЗА ПЕТ БОЈА

И ДВИЈЕ СКИЦЕ,

РУКА И ПОРТРЕТ

ЗАГРЉАЈ

ЦРНА МАРАМА ДЈЕВОЈАЧКА

ПОСЉЕДЊА

ДОБРА

ГОДИНА

ЗА ОПОЗИЦИЈУ

У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Српска Демократска Странка остала је у овој години без препознатљивих украса у Републици Српској.

Њени звончићи и украси преселили су се у Сарајево. И Свели на Босића и Александру Пандуревић.

Огњен Тадић је у стању незадовољног срмзнутог Волта Дизнија, Шаровић је Трговачка Слуга Сарајева а Мектић је Дворска Луда на отвореном. Њему у част је на Башчаршији скинута калдрма а постављене њаке модерније плоче.

Ну. И двојац Босић – Пандуревић, предсједник странке и некад агресивна Српкиња Орлеанка, окренути су новој пробосанштини и унитаризацији типа Самонекјепротивдодика.

Губитак Тадића и Стевандића, штогод се уназад, током њиховог активног есдеесовања изанализирало, знак је слабљења Странке, слабљења њеног Бањалучког Језгра и њена даља провинцијализација.

Та провинцијализација ће се наставити и интензивирати у 2016ој. Јер иду локални избори. Локални есдеесови феудалци и феудменаџери, исти они који су неколико година уназад, најездили у Есенесде, већ навлаче оклопе, гланцају копља и зобају коње вране. За борбу себи у корист а не у корист Есдееса.

Како је до општих избора још много, нема на видику Великог Циља Есдееса који би могао да мобилише странку и замијени осути кадар. Не само Тадића и Стевандића.

Есдеес је у Савезу За Промјене остао на промаји. Бореновићево преузимање Педепеа, знатно је ослабило фронт. Есдеесу остаје само Полигон за борбу против Додика, што они и њихови сарајевски страни и башчаршијски ментори, зову Реформама и Борбом против К&К, односно, дјеловање Сипе и Мектићевог министарства за будаласање по медијима. И то само у Републици Српској. Јер се Сипа, и Мектић, не могу мијешати у Сарајевски Кантон. А ништа друго у Федерацији и не постоји, осим Саркантона.

Дакле, рачунајући цијели мандат, најбоља година Есдееса је прошла. Укључујући и 2018. у којој могу направити нешто изгледно само ако се Есенесде распадне а Додик оде у Амазонију да лови ријетку врсту штиглица и залута, тражећи их.

Да би поправили ствари, сљедећа година им је изгубљена јер се морају бавити локалним изборима.

У поправак се мора убројати нови Предсједник Есдееса и ново, Српско, руководство. Ово, Босићево, не схвата националне трендове на Балкану. Ни код Срба. Аишире.

Есенесде, пак, скоро да је пребродио своју најтежу годину у мандату. Мада на локалним изборима не може очекивати узлете. Јер нема гдје а Бањалука је у великој опасности. Још увијек није јасно зашто на Бањалучку Градску Организацију не напада нико други осим Еесенесдеа.

Због лоших процјена, боље речено, због непостојања процјена и анализа, Есенесде је изгубио шансу да реновира, догради, стандардизује и модернизује организацију, да је спусти у раван Бирачких Мјеста и да је функционално омасови. За шта је огромна прилика била након провлачења на Општим Изборима, кроз Иглене Уши Гласачке Кутије. Додик ме је требао послушати и дефитивно отићи у Државнике а странку препустити технолозима на основу промијењеног Статута на Сабору. Овако, водећи двоструки, троструки или четвероструки политички живот, смањује и своју и ефикасност Еснесдеа.

Да је урађена технологизација и стандардизација Странке, изгледи на локалним изборима били би много већи. Реални би постојали у Добоју, Бијељини и Требињу. Што је максимално и довољно као база за Опште Изборе 2018е.

Ну.

2016а ће бити година даље Криминализације Додика. Година Референдум Слалома, којег опет носи сам Додика док Гарнитура Потредсједника само сједи код Предсједника.

Више се против Додика не може очекивати јер свака страна будала зна да, ако би дошло до каквог насиља према Додику, то ће уништити све шансе Промјенаша на локалном нивоу.

Насиље према Додику, у разним облицима, као што је привођење али и глумљење корњаче од стране Ранке Мишић у Народној Скупштини, може се очекивати након локалних избора. Са циљем да се онемогући Додикова кандидатура за Предсједништво БиХ.

Стога Додик, Институције и Власт уопште, морају изаћи пред Јавности и разјаснити Афере, такозване или стварне. Јер се оне, као оптужбе, на њих и односе. Не односе се на Еснесде. Иако Јавност воли да перципира да је сваки шибицар на аутобуској станици, или џепарош на пијаци, Есенесдеовац. Пардон, Високи Функционер Есенедеа.

За остале, из опште политичке лавежи, 2016а као да и неће доћи. Па се њима не треба посебно бавити.

АФРИЧКА ЉЕПОТИЦА

НОРДИЈСКА ВРАГОЛАНКА

ЦРКЛА

СЛОБОДНА БОСНА,

СУЗЕ ЗЕЛЕНЕ

НИЗ

ГУЗОВЕ БИЈЕЛЕ

ДА РОНИМО

Босанска медијска заједница је укурцу.

Након двадесет година гаси се штампана папирњача звана Слободна Босна.

Штаћемосад. Сунце Ти Јебем.

Слободна Босна, огавног послијератног имена за један лист, и за јавну синтагму уопште, јер Босне више нема, још откако је умро Моша Пијаде, била је један од артефаката Босанског Унитарног Државног Полета. Сва сила медија је формирана на том фону и на фону помоћи међународне заједнице Босанској Унитаризацији.

Новине Слободна Босна била је из пакета Један Човјек Једне Новине. Из пакета уништавања Новинарства. Кад су почели Новинаре да школују разни Медијски Сервиси на курсевима ко за тесаре, почеле су да ничу и новине типа Слободна Босна.

Новине Слободна Босна увијек су биле против Републике Српске.

Увијек су биле сарајевски клановски висак.

Увијек су биле Удабшаки Полигон за пласман лажи и конструкција.

Све то не може прекрити и сакрити Авдићев насловничарски талент или носталгично приописивање о неким нама свима знаним људима и појавама.

Удружење/Удруга БХ новинари издало је примитивни и комични јаук на тему Великог Губитка за Медијску Заједницу. Кру Ти Јебем.

Ту се помињу све појаве које је протежирала и на којима је настала Слободна Босна. Клијентелизам. Оглашивачи. Уплитање политике у Медије. А то што се медији уплићу у политику, то курац. Подобни Медији. Везе Политике и Оглашивачког Тржишта.

И друге синтагме новокомпоноване свијести о све и ничему.

А онда се каже да због тих сила које су ујебале Слободну Босну, постоји опасност да, сутра, неко угаси и БХРТ.

Као да је БХРТ финансијски и новинарски боља од Слободне Босне.

Ну. Лијепо је кад се чује, и догоди, да је Слободна Босна дотакла дно.

Данас у принтаној верзији. Сутра у државној.

МАЛИ

МАЈДАН

У БАЊАЛУЦИ

Политички воајери, медијски онаноиди, куповни интелектуалци, разни кичерај слободокутњаштва, унутардушне курвице, болесници жељни битности, кретеноиди у сталном и болном стању потребе друштвене потврде, ситни страни плаћеници и паћеници који мисле да је њихов свјетионик Сарајево, Брисел и лажна мултиетничност, као и Савез За Промјене цијели, остали су разочарани након јучерашње бањалучке манифестације Непостојећег Синдиката, Лажног Бригорадништва и Немасовне Противрежимне Воље.

Највећи дио људи који је дошао на протестну шетњу и опасивање зграде Народне Скупштине, није знао о чему се ради, многи уопште нису радници и дошли су однекуда, гладни мало озебли. То сам закључио по куповини питица и сендвича и пишању по околним невидима, све до дворишта куће Владе Милошевића.

Јадно је било гледати како сва сила новинара и новинарчића, очито дириговано, носи нотесе и оловке и у ходу биљеже важне детаље те синдикалне колоне. Фотоапарати и фототелефони су сијевали ко гологузи Станије и Сораје, у најбољим данима, а бардови Противрежимља су изминутауминут јављали гдје је сад, шта је сад, ко је гдје, гдје су снајперисти, гдје су кордони.

Дабоме.

Цијела манфиестација, без обзира на ту биједу и јад, била је смишљена и организована.

Сценарио је класични, мајдански, кијевски.

Главни актер није Опозиција. Већ Синдикат. Неко ко треба да привуче веће масе. Тако су, прошли пут, употријебљени Студенти.

Главни циљ је Парламент. Потребно је уласком, упадом, у Парламент, срушити легитиметет те институције.

Грешка је начињена што је Синдика Мишић пуштена унутра.

Иначе је грешка у тој превеликој демократичности у Народној Скупштини. Тамо причају сви. Директор Телевизије, Пензионери, Синдикати. Овиони.

Нека напише извјештај, ако је то у надлежности скупштине. И не зовеш га ни у салу ни за говорницу.

Народни посланици су једини власници свега тога. Јер су бирани на директним изборима. Они, једини, могу да раде шта хоће у Народној Скупштини, да праве циркус, да буду глупи и смијешни. Јер на изборима ће се закључити оцјена.

Нико дуги нема право, и то није Демократија, да иде за Говорницу Народне Скупштине Републике Српске. И да води политику, захтијева, уцјењује, износи ставове.

Синдикат је, током десетогодишње власти СНСД имао пеленски третман. Проглашен је Партнером у Социјалном Дијалогу. А нема покрића за то. Док су запостављени контакти са Власницима здравих приватних предузећа, дискусије с њима и олакшавање запошљавања и пословања.

Оно што Власници могу да учине за ново запошљавање, не може Власт. Власт може да види шта су сметње и да их отклони, ако је реално. Да види шта је помоћ или олакшица и да то уреди.

Губљење је времена са Синдикатом.

Јер. Радницима је ближи и најгори Власник од најбољег Синдиката или Власти.

Јер. Синдикат нема чланство. Нема подршку. То је законски наметнута категорија са обавезним издвајањима.

За Рушење Институција, чак и овакав Синдикат, као и студенти које органузју Копиланске Групе, веома су погодни и опасни.

За мајдански сценарио потребно је нешто више масовности и привидно случајни инцидент гдје ће пасти крв. Онда више нема нико контролу осим Силе. А и Сила дође до тачке када мора да се обузда према масама или када постане слабија.

Тад се добија Кијев и Украјина.

Тад се распадне земља.

Према мојим обавјештајним круговима блиским, јучерашња манифестација, у коју се здушно а наивно, укључила Синдика Мишић, била је проба кратког споја. Да се види који ће осигурачи искочити а који неће. Да ли има јавног хистеријског потенцијала. Да ли је масовност на сунчаном дану, обећавајућа.

Ну.

Фијаско. Као и са Студентима.

Ипак. Неколико закључака дала је и таква врста ниске и примитивне јавне зајебанције и манипулације.

·        Синдикату је боље са неразумљивом Влашћу него са глувонијемом Опозицијом.

·        Праве Раднике могу, у масовном броју, ако се договоре, довести само Власници Предузећа у Републици Српској. И само они могу издејствовати мјере или изнијети валидне ставове.

·        Радници, запослени, можда ће, схватити да им Синдикат није адреса ни за шта.

·        Власт Републике Српске није умјела да тај усрани ЗОР, искористи за помак у Самосталности Републике Српске.

Као приједлог санирања ситуације, управљања кризним синдиџментом и квалитетним комуниковањем са јавношћу, предлажем Народној Скупштини, да првом приликом, кад буде нека синдикална тачка, унесе Ранку Мишић у салу скупштине.

И да је посади уз какву буњару, да грије леђа. А са страна, да је ко не дира, постави Ону Двојицу Стојећих.

ДРЖАВА

КИНА

Кинески Парламент је усвојио Антитерористички Закон.

Што значи да Кина процјењује да ће Невладина Америка Киту да употребљава и у Китају.

Антитерористички Закон је узбудио и Америку па је Обама послао поруку Си Ђин Пингу да га је Мишел погледала попријеко.

Си није ништа реко.

Антитерза у Кини је проблематичан за Амере и Запад јер предвиђа употребу војске. Тузмено и у иностранству.

Предвиђа контролу Интеризмета и приватне комуникације. Контролу Медија. Предвиђа ометање страних компанија. Предвиђа удар на Слободу Медија.

Све то је виђење Запада.

Стигла је вијест да нека француска новинарка неће моћи да обнови акредитацију. Као што је, раније ускраћена некоме из Ал Џазире.

Што ме весели. Јер, то и нису новинари. Како из ускуства знамо. Да ли је новинар Кристијан Аманпур. Јест мој кур.

Шта, дакле, ради Кина.

Кина се од Амерчког Зла брани Државом.

То би требао да буде наук и за мале.

Мада они имају проблема са државним капацитетима. Али, и њихови непријатељи нису увијек велики као кинески.

Стратфор, приватна обавјештајна служба, предвиђа слабљење Русије, слабљење Кине, слабљење Њемачке. У неком наредном времену.

Та информација се пласира нако. Као занимљивост. Успут се каже да су све досад погодили.

Очито је да Кина, а и Русија, зна шта предвиђа Запад.

Ми мали, који смо полетјели за Демократијом, ко кезме за мелом, нисмо стигли да знамо.

Сад се чешемо и по гујици и по глави.

Али. Штагод радили, овај вијек ће бити Вијек Успона Националне Државе.

Или ће Свијет пропасти.