МИЛОШЕВИЋ, ДОС, ВУЧИЋ...

ВУЧИЋ ЈЕ ЛОГИЧАН

ЛОШИЈИ СЛИЈЕД

КАО И ЊЕГОВ НАСЉЕДНИК

ШТО ЋЕ БИТИ.

НИЈЕ ВУЧИЋ БОЛЕСТ,

СРБИЈА ЈЕ ДИЈАГНОЗА.

Када погледамо количину гласовне и парламентарне владавине Милошвића, и те цијеле булументе, Булументе ДОС и Вучићевог Инокосног Напредњаштва, јасна је заједничка нит.

Скоро гранитна скупштинска позиција, непојамни успјеси на изборима, искрена подршка бирача, гарнирана са много манипулативних гласова, никаква, или лажна, Опозиција, лакоћа пропасти и равнодушност и идентична подршка сљедећем у бразди.

Једино, линија Српског Националног Интереса константно пада.

Срби и Србија стално губе све више и више.

Свако од тих играча, обавио је значајан дио посла.

Од Милошевића, преко Коштунице и Ђинђића, и лепог фронтмена Тадића, до Вучића.

И свако је обављао више од претходника, а на стрмијој Националној Линији, у неповољнијим условима. И то га није коштало. Бираче није дотицало.

Та Српска Равнодушност, рађа Лидере који нису дорасли националном послу.

При томе се Српска Равнодушност, храни самозаваравањем. Накнадним.

Појављују су тезе и спинови, Слобо је био Бог за ове. Он је знао шта ће бити. Ђинђић није дао Косово, зато је убијен. Коштуница је поштени наивни десничар, прави Националист. Тадић није хтио да да Косово па је морао да препусти власт Бљузги.

За Бљузгу, пак, мало прерано крећу накнадна оправдања.

Бори се ко лав, каже Патријарх.

Вучић је, овим Изборима, који нису могли да буду другачији, јер су тако дириговани, и треба бити поштен па рећи да се Вучић трудио да буду другачији, али није могао своје гласове да не прихвати, да баци или да их не изманипулише, и овом моћи, дошао, највјероватније, у задњу фазу.

Фазу Српског Пада, кад си најјачи.

Вучић ће морати да оде, јер је Екстерни Издајник Намјештеник, а да при томе његови искрени Гласови, прстом неће мрднути.

Мораће да оде или, јер није завршио Косово, или, јер је завршио Косово.

То је логика фазне потрошне технологије Запада.

Ко ће да дође послије Вучића.

Доћи ће неко гори, лошији, неубједљивији.

Неко ко је остао изван Ових Избора.

Највјероватније Јеремић.

Они су остали изван Избора, што није Бојкот, иако тако представљају. То је јогунасто понашање. Бојкот је кад Бирачи неће да гласају.

Они су остали изван јер им је тако речено. Као и Шиптарима што је речено да се примире, док не разјебемо СФРЈ и Србе около.

Јеремић најбоље стоји на Западу, најбоље разумије Запад, најбоље извршава реченице миле Западу. Он је одмах рекао да јеу Бањалуци прекомерна уптреба силе.

Ђилас је, више за лијепљење Билборда.

Онда ће и Јеремић да има подрку као и Вучић, да побеђује, Пинк да подржава, Србијац да се одушевљава...

ЂОН РЕВОЛУЦИЈА

И ВУЧИЋ, КАО

ПОСЉЕДИЦА

НЕНАЦИОНАЛНОГ

СТАЊА СРБИЈЕ

Јебем ти Револуцију. Нисам се волико наодо у животу.

Србија је у тешком Апсурду. Жива је зазидана. Не може ни напријед, ни назад. Ни тамо, ни вамо.

Опозиција, како то, у Србији, недефинисано звучи, отпочела је са Шетњама по Београду.

Које прете да постану традиционалне, СТЈЖ.

Апсурд Србије је то што тај опозициони чин, само јача Вучића.

Зато је он, данас, изјавио да ће пружити прилику Опозицији да се покаже на Изборима.

Мисли на ванредне Изборе.

Што је понижавајућа изјава.

Вучић, тако, анималним инстинктом, иде на слабљење конкуренције у станишту.

Ну.

Апсурд је апсурд. А шта је Проблем Србије.

Проблем Србије је Нација.

Која је тако слаба да не може да произведе адекватну Политичку Артикулацију за себе.

Не може да произведе Националну Српску Странку.

То СНС није. Он није ни Странка.

То нису били ни Радикали, СРС.

Они су били Национални Дивљаци чије дјеловање је изшло на руку Западу и Губарима Србије.

То није била ни Слобина Партија. То су само српске Лагумџије и Рачани.

Тако долазим до кључне чињенице.

Није Вучић, у Србији, ништа узурпирао, ништа уништио.

Он је, само, посљедица Ненациналног Стања Србије.

Зато је и оваква Опозиција.

Опозиција Ђона.

Шетња је само домократска драперија која Вучићу, или било ком Вучићу, служи за демократске игроказе и мале и експерименталне сцене.

На којима се једном Монструму супротставља једна Карановићка.

Шетње Опозиције су фарса Петог Октобра.

На, крају, питање је и жели ли Србин, као Нација, да ствара Велику Националну Странку, која би побиједила на Изборима.

Уназад неколико деценија, Србин није показивао ту жељу.

ВУЧИЋ

У РАНГУ

НАЈЕФИКАСНИЈИХ

ЗАПАДНИХ РАЗАРАЧА

ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ

Некидан је Александар Порфирогенит, Порфирогениталац, изјавио, Сатерани смо у ћошак.

Добро што је Ћошак Турцизам, али што он јавно обмањује Србију.

Ми смо сатерани а ја све радим сам.

Главно питање, дакле, данас, у Србији, није

● Квалитет Политичке Сцене, Институционалне Демократије

● Лепеза Политичке Артикулације

● Снага Опозиције

● Државно и Национално Вођство.

Главно питање је Шта Ради Вучић.

Дабоме, да је за једну велику политичку анализу битно како је дошло до тога да Вучић све ради сам.

Ако некоме буде требало.

Ако буде преостало оних којима ће требати.

Углавном. Србија Мирно гледа Шта Ради Вучић.

Срби као да не желе да имају Државу.

Као да су неспособни за то. Па су улазили у Југославије које су биле промашај. Па у СРЈ, која је била промашај. Па у СиЦГ, која је била промашај.

Па, кад су у прилици да имају Државу Србију, унапријед су дигли руке од ње.

Однос према Држави је однос према Нацији.

Држава ће можда и бити, иако не припада односној Нацији.

Али, Нације, без Националне Државе неће бити.

Запад је, још прије пада Берлинског Зида и Распада СССР, кренуо у акцију уништења Државе.

И данас је у том послу.

Настоји да уништи Руску Државу, Кинеску Државу...

Тим послом добија Бесплатну Територију и Неорганизовану Свјетину.

Нестају Нације, Војске и Вјере.

За тај посао у Србији, Запад је ангажовао неколико бауштелаца али се са Вучићем усрећио.

Вучић је читаву политичку сцену потчинио себи. Чак и оно што се зове СНС. На начин да, као Странка, не постоји.

Потчинио је све Институције и све Медије.

То му, ни у једној десетини не би било дозвољено, да не обавља посао за Запад.

Својим волунтаризмом, распродајом и девастацијом, мијења свијест Срба о Држави. Чини да они више немају разлога да вјерују у Државу као национално достигнуће Европске Цивилизацие и гаранцију колективног опстанка.

Својом банализацијом око Косова, од Унутрашњег Дијалога, до историјске поруке Сатерани смо у Курац, Вучић мијења свијест Срба о важности и могућностима Нације. Он поручује новим генерацијама да припадност Нацији није важна. То управо ради Запад у Паризу. Важнија је припадност Жутим Прслуцима.

Вучић је у прилици да први у Историји оствари оно старо француско, Послије Мене, Потоп.

Јер нема наде да се у Србији може ревитализовати Национална Државна Идеја и организовати Велика Национална Политичка Странка, за Државни Национализам 21. Вијека.

СРПСТВО ТРЕБА

ДА СЕ РИЈЕШИ

ВУЧИЋА

Доласком Вучића на Власт, на Власт су, у ствари, дошле Србијанске Прозападне Жентураче.

Али то не говори само о Вучићу.

Говори и о томе како је лако Јавност Србије преокренути за цијели круг.

Обичним Кључом Тринест.

Вучић је прво учествовао у неком плесном шоуу, Плес са звездама. Тако је почело његово инсталирање у Јавности.

Остало је Плес Са Пиздама.

Јер. Он цијели политички Спектраријум Србије претвара у Пичке и Пизде.

Сад је дошао до тога да у истој новини фалсификује став Русије, који је изнијела Захарова, и да најављује свој одлазак из СНС и Политике.

То је све лијеп народни обичај. Јер. Србија воли да се зајебава са Политиком и својим Политичарима.

Она у том Паралелном Егзистенцијализму себе сматра Дресером а њих Мечкама.

Ну.

Ствар је озбиљна.

Сада је већ цијела Србија посљедица Вучића.

Он је нанизао толико посљедица своје владавине да је у питању и Србија и Српство.

◙ Погазио је Републику Српску у односу према Сарајеву. Отишао је у Сребреницу, Бакиру на ноге. Сад форсира аутопут Београд – Сарајево. Само Додик честим хидрауличним сусретима с њим, Српску одржава на површини.

◙ У свом процесу Предаје Косова зашао је и у саму територијалну срж Србије. Дао је легитимитет Границама које ће, као пантљичара, да се тиће и калеме по Србији.

◙ Игнорише и понижава Русију. Недопустиво је довести једну Захарову у Србију и онда правити будалу од ње и од званичног става Русије, лажући да Путин подржава Вучића у Подјели или Размјени.

◙ Распродаје и уништава Србију. Од ПКБ до Нишког Аеродрома.

◙ Србе, Православне Националисте, држи у Гету.

◙ Трајно дијели Српски Род. О чему сам писао. Што је за будућност Срба и Србије највећа опасност јер је то унутрашњи атомски генератор самоуништења.

◙ Потпуно је уништио Јавност Србије.

◙ Снизио је Јавне и Политичке Критеријуме до те мјере да је сваког способнијег, умнијег и образованијег срамота да се ангажује и искаже.

◙ Дијели Српску Православну Цркву и срамоти је.

◙ Завађа Цркву и Српство, понижавајући и једне и друге.

*

Тако кратког а тако мрачног периода, Србија није имала у својој Историји.

ВУЧИЋ У МРЕЖИ,

СРБИЈА У ГВОЖЂИМА

Нећу сада да бацам грах како је Граничар са Карловца и Карлобага, Аритметичар за Сто Муслимана, постао љубитељ и цјенитељ Лезбача. Па је једну такву одмах поставио за премијерку. Код наке Зоране.ах. Па су њу, кад су видјели како паметно прича у Давосу, одмах позвали на састанак код Три Билдерберга. Да се Срби не досјете.

Анализираћу само тривијалије.

Вучићеве Државничке Посјете.

Одлазак у Турску. У Беч. У Загреб. Најављени одлазак код Макрона. Облијетање по Маргинама. И одлазак код Путина.

Јасно је да је Вучић звечка ухваћена у Мрежу и да из ње не може изаћи. Та мрежа за Србију значи да су активирана Гвожђа за најљућу дивљач.

Србија је ухваћена и тешко може да се извуче.

Вучић то зна и покушава да плачкопиздуљски оправда те своје активности. Те, ово радим ради Наше Деце. Те, ово је да се будуће генерације не муче и не троше своје време. Те, ово је због компромиса. Те, ово, те, оно.

Могуће је, заслијепљен својом болешћу да буде неко и нешто у Политици, да изађе из тог вјечног другоразредног траншеја, да није ни примијетио ни схватио ушта су га увукли када су му обећали да ће добити Странку, да ће Николића одјебати, да ће му уштројити и устројити Опозицију.

Јер они тако раде.

Кад су ме, као министра, Жак Пол Клајн и остале Охаеруше, питали да ли сам за Јавни Телевизијски Сервис, као концепт, рекао сам Јесам. Значи и на нивоу БиХ. Нисам.

Њима је потребна једна ријеч.

Бил волио бити Навласти. Бих.

И готов си.

Макрон је типичан продукт и представник Мреже. Зато ће и примити Вучића.

Ердоган је типични сулуди Геостратешки Отоманац. Зато га је намамио, са Бакиром, у Истамбул, да би га одвајао од ССС, Србије, Срба и Српске. И везао за Анкару и за Сарај.

Ни Турска, ни Француска, ни Беч, немају никакав интерес да уважавју ни помажу Србији. Имају само територијалне интересе, или глобалне, или своје болесне.

А Путин.

Путин то све зна. И зна да овај не може да се ишчупа. Да нема начина да га се сруши. Стога настоји да га веже за себе. Колико је то могуће. Одликовања Николићу и Вучићу то јасно потврђују.

Ми с маљчиком причамо само зато што морамо.

Русија ће чекати да ЕУ, преко Охаера и ПИК-а, овдје потпуно протруне, да Косово онемоћа на путу признања, да се Амери забаве другим подручјима, па да се још учврсти у Србији.

Зато трпе Вучића. Јер знају да послије њега не може доћи бољи. Само гори.

Ну.

Квалитет Вучићевог Политичког Карактера је никакав. И то је додатни проблем Србије. И њеног Политичког и Географског Достојанства.

Ситуација у коју је увучен, да га Колинда зове у Загреб а сви остали у Хрватској га касапе и досољавају, није прихватљива за нормалног политичара.

Ја бих истог часа одустао од посјете.

И позвао Колинду у Београд. А онда јој организовао велике протесте.

И, у погодном часу, рекао Плачи мало, чики на рамену. Слободно се исплачи, усташкињо моја мала.

СВА

МОНСТРУОЗНОСТ

ВУЧИЋА

Свако нормалан у Србији треба да се плаши Вучића.

Јер је Србију довео у стање да он може све да искористи за себе а све што он учини лоше, Цела Србија искористи против себе.

Морам признати да је довођење једног старог Народа и једне нормалне Земље, данас, у Европи, у 21ом вијеку, у такво стање, изузетна спсобност. И њега и Србије.

Одлазак на Косово и цмиздричка, плачкопичкерска и српскопонижавајућа прича, Вучићева, тамо, коначан је клин у ковчег Србије.

Она се сама више не може извући из тог ковчега.

То је била граница која могућност демократског, изборног, политички артикулисаног, националног преокрета, оставља иза себе.

Након тога, могуће је само његово насилно рушење, улично или изборно, уз иностране, западне, аранжмане.

То ће Србији донијети нове канцере, гангрене и некрозе здравог националног ткива.

Зато Запад и држи Вучића. Да га измузе што је могуће више, да се земља још више криминализује, да се политичка артикулација уништи. Па, када га сруше, да имамју чистију ситуацију, од оне која је била када је Никиолић побиједио Тадића. А Тадић није изгубио од Никоолића већ од самог себе.

Русија, пак, не може да учини за Србију више од Србије саме.

Њојзи Вучић одговара јер зна да послије њега слиједи још гори.

У чему је преломност Вучићевог одласка на Косово.

Његово театрално цмиздропижђење за Ивановићем, жалосно је и јадно.

Јер, Оливер Ивановић је био Службена Политичка Мета.

Њега нису убили Албанци.

Њега је убила Вучићева Србија.

Без обзира што је сасређеном ватром, могуће, руковао припадник неке стране тајне службе.

Вучић је дошао доље да код својих бирача, у Србији, који га искрено подржавају, а то су они аутистички, статични, унутарсрбијанци, Срби, који гутају Пинк јер своју жену никад нисду видјели голу, учврсти представу о себи, као најљудскијем српском вођи. И да их прошири. Јер он зна да му је искрена подршка све мања.

Неће бити чудо ако се појави у неком видеоклипу како спашава гушчиће из неког блата а гуска раздрагано маше крилима.

Ну. То је позориште.

Сторијом о томе како су Срби од њега тражили Оружје а он рекао Само Разговори, Вучић је понизио Србе и свео их на Руљу, Дивљаке и Будале.

Срби који су преостали на Косову, не укључујем криминалне хорде, знају да им оружје не може помоћи, да им опстанка нема. Стога нису ни помишљали на оружје.

Вучић лаже.

Он их и даље, тиме, држи у гету. Њихову судбину је превео у своје разговоре са српским истребљивачима и са упишаном Могеринком.

А Мојим Пријатељима се представља као врхунаравни представник тог јадног изгубљеног Србља. И врховни одлучитељ судбине Косова, што се тиче Србије.

Зато је та монструозност Вучића била Киески Зид.

Опозиција, шарена као и Криминалне Хорде, пропустила је прилику да поводом убиства Оливера, коликогод и то мртвозорно било, али је била посљедња прилика, истакне своју Платформу о Косову и Србији.

А не о Вучићу и курчићу.

ШТА УЈЕДИЊУЈЕ

БАКИРА И КОЛИНДУ

Вучић и Српска Инконтиненција.

С тим што Вучић и Српски Инконтиненцијалци не пишају подасе од болести већ од среће и подаништва.

Бакир Изетбеговић је рекао да се нада да ће БиХ, једном признати Косово.

Бакиру се, дабоме, јебе за Косово. Он се нада да ће, једном, нестати Република Српска која то сада не да. Као што је оријентисан и Политички Програм његове СДА.

Да је мој превод тачан, потврђују његове ријечи да ће се, ако Српска крене путем Каталоније, примијенити и крајње средство. Рат.

Зашто би Бакир ратова ако Српска хоће да иде.

Па. Зато што жели да је држи у БиХ док је не уништи. Њу и Србе.

Колинда, Предсједница Хрватске, у Вуковару је изјавила да ће много воде протеће Лијепим Плавим Дунавом док Хрватска и Србија постану пријатељске земље.

Србијанске Пичке то преводе као изјаву за унутрашњу употребу.

Мој превод, пак, крволочнији је.

Хрватска одбија Вучићеву Пружену Рукицу, којом се он стално хвали, у својој Луткарској Представи, чиме одбија и Србију.

То је јасна порука да Србија не спада тамо.

Бакир је Будалаш али ни Колинда није пуно луђа.

Бакир је аналфабета, бабин син насљедник, и власник вјештачког и извиканог пријатељства са Ердоганом, који у европским размјерима не значи ништа. Значи само онолико колико га уважава Путин.

Колинда је у политичком смислу, снаша са салаша. Али је њена позиција друкчија од Бакирове.

Она није Трећина у својој земљи, као што је то Бакир овдје.

Она је дошла из Брисела, из НАТО, Бакир је дошао из Подрумског Трезора.

Она виђа Трампа, и влажи се, кошто се ни један Вучићев поданик не овлажи, али иде и Путину.

Све је то Бакиру недостижно.

Али. Њих двоје су чврст тандем.

И Колинда и Бакир реагују, на самопониженост Србије, на њено непрестано скидање гаћа и спуштање цијене.

Колинда, јер има информације и изван свог салаша а Бакир инстинктивно.

Колинда, јер зна да Србија, Вучић, неће прекинути своје нуђење и понижење, ни након такве изјаве.

Бакир, јер је сигуран да Вучић не смије рећи да ће, ако Бакир такне Српску, бомбардовати Сарајево.

Те двије провинцијалне и приглупе изјаве, односно иступа, само су знак ниског државног достојанства Србије, до којег је довео Вучић.

Исто Политички Аналфабета, као и Бакир, али са осебујним репертоаром животињских реакција прве уградње.

Прва је чињеница да Србију не желе у ЕУ. Први је циљ уништење Српства, његово територијално распарчавање док не поклекну. Друга је чињеница да Србија не спада у ЕУ тврдог фашистичког језгра. У који спада и Француска. Покрет отпора је добра епизода Мирка и Славка.

Србија не спада ни по Фашизму, ни по вјери, ни по култури, ни по раду. А није никад никога ни експлоатисала, колонизовала и поробљавала.

Крајње је вријеме да се Србија преокрене.

Од Европе, и себи окрене.

КАКО

ПОБИЈЕДИТИ

ВУЧИЋА

Никако. Мада ја знам. Али би требало Десет Тешких Година.

Морам да признам да ми је досадно писати о Вучићу. Мени, као Политичком Технологу, све је јасно. А што се тиче самог Вучића, и много отприје, док смо оба били министри информација. Но се уздам, можда ће неко прочитати, па ће нечему користити

Синоћ је Србија била у Хистерији. Емитован је интервју извјесне Бранкице и Нашег Ацике.

Дабоме да то нисам гледао али се из те Хистерије, коликогод интернетски узорак био мали, може још понешто и закључити. Барем појаснити.

Прво. Бранкица није новинар. Није свако новинар ко прави интервјуе са јавним личностима. Она је Медијски Продук Запада. Запад овдје наметне систем у коме се омогући Криминал и Корупуција, Приоватизација, Јавне Набавке..., а онда плаћа Медије и Опозицију да о томе пишу и причају. И праве Јетрвску Политику. Умјесто Националне. То је наопака пастеризација НДД Сфере. Уништавање.

Бранкица је дакле, не у буквалном смислу, плаћени, наручени, Новинар. Није Политички Новинар. Тиме је дисквалификована да разговара са Вучићем.

Вучић је Предсједник Србије коме то није довољно.

У Србији не само да више не смије неки Новинар да разговара са Вучићем, како би требало, него више нема ни ко.

Ако низбогчега, због тога што Вучић има огроман неханизам којим може да стерилише све.

Као што је снимање Интервјуа па накнадно објављивање.

Он, да може, снимио би утакмицуи Реала и Барсе, па, у уторак, објавио снимак. Онако како одговара му, Публици Парова, Звезда Гранда и Жедницима Певачице Са Насипа.

Не учествујући са Вучићем, у Јавности се може стећи утисак да је огромна већина против њега и његове Власти. А много је и опозиционих пунктова. А и Странци Усранци дижу ногицу и запишавају. Има медија који стварно или кобива, раде да му одмогну или да га еродирају.

Ну.

Све је то Политички Аморфијум. Аморна опијеност противљењем Вучићу.

Без икаквог интегрисаног ефекта.

Као што није могуће интегрисати Опозицију, чак ни за Београд, тако није могуће интегрисати ни друге Актере Јавности. Твитераше. Блогере. Интелектуалце.

Против Политичара на Власти може да се бори и избори само Велика Политичка Странка.

Шта је прво урадио Вучић. Или. Шта је прво урађено за Вучића.

Преотети су Радикали и премазани јуполом.

Зато што су Велика Политичка Странка.

То што сада, као СНС, нису, то нема везе са овим што анализирам.

Вучић је, Николић, могао да побиједи Тадића, чак и тако анемичног Тадића, чији ДС је био мјехур од чланства, могао да побиједи само Великом Политичком Странком.

Велика Политичка Странка интегрише масовно појединачно незадовољство. ВПС има механизам који може да парира Владаревом Механизму Избора. И да парира његовом Механизму уопште. ВПС улијева спасоносну дозу страха од свакодневног Пушења Вођи. И тиме слаби његов штит.

Зато Велика Политичка Странка мора да се зове Србија, Србија 21. Српска Србија.

То је једини Политички Програм који може да окупи велико чланство. И то се не може изградити без Десет Година. Јер је скоро пола већ појео Вучић.

Али. Ово моје неће пити воде.

СНСД већ петнаест година оставља наук Опозицији у Српској шта и како треба да раде. И они опет, шаљу Бранкице на Додика.

Има ствари које знаш, које су очигледне а којима никог никад не можеш научити.

Велика Политичка Странка је Кинески Зид.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ,

ЧОВЈЕК НИ НА КОСОВУ,

НИ У ЈАСЕНОВЦУ

Велике Бесједе Малих Лидера не треба озбиљно анализирати.

Чак да се састоје од само једне реченице у којој се каже Сутра ћу доћи у Палату Предсједника.

Јер. Штогод каже то не зависи од њега. Никакво обећање не може, данас, нико да дадне.

Оно што је могуће и потребно, јесте да се назначе и учврсте Ограде у којима ћемо да се обадамо, да пасемо, да копамо, да се паримо. Али. То неће нико да помиње.

Јер су оне познате и обавезујуће.

А онај ко данас стане иза Државних Ограда, тај ће бити на удару свих.

Ко не стане, од Државника, Лидера, Вођа, Пичка је.

Јер. Нема ко други.

Може Народ да стане. Али то је Рат.

А чак ни народ не можете у сваком мандату позивати у Рат.

Александар Вучић је одржао говор у Палати Инаугурације.

Видим да се сада анализира помно. Извлаче се Наслови. Цитира се.

То је непотребно. Јер је говор налопатана гомила бесмислица. Нешто између афоризама, досјетки, интеректуалних твитова и филозофских покушаја провинцијалних професора социологије.

То је покушај да се звучи нешто између Бећковића, Црнчевића и Боре Чорбе.

На тим Барикадама Бесмислица Вучић је крио Србију и себе. Чак и кад се одлучио да позове тај комшијски булументаријум, и стране кућепазитеље, што је бесмислица као и цијела Инаугурација, морао је да им каже пар дијагонала. Од Косова до Јасеновца. Од Москве до Вашингтона.

Ну. Како сам и очекивао, није поменуо ништа осим покушаја да читаву претходност Србије, без њега, ниподаштава и чини безвриједном.

Стога тај говор збори о његовом виђењу себе.

Постоје два Вучића. Један који дође у Јавност, јер он ништа друго и не ради, они није ни ППВ, ни Председник Владе, а неће бити ни Председник Србије, већ иде у Јавност, као на посао,  и други који оде кући и ноћу гледа и замишља себе као Месију.

Који Србе води онима на Западу.

Које боли курац за Србе. Као и за Вучића.

Њих боли Територија.

Та налопатана гомила афоризмоида, служиће Вучићу као водиља у тој Јавности. Као потка за његово нерационално и неполитичко, несрпско и несрбијско понашање.

Републици Српској нек је Бог на помоћи.

Политичар је, Лидер, Вођа, Државник, ипак, нешто много озбиљније од јавног просеравања и плачкипичијанског регулисања саобраћаја на раскрсници између прошлосати и будућности.

У Ограду се, браћо Срби.

Мораћете Вучића испустити, да ода путем

КАНДИДАТУРА

КОЈА ЈЕ

УЗБУДИЛА СВИЈЕТ

Да ли је Кандидатура Вучића политички чин који ће на тунелу отворити сва врата и прозоре, како би тама и мрак преплавили Србију, или је то, први пут у Историји, за Србију, скок из Бунара у Небо.

У наредних десет година, сазнаваће се одговор на то питање. Чак и да је најгори, било би боље да га Србија сазна у много краћем року.

Узимајући у обзир политички, референтни, психолошки и карактерни профил Вучића, ја одговор знам. Србија постаје Тунел.

Вучић нема чак ни оно што Додик имаде. Да не падне, као пичка плачкава, на сраније Олбрајтове о Дашку Вјетра на Балкану. И да одјебе Амерички и Нато загрљај, за рачун Српске Националне Државе.

Ако је Додик одмах схватио да Мадлен Олбрајт није пјесник, Вучић никад неће схватити да Амерички Амбасадор у Београду није написао Горски Вијенац.

У првом дану послије Кандидатуре, мене занимају посљедице по Републику Српску. За шта треба пописати неколико чињеница.

● Вучић је наставак предратног пројектовања Срба и Србије као криваца за Распад Југославије. Он је из гарнитуре Вук Драшковић, Шешељ, Аркан, Милошевић... која је у јавности требала да основу и потку за ратно и поратно проглашење Срба, и Србије, дивљацима, унитаристима, окупаторима, агресорима и, коначно, геноцидашима.

Да ли су они сви знали да им је то задатак или нису, то уопште, за посљедице, није битно.

Вучић је један од тих Идиотида који је рекао да ће се за једног Србина, убити сто муслимана.

То није ни политичка ни национална изјава. То је изјава једне обичне прилуде. Чији мозак не може да схвати да је за Србе важније сачувати тог једног него убијати оних других сто. И хиљаде.

● Вучић је, након тога, Пичка која се враћа на Мјесто Злочина. Која је спремна да учини све за своје покајање. Зато је онај Ји, Америчанин, из Обамине Адмнистрације, недавно, на једној европској сесији, рекао Али он испуњава све што ми од њега затражимо.

И поред тога што није увео санкције Русији, мада он то не може ни да уради, то мора да уради Србија, од њега се ништа не може очекивати осим даљег голог подаништва Западу.

Он ће остати вјечно кученце које ужива кад га неки трули усрани западни Бил помилује и помази.

● У својим српским обавезама и пословима, Вучићу Република Српска није на првом мјесту. Када се ради о БиХ. Што би било логично. Јер, и када је Сарајево, односно БиХ, на другом мјесту, ништа се не ради против ње.

Њему је, пак, Сарајево на првом мјесту. И он све ради да Србију и Српску раздвоји. Његов приједлог Аутопута Београд Сарајево, један је од тих чинова. Његове изјаве о муслиманима у Србији и БиХ, повезују Санџак и Сарајево. Преко Сребренице. У коју је ишао грлом у камење. Без потребе.

● Стога је логично да ће његове везе са Републиком Српском слабити. Све док се овдје не изроди неки Вучић, макар у варијанти Иванића или Говедарице, који би сутра били једнако кооперативни као и Вучић, само да им се пружи прилика.

● Република Српска више нема ни Николића, као какво такво алтернативно рјешење у Србији. Барем да има гдје отићи, као сиромашни рођак са села.

● Чак и ако би неко од ових Натуршчика Кандидата побиједио Вучића, ништа се не би промијенило. Било би само горе. Кад НДД, Нација Држава Друштво, крене низбрдо, сваки Мурта је гори од Курте.

● Вучић ће у наредних десет година, или он, или његове посљедице, своје Српственије показивати кроз подаништво распадајућој Европској Унији и распадајућем и маргинализованом НАТО Пакту.

Вучић нема снаге да искористи епохалну побједу Трампа. Која ни Србији, неће донијети ништа практично. Међутоа, то је један од међународних Плацебо Ефеката које не лијечи ништа али освјежава политичку главу и даје нове могућности.

*

Република Српска треба да, од данас, све ово и друго, узме у обзир. Знајући какви су пројекти у току, могу да будем оптимист.

Још већи ми је оптимизам у чињеници о томе докле смо дошли на путу Самосталности.

Република Српска мора очувати свој међународно признати идентитет, национални идентитет, политички идентитет.

И мора, што се све мање узима у обзир, очувати и свој Политички Мозаик. Своје двије Велике Политичке Странке и њихове Организације. Које су веза са Народом. Гдје нема те везе, онда су веза Таблоиди и Вучићеви Медији. Мислим на СНСД и СДС. У каквомгод је ова друга, стању.

Када се униште Националне Политичке Странке, од њих се начини колијевка су којој ће се родити Вучић.

*

Тешких Десет Година чека Републику Српску.