четвртак, 23. август 2018.


БАУК СИГУРНОГ ГЛАСА
КРУЖИ СРПСКОМ

Сигурни Глас је у власништву Есенесдеа.
Несигутни Гласови лебде над Савезом За Побједе.
Сигурни Глас је у СНСД дошао из Србије.
То је технологија Вучићевог СНС-а. Која није ни Странка ни Партија. То је Вучићева Братија. И њој, савршено одговара Концепт Сигуран Глас.
Ну.
То није Вучићев нити проналазaк новопресвучених Радикала.
Есдеес је, пред рат, овдје, преко Добрих Домаћина и других противника Тите и Партије, практиковао Сигуран Глас. На разне начине.
Сигуран Глас је насилна метода.
Активисти, намјештеници, директори, службеници фондова и елетродистрибуција, уопште, учесници Јавне Куће, обавезују се да пријаве сигурне гласове за Странку.
Слабости тог система су
◘ Једнократност
◘ Импровизација
◘ Непоузданост
◘ Немогућност контроле.
У Србији је тај систем ефикасан јер је Вучић изградио паралелни систем моћи у коме је дозвољено много онога што у Српској није ни могуће.
Задужи се Тројка за триста гласова из солитера у Браће Јерковић. И нема збора.
У Републици Српској, пак, такав систем колико је ефикасан толико је и разоран за организацију СНСД.
Јер је феудализује, чини је зависном од ФМШ структуре.
А кад за двије године једног од тих Феудалаца, Мајкуна, Шефида, склониш, са њим нестане и његова мрежа за намицање Сигурних Гласова.
Много је боља разуђена хоризонтална организациона структура Један Мјесни Одбор – Једно Бирачко Мјесто.
То је свакодневна комуникација са свим члановима Странке.
Најсигурнији глас, или неколико, донијеће Члан који је са људима, међу бирачима.
Мјесни одбор броји од 15 до 20 чланова, стално активних, међу највише 500 оних који излазе на изборе, на том бирачком мјесту.
Они имају увид и у то ко вара жену, ко воли Нектар а ко Јелен, а не само ко за кога гласа.
У Српској постоји 2000 бирачких мјеста, занимљивих за СНСД.
То може да окупи војску и до 40.000 активиста.
Питање је да ли ће, нпр, ПДП добити толико Гласова.
Сви Есенесдеови ФМШ, и туђи, ме ногу да имају толико у својим мрежама.
А најважнија особина тог система 1МО – 1БМ, је у томе што Странку гради као Политичку Породицу.
И што може да функционише, скоро, сам од себе.