СРБИ,

ПРАВОСЛАВЉЕ

И НАТО ПАКТ.

ЗАПАДНО

ИСКРЦАВАЊЕ

У ПРАВОСЛАВЉЕ.

Православље повезује Славенске Народе много чвршће него Ватиканска Инфраструктура Католичке Народе.

То је темељни проблем Запада у борби против Русије.

Без обзира на периоде огромне војне и финансијске предности, Запад је, одмах послије 2СР, схватио да против Русије не може да ратује и да побиједи.

Зато је подузео цијели низ активности срачунатих на дуги рок и период.

У томе је постигао огромне успјехе.

Јер, многи Православац је тром, спор и краткорочан.

Православац почива на Духу.

Запад на Капиталу.

Капитал може да издржи колико и Дух.

Али је много практичнији.

Истовремено, Запад је том дугорочношћу, дао времена Русији да се опорави и дигне.

И Кини да узлети на врх.

Запад је сада друголигаш.

Али то не значи да ће да одустане од своје дугорочности.

Ну.

Ту Дугорочност Запада, тешко препознаје Српска Краткорочност. Православна, уопште.

Од насједања на шарене лаже о томе како ћете, послије Распада СФРЈ, сви постати велике државе и нације, до интеграција у ЕУ и НАТО.

Црна Гора је концентрован примјер свих тих процеса.

Озбиљнији Срби би требали да изучавају тај примјер.

Иако је Црна Гора, економски, територијално, војно, геостратешки... потпуно небитна у било ком смислу и за било коју страну.

Ну.

Битна је у дугорочној ерозији Православља.

Битна је јер, ондашњим одвајањем, руши Србији.

И истовремено руши Српску Православну Цркву.

Црна Гора је својеврсна Нормандија Запада у офанзиви на Православље.

Као што је, малоприје, то била Украјина.

И једна и друга Држава Јадница, показују да Западу није стало до јачања, напретка и економије, већ само до уништења и територијализације.

Закон Мила Горца, стога није његова идеја.

Она је можда, њему подметнутиа и сервирана као његова.

То је идеја западног Искрцавања у Православље.

Имовина СПЦ је само фини спин.

Хоће да продају обалу Арапима. Узеће лову  и побјећи. Само им је још то остало да опљачкају.

Тај спин подгријава и Мило. Имовина мора бити државна.

Иако Држава не зависи од тога, нити је то угрожава.

Али. Нападом на СПЦ у Црној Гори, напада се и добро рањена и ослабљена СПЦ у Београду.

Иствремено, напада се и Србија.

Омогућује се Вучићу да једног дана славодобитно, каже, Сада Немамо Ништа.

Зашто Православље и Црква нису проблем у Грчкој, Бугарској и Румунији. Које су, такође, православне земље.

Зато што нису повезане и добре са Русијом.

То одвајање догодило се раније или је изведено, успјешно, другим средствима.

Све то се, данас, међу Србима, не чита најбоље, или се уопште не чита.

Иако је јасно да ЕУ није никакав Интеграцијски Рај, и даље се насједа на флоскулу, ЕУ нема алтернативу.

А ЕУ је, само, Мишоловка за НАТО.

Црна Гора и Смакедонија то потврђују.

Кад НАТО поклопи, ЕУ се, више, не јавља.

Не требаш им.

За Србе је, ипак, најопасније, то што Србија, Београд, Власт и Опозиција, раде у интересу Запада.

А и то се код Срба још не чита.