ЈАВНО МНИЈЕЊЕ

ЈЕ ОНО МНИЈЕЊЕ

КОЈЕ СЕ НИКАД

НЕ МОЖЕ ИСПИТАТИ

И НИКАД СЕ НЕ ПОКАЗУЈЕ

А, само повлаштено надарени Разумитељи знају о чему се ради.

Јавно Мнијење се не установљава испитивањем, анкетирањем, анализом.

Јавно Мнијење се никад не демонстрира јавно.

Јавно Мнијење нема икакве везе са Јавношћу.

Улица није Јавно Мнијење.

Јавно Мнијење је манипулација иза које Мањина изводи своју Владавину над Већином.

Јавно Мнијење најбоље одражава Ћутња и масовно појединачно понашање.

Ако се све то не узме у обзир, Социологија, Политикологија, изучавање Државе и Права, Резултати Избора, потези Власти... не могу се разумјети. Не може се предвидити куда иде Нација Држава Друштво.

Осим што, увијек, иде низбрдо.

Резултати Избора, нпр, нису ни изблиза показатељ стварног Јавног Мнијења, у тој, политичкој сфери.

Као ни у другим сферама.

Недавни догађаји могу да нам разјасне Јавно Мнијење и Масовно Понашање.

И да објасне, зашто опстају власти, против којих је наводно и очигледо Јавно Мнијење.

Маске Короне.

Сви који су носили Маске, које су смијешни циркусантски трик, свјесно и подсвјесно подржавају Власт.

И нису спремни да ризикују своје мале егзистенцијалистичке практикалије. Радије ће поднијети све што Власт чини над њима.

Сви који су одушевљени са Сто Еура, у Србији, подржавају Вучића, подржаваће сваку Власт. И мирно ће гледати како Србија, и Власт, даје Косову независност.

Такви и други догађаји, прави су полигон за испитивање Јавног Мнијења.

Остало је за Аматере.

КАКО БИРАЧИ,

НА ИЗБОРИМА

И У АНКЕТАМА,

ЗАЈЕБАВАЈУ

ПОЛИТИЧАРЕ,

А ОВИ МИСЛЕ

ДА ОНИ ОЗБИЉНО

МИСЛЕ

Да ли је Косово неодвојиви део Србије. Даааааа.

Ко ће победити на Изборима. Вучић.

Да ли имаш Плату и Лебац. Некад једно, некад друго.

Ко ће победити на Изборима. Вучић.

Шта је најважнији задатак за политичаре. Стандард, бре и посао.

Ко ће победити на Изборима. Вучић.

Анкета коју је урадио Фактор Плус у Србији, коликогод, као и свака анкета, била манипулативна, јер се ни једно право истраживање Јавног Мнијења никад не објављује, нити га треба објавити, јер не утиче ни нашта, открива и поткрепљује овакав сценарио.

Истраживачи Јавног Мнијења, у правилу раде опсежну анкету да би прикрили манипулације са питањима и замке са тумачењем одговора.

Па убацују и будибогснамице о томе колико оних са осмољетком, само опредијељени бирачи, подржава европске интеграције.

Тако је и ФП убацио питања о проблемима којима политичари треба да се баве.

И то је Политика генијално објавила одмах испод прве табеле.

Код других објава, претражујући на брзину, нисам то нашао на једном мјесту.

У мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, објаснио сам овај феномен расцијепљености Бирача.

Они прецизно знају шта је главни проблем.

Али и прецизно знају ко тај проблем неће да ријеши и од њега то не треба ни очекивати ни тражити.

Бирачи, боље од свих института и академија, знају да понуђени на листи за гласање немају баш много способноси да ријеше листу задатака и приоритета.

Они боље од Ајнштајнове Пунице, из вица, знају да је све релативно.

И да неки дркаџија, опремљен самозаљубљеношћу и мањим или већим економским и политичким образовањем, искуством и страначком организацијом, не може ријешити ни једо од тих питања које анкетари евидентирају као понуду за избор најпречег.

Зашто, онда, Бирачи чине тако.

Знајући да од тог посла нема ништа.

Чине тако зато што вјерују једино у себе. Онолико колико буду могли и урадиће. Све около је млаћење празне сламе.

Зато они, Бирачи, током мандата скупљају подсвјесне рецке за поједине политичке актере. И преводе их у активу или пасиву, плус или минус, за некога. Негдје на пола мндата они већ донесу одлуку о томе за кога ће гласати на крају четверогођа.

Та одлука нема везе са подацима, чињеницама, статистиком и истином.

Бирачи то схватају као зајебанцију, играње прстена или поклапе, као јапанско старо позориште гдје један глумац глуми тату, маму, своју жену и ратника, мијењајући само кимона и боју лица, на брзину иза застора.

Њихово, бирачко, опредјељење зависи и у складу је, искључиво, са Реланом Количином Оптимизма коју може да му пружи одређени Политичар.

Бирач тражи ко ће му створити, барем психолошки амбијент, да он може да се забави о себи.

А ти Вучићу, зајебавај се са Косовом, то је ионако пропало. Постављај тај метар пруге. Сери о каналу Морава – Егеј. Скачи изнад Тита, ко дивојарац по аутопутевима.

Проблем није у томе што Бирач то тако схвата, ради и одлучује.

Проблем је у НДД Сфери, Нација Држава Друштво, и у количини њене спремности и способности за Национално Организовану Политику. Што се ових година види на успоредби Мађарске, Румуније и Бугарске. Све те земље су Руси ослободили од Фашизма, све су дошле из Соцлагера, кад се распао СССР, све су чланице Нато и ЕУ. А опет, потпуно различите у НОП.

И проблем је у Политичарима.

Који бираче схвате озбиљно. У скалду са првим опијајућим процентима и у складу са другим дијелом епохалних задатака.

Будале међу њима кажу, током мандата, Мој Народ. А мало разумнији, кажу Моји Бирачи.

То исто прича и Змај. Моји фанови.

Бирачи, пак, раде свој посао и чекају сљедеће позориште.

Стога су и од Бирачке Зајебанције и од Политичког Самољубља, важније Процедуре.

Јер на Процедурама почива НДД Сфера, Национално Организована Политика и Демократија.

И то је најбоља селекција за оне на првој листи.

Мада ни тада, састав прве листе неће утицати на састав друге листе.

МЛАЋЕЊЕ

ПРАЗНОГ

ЈАВНОГ

МНИЈЕЊА

Ко није радио са истражитељима Јавног Мнијења, не зна шта је воајерско издркавање по табелама и графиконима које личе на статистику.

Не зна како крава објашњава ритам избацивања балеге док иде на појило.

И не зна како теле објашњава крави откуд млијеко у вимену.

Углавном. Три су врсте проблема.

·        Истражитељи ЈМ веома тешко прихватају формулисање питања за истраживање. Реците ви шта желите а ми ћемо то.

·        У објашњавању резултата задржавају сва права. Као оно теле које једва зна гдје је сиса али зна како се прави млијеко.

·        Никад нисте сигурни колико је истраживање егзактно, колико је манипулативно, колико је сугестибилно и куд су отишли прави резултати.

Једини могући закључак, дакле, јесте у томе да је свако Истраживање Јавног Мнијења бацање пара у туђи џеп а себи прашине у очи.

Видим. Извјесна агенција Прајм, или неки тајм, како ли, истраживала је Јавно Мнијење о томе колико људи у БиХ ту БиХ сматрају својом Домовином. Онда су сарајски медији то интерпретирали а дио објашњења је давао и Пиц Пухало, познати психологни активист и борац за противрежимска и противесенесдеовска права угњетених грађана у Ерес који воле БиХ знајући све српске злочине напамет, а који су у томе, бихљубави, онемогућени.

Нисам истраживао да ли су и Србима рекли Да ли је БиХ Ваша Домовина.

Углавном. Истраживање је показало да је Ово Горе Небо. Иако је то Бајага компоновао прије година четирчетиртри, богтејебо.

89,3% Бошњака је рекло Да, БиХ је моја Домовина.

22,8% Хрвата је рекло Да.

13,3% Срба. И у том малом броју, пуно ми Трица, ММЈ.

Не желим да доводим у питање егзактност и реалитет.

Али. Мали ми је проценат Бошњака и велики проценат Хрвата.

Требало би знати питање и цијели мозаик околних питања. Колико су питања подсвсјесно сугерисала БиХ као голо мјесто рођења.

Ну. Јебешто. Стање је много горе од ових процената. Моја квалификација је да је стање много боље него што кажу проценти.

Највећа добит истраживања су објашњења Пиц Пухала.

·        У РС-у актуелна власт не дозвољава да БиХ постане домовина Срба.

·        Колико ће дјеца знати о томе најодговорнији су политичари који креирају наставне планове и програме.

·        Бошњаци из велике љубави према БиХ запостављају потребе осталих народа.

Сунце Ти Јебем.

Неко је платио и ова објашњења. Основана на поменутим процентима и другим одговорима.

Ја бих овакве будалаштине дао добротворно.

И успут објаснио како су дјеца упијала мржњу, раније, за вријеме неписмености, док није било Наставних планова и програма. И како су Бошњаци, из велике љубави према БиХ, слали сарајевске Србе, вагонма у Јасеновац а оне близудринске, стријељали директно у Дрину.

Једини валидан резултата сваког оваквог истраживања јесте једноставан. Подијелити Све Што Се Може Подијелити.

А то се види, као и небо. Изнеба.

3196.

ЛАЖ

КАО ЗАВРШНА

ФАЗА

РАЗАРАЊА

ЈАВНОГ МНИЈЕЊА

О Јавном Мнијењу зна све и онај који не зна гдје је шупаљ.

Двадесет година истраживачи Јавног Мнијења постављају иста питања теткама, стринама и поштеним сељанима. Што сигерише да се у овим њивама ништа не мијења. Што, једноставно, не може да буде.

Најприје су се појавили Странци Усранци и умјесто Новинарства створили медије. Па су се онда појавила независна, независнија и најнезависнија удружења новинара. Па су се појавили приватни медији, Рак, Савјет са штампу, Оесце, кратак курас новинарства и Бакир Шездесет.

Онда су наше овдашње будале на електронским медијима покушавале да буду Денис Ћирило. Кад је већ пронађен Денис Латин.

И тако смо дошли овдје гдје смо.

Једина три новинара која постоје у БиХ и која озбиљно раде свој посао налазе се у Вечерњем Листу.

Напад на јавност Републике Српске кренула је из иностранства. Из Федерације. У почетку је била ударна тројка Есдепе, Бакир Шездесет и Охаер.

Та прва фаза имала је за циљ да се сатанизује власт и све што је институционално у Републици Српској. Фаза је добро пројектована јер је неко схватио да унутрашња опозиција нема шта да каже. Нема чињеница и нема начина да убиједи јавност у било какав отклон. Непрестаним притиском на покрадене аутопутеве и спратове пара, створен је погодан хумус за размишљање овдашњег живља у складу са сумњом.

Успут су продуковане афере за које нико није имао рибаћу четку. А колико сам разумио, нико се баш и није чешао по гузици око тога.

То је постао слој земљишта припремљен за повртларство. Дакле, фино обрађен, са одговарајућом температуром за клијање.

Из којег најуспјешније ниче латентни песимизам.

Сада се тек види погубност програма државне телевизије Српске, коју су преузеле половњаче. И са пола школе. Која није умјела да развија Реални Оптимизам.

Синтагму нећу да објашњавам јер то кошта.

Поготову то нису радили кретеноиди који су приватизовали ротациони медијум.

Сада смо ту гдје јесмо. Упичциматерној.

У којој су медијске звијезде и оријентири Беентеве и Балегар Балетан. БББ.

А јавно мнијење се кује око шатора на Мањачи и око шатора у Моштаници.

Лансирају се најогољеније лажи као супрадепресиви који сами по себи воде до окретања против власти, система и поретка.

Стога опозиција и не чини ништа. Нема шта да каже. Као и прије прве, Бакирове фазе.

Није уопште проблем што идиоти лансирају лажи.

Проблем је што је Јавно мнијење потпуно разорено. Разорен је и његов исподповршински слој. Што више нема отпора било каквом медијском насиљу. Имунитет Јавности је, такођер, Упичциматерној.

Они који треба да бране јавност, власт и поредак, јер имају користи од свега, или очекују користи, послије избора, шуте Ко Пичке. И ко Крлежин Кумровец.

Један ме некидан пита Имал мене на билборду.

3174.

НАДРАЖИВАЊЕ

ЈАВНОГ

МНИЈЕЊА

Ни мање Јавности ни већих истраживања Јавног Мнијења.

На просторима Насеобине, ИЈМ објављују се као на текућој траци. При томе нико не преузима одговорност за тај терористички јавни акт.

Само приватне телевизијске станице објављују истраживања гледаности. А у ту шему упале су и политичке странке.

Код првих су битне двије чињенице. Слажи о себи. Зајеби другог.

Код других су проблеми мало комплекснији. Више играча је у игри и иза игре.

Прво питање јесте зашто неко, неко ко је изван мозаика политичких странака, као Ендиај, или неко ко је Политичка Странка, објављује резултате ИЈМ.

Да ли је ико икад видио да нека озбиљна тржишна марка, Нивеа, нпр, објављује истраживања мнијења својих корисника о томе да је данас купање колико би их користило Боди Милк. А колико би се радије умазало Милка чоколадом. По целом телету.

Дабоме да није.

Свако право Истраживање Јавног Мнијења ради се за властите потребе, интерна је ствар наручиоца и пословна тајна.

Само Телевизије, Странке и Пичке све пласирају у јавност.

При чему у Странке убрајам и оне који то раде а формално не учествују на изборима. Разни аји, штифтунзи и орг.

Истраживање Јавног Мнијења веома је компликована и стручна работа. Мало нијансирање у питању или мала неконзистентност у једном сету питања, даће потпуно погрешне одговоре.

Зато се догађа, поједностављујем примјер, да испатници кажу да је највећи проблем Криминал и Корупција, да је Власт најодговорнија за КиК а да би, када би у недјељу били избори, 73% њих гласало за коалицију на власти.

Нико нормалан из овог не може закључити нешто битно за корекцију јавног и организационог дјеловања.

Ради се о крушкама и јабукама.

Толико воље имам да објашњавам.

О познавању стања ствари, развоју ставова, неквалитетном узорку... не треба трошити интернет.

Данас је објављено наводно истраживање које је организовао Ендиај.

Мало је тачније од америчке пропаганде о руском обарању малезијског авиона.

Дееф убједљиво води. И Суљагић.

Очи се ваде а расте број неопредијељених.

Манипулативне намјере код сваког ИЈМ у обрнутој су сразмјери са његовом тачношћу.

Истраживање Јавног Мнијења, објављено, алатка је манипулације Јавним Мнијењем.

Агенције и институције ИЈМ лако се подвргну контроли и манипулацији. Оне то не морају ни да знају. Али. Свака озбиљна држава, у те и друге инструменте утицаја, инсталира потребне факторе. Или то чине неозбиљни и невидљиви обавјештајци.

Политичка Странка мора имати организационе детекторе властите, инфраструктурне, и екстерне јавности. Мора имати детекторе Исподповршинског Јавног Мнијења. Мора имати детекторе одраза појединачних мјера и догађаја током цијелог мандата и то у скоро реалном времену. Само тако се може вршити корекција штете или искориштење добити од неког потеза. Мора имати претходно мишљење о неком могућем потезу. Мора знати расположење разних организационих сегмената након избора или након организационих мјера. И све то мора имати потпуно тајно, интерно, за себе. Чак и у Политичкој Странци то не треба да зна много људи. Јер немају никакву корист од тога што то знају.  А могу да наштетују.

А ова карлеушизација ИЈМ треба да се удјене у свеопшту таблоидиотизацију Јавности и НДД Сфере.

ДА СУ ИЗБОРИ

У НЕДЈЕЉУ, 

КОМЕ БИ

ЈЕБО МАТЕР

Кад чујем то питање у истраживању Јавног Мнијења, најежим се а и жао ми што нисам сачувао једну Осамдесетчетворку из рата. Митраљез.

Кудгод ишао, прати те површина.

Чак и кад ходаш по дну, сви на тебе гледају површно.

Површност је дубоко ушла у наше животе а ми протестујемо само зато што је ушла у политику.

Томан, есеј Шина И Површина.

Сви су склони да дубоком површином објасне Босанско Прољеће као Социјални Бунт против Пиздаиматерна. Елита. Диктатора. Пљачкаша.

Та посебна уска секта, Пиздмаиматернација, као Администрација, Бирокрација, крива је за наше сиромаштво, биједу и сиротињу. Они у Парламенту редовно примају велике плате а ми на киши држимо Пленум. Пиздаиматерна.  

Требало би да се уради једно велико истраживање међу становницима, на репрезентативном узорку, о стварном стању социјалне биједе и незадовољства.

Па да једном и Биједа и Пиздаматернација знају шта је на ствари и шта је шта.

Оставићу овдје по страни манипулацију, организацију, индоктринацију, театрализацију, у Бошњачком Палежу. Сви виде да су богати искористили ватрену сиротињу за своју пламену намјеру.

Оставићу и чињеницу да Биједа и Сиротиња никада не ради то што су радили у Тузли, Сарајеву, Мостару. Не пали. Сиротиња поштује имовину.

Али бих, баш ради Сиротиње, волио да се уради поменуто истраживање. Па може и са питањем на крају. Да су сутра паљевине у Сарајеву, да ли би ишли са политром бензина.

Тада би се одвојила три друштвена сегмента. Као кајмак, сир и сирутка.

Тада би се видјело да Суиротиња живи свој паћенички живот и да јој није крива ни Дрина, ни Држава, ни Власт, ни Бог, ни Кантон. Ни Срби.

А да постоји слој неодговорних појединаца, неодговорних према себи и породици. И слој оних који су неодговорни према својим компетенцијама.

И слој оних који све то потичу кроз неолибералну филозофију вјештачког живота, кредитирање, задуживање дерегулацију и слично, како би се широки слојеви држали потчињеним и незадовољнима. А онда им подијелиш Канистере.

Примјер први. Пичка јој матерна, она Мара са петог, купила Ренаулт. Каже се Рено. Жено. Добро. Иди и ти у пизду матерну. Како ја немам Ренооо. Сутра идем код Руже да ми среди кредит.

Ренаултица ради у бутику, у великом тржном центру у коме сви бутици послују никако само Бутик Приглавака ради феноменално. Продаје приглавке особљу осталих бутика јер у ТЦ нема гријања пошто власници бутика немају пара са плате мазут.

Муж ради код приватника. Референт за људске ресурсе. Води шихтарицу у пилани и кубицира трупце.

Углавном. Дошао Кредит. Дошао Ренаулт. Пичи се у бутик, пичи се из бутика. Дјеца. Кућа. Бензин. Шминка. Гардероба. Храна. Рата Кредита. Једног дана Нема Бутика. Газдарица затворила. Роба из Турске пала на граници. Из Кине.

Ко је крив. Додик. СМЈ. И Босић. И Лагумџија. Он је друга држава, упада Старији референт за људске ресурсе. БМП. Пичка. Од чега ја да живим. Како да возим Ренаулт. Еј. Свој Ренаулт не могу да возим. Сад идем да испричам сваком живом кога знам.

Прича друга.

Дошао сам на идеју да правим гљивене чепове. Треба ми кредит, Сунце Ти Јебем. Бизнис убија. Све сам истражио. Има и земља гдје ћу да сијем гљиве. Онда иде сушара за гљиве. Па мљевење гљива па пресање. Паковање. Пласман. Француска. Италија. Тамо је индустрија вина. Лова. Црни Џип. Требе. Ево елабората. Само, знаш ли Ђуру. Ког Ђуру. Оног што зна Симу који зна Перу који зна Здравка који зна Ранка који зна Стевана који зна Драгу који зна оног Милана који зна Војина који ради у Иербеу. Само ме повежи са Ђуром.

Нашао се Ђуро. Елаборат. Банка. Кредитни одбор. Испуњени услови. Кућа под хипотеку. Пао и Црни Џип. Сад ће и гљиве. Случајно сретнем једног агронома. Не праве се гљивени чепови од гљива. Како, Кру Ти Јебем. 

Дошле рате. Дошла Хипотека. Ко је крив. Додик. Власт. И Босић, зато што хоће власт. Елита.

Шта је Томан хтио да каже са Површином.

Кад имаш масовно незадовољство од тога је горе само кад незнаш структуру и извор тог незадовољства.

2667.

УЛОГА МЕДИЈА

У ПРОИЗВОДЊИ

УМРВЉЕНОГ СТИРОПОРА

На овдашњим просторима не постоји Јавност и Јавно Мнијење. Не постоји, чак ни дефиниција Јавног Мнијења. Нешто су о томе писали Супек и Ђорђевић, још док је Друг Тито ходао по земљи. С обје ноге. Неку нову лисературу не сматрам валидном јер је то производ шестонедјељних курсева које организују странци ради конгломератизације и опште ерозије способности и референци.

То није нека наша особеност, нити наш проналазак. Тако је у свим земљама које су прошле катаклизмичко искуство, које су нестабилизоване, демократски неталентоване и неопремљене, институционално девалвиране, процедурално неизграђене и економски уништене.

То што би се код нас звало Јавност или Јавно Мнијење, научно не треба ни дефинисати. Довољно је поређење са умрвљеним стиропором  на површини воде.

Како се утиче на такво Јавно Мнијење.

Па. Феном. Дођеш с ове стране па укључиш фен. Гранулат оде на другу страну базена. Тамо се појави мудоња са већим феном па и он укључи. Јавно Мнијење одлети назад, настрану, испадне из базена.

Пошто су медији уништили новинарство, пошто су потпали под власништво Наплавина, Суњивих Група, Тајкуна, Ајкула и Дрипаца, у шта разврставам и стране обавјештајне службе, прикривене разним страним организацијама које помажу, донирају, дијеле, пошто су скинули гаће под оглашивачима који су постали један од најефикаснијих уредника, уређивача и унеређивача медија, пошто су умислили да могу да буду равни политичарима и пошто су схватили да могу да буду генијалан транспортер екстерне моћи према политичкој артикулацији и владајућој номенклатури, неки чак постављају и министре, други разносе канистре, све је то екстерна моћ, Медији су почели да уништавају Јавност и Јавно Мнијење. И у томе су далеко одмакли. Говорим за Републику Српску као и за потпаљивији беха ентитет.

На некидан одржаном симпозијуму Теологија у јавној сфери, којег је организовала Епархија и Григорије, у Требињу, професор Богољуб Шијаковић је изнио тезу да Медији више не производе информације, не производе чак ни дезинформацје, они производе публику. Слободно преносим.

У додатку могу да кажем да тако произведена публика има улогу сурогата за Јавност и Јавно Мнијење.

Тако смо, поред плаћених играча, плаћених курви, плаћених певаљки, плаћених судија, плаћених доктора, добили и плаћену Јавност.

Јавност је постала роба. Количина Јавности се мјери тиражем који  је данас занемарљив, некада се у, у СФРЈ, читало више страница новина него што се по дупету употребљавало страница листића тоалет папира, данас, углавном, серемо а не читамо, количина Јавности се мјери бројем лајкова, бројем пријатеља и пратилаца, бројем посјета страници. И бројем пара које даш агенцијама за рад са оглашивачима.

Таква јавност има своју цијену али нема свој конструкт.

С њом се може све али се на њу не можеш ослонити. Нарочито се на њу не може ослонити ДДД, Демократија Друштво Држава.

2543.
РАЗУМИЈЕВАЊЕ
ЈАВНОГ
МНИЈЕЊА,
ПОСЕБНО
ИСЈМ
 

Шта би, дакле, могло бити Јавно Мишљење. И како га звати. Мишљење је изузетно непогодан термин за ту синтагму. Јавност није жив човјек па да мисли и има Мишљење о нечему. Ријеч Мнијење, углавном због своје архаичне мистичности, изгледа погоднија. Она, можда, у себе укључује и осјећања, процес мишљења, представу о нечему. Као што је раније и било. Мишљење о нечему је држано, и врело је, у себи, много више него што је саопштавано некоме или јавности. Јавно мнијење се тешко преноси с брда на брдо.

Мишљење је за одмах изрећи.

Јавно Мнијење је скуп ставова, изречених или неизречених, свих појединаца, институција, слојева и група о ширем комплексу питања у неком друштву.

Јавно мнијење није, примјерно, само став неког медија о једном питању.

Чињеница да у Јавно Мнијење спадају и неизречени ставови и да су они важнији од изречених, јер, једноставно, нико нема толико прилика да све каже, треба да заинтригира све оне који утичу на јавно мнијење, који га користе, који га фалсификују и који желе да остваре неке јавносне циљеве, политичке, маркетиншке, економске.

Тај неизречени дио је Исподповршински Слој ЈМ. ИСЈМ. Он се понекад детектује у микрогрупама, понекад на изборима, понекад не брзоуприличеним догађајима, протестима, подршкама и слично.

ИСЈМ је веома опасан и убитачан сегмент Јавног Мнијења. Јер, нико није сигуран кад ће се, и гдје, јавно детектовати и какву лавину излива ЈМ може покренути.

Истраживачи, нарочито аматерски, они голи маркетиншки, не могу скоро ништа сазнати о ИСЈМ. О томе највише може сазнати служба унутар неке организације политичког или друштвеног миљеа, фудбалског, ловачког, јер специјалистички зна шта да детектује и шта да пита.

ИСЈМ садржи, напримјер, став о томе какав лични осјећај, у дужем времену, производи нека јавна личност својим иступима, ставовима и понашањем. Осјећај гадљивости, одушевљености, неподношљивсти. Тај став никад не мора да буде презентован на изборима или у јавној дискусији. Али може да буде и масовно употријебљен и погубан, или добитан, за некога.

Видим. Филозофски факултет у Мостару провео је велико истраживање о положају Хрвата. Велико, јер је било двије тисуће испитаника. Врхунски професионалци, пажљивим структирисањем и распоредом, могу да утврде прецизне елементе Јавног Мнијења и са само 600 испитаника у једној Америци.

Најважнија чињеница је знати кога да питаш и шта да питаш.

У Републици Српској нема кога да питаш. Да ти сачини добро, циљано, специјалистичко, истраживање Јавног Мнијења. Стога овај пројект ФФМ можда може да буде инспиративан.

Једно вријеме сам се носио мишљу да СНСД, као велика странка Перманентне Изборне Активности, створи свој сопствени узорак за испитивање јавног мнијења по приниципу један стални гласач странке и један негласач или туђи гласач, регрутовани са цијелог подручја из свих слојева. То је релативно лако организовати јер сви технички ресурси постоје. Потребно је само уложити напор да се људи убиједе у гаранцију да њихов став и њихово име неће нигдје бити употријебљени заједно.

Ну. Онда су организациони послови отишли другим путем и идеју нисам остварио. А она је на трагу оног да свака Странка ПИА мора најбоље да зна све о себи, о свом стању и о представама о себи, своје организације и изван организационих и извангласачких слојева.

Ако не зна неће најбоље да прође.