СРБЕ ТРАЈНО

ИСКЉУЧИТИ

ИЗ ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА

Дабоме да сам свим противницима Срба, Мрзитељ, Злочинац и Геноцидаш, ако кажем да је Распад Југославије организован само да би се уништили Срби и њихове територије. А не за слободу Хрвата, Словенаца и муслимана. Послије Шиптара, Монтенегроваца и Заеоваца.

Тај план се проводи и данданас и неће престати док се Срби не сведу на амрофну масу Педера и Лезбијки.

Неки амерички званичник је јутрос обзнанио да се САД морају супротставити Руској Дестабилизацији Балкана.

То се има превести као Неопходна и хитна америчка окупација Србије и Срба.

Запад, одавно води два антисрпска фронта. Против Србије и против Српске.

Тамо су, након Тадића, ангажовали Вучића. Овдје су, најзад, нашли Вође Савеза За Промјене. Као љигаве а потенцијално употребљиве колаборационисте.

Претпостављам да ће Они све учинити да тај Смрдљиви Сазап остане сарајевски фактор и послије 2018е. И да ће Вучић све више увлачити Додика у свој мрачни круг.

Тај однос је занимљив.

Вучић је безобзирни Егозоид. Он је спреман на све. Па ће тако претрпити бивше Додикове изјаве, позиваће га по Србији јер људи у Србији воле Додика. Он зна да нема Националну Нит и Додик му ту дође као добар зачин. Успут ће га притискати да одустаје од Референдума, данас, а и од Српске, касније.

Додик, пак, мора имати Београд као излаз из изолационизма.

Али је несрећа што не може имати Београд а не имати Вучића.

Вучић је данас изјавио да ће у наредним данима помно, говорио је у множини, да се анализира Свака Реч Говора Председника Трампа.

Јеботе Председник Трамп.

Он у УН није ништа ново рекао, за Америчку Политику, још од убиства Кенедија.

Шта има ту да се анализира.

Сила, Сила и Сила.

Међутим, та Вучићева најава Анализе, говори двије ствари.

Прво. Усрао се од Трампа и покушаће и да се Србија усере од истог.

Друго. Онај ко хоће да буде Председник Србије, Свака Реч му треба да буде јасна још од прије тридесет година.

Срби и Србија су требали већ све да знају чим су Титу одсјекли ногу.

Нажалост. Данас могу да кажем да нису имали потенцијала за то. А данас га имају још мање за много јасније ствари.

Српска и Додик, или неки други Додик, не може да утиче на Београд.

Мислим да ће Вучић обавити, са Србијом, до краја, Николићев први посао.

Српска се мора одвајати.

Мора играти на карту Тачке 10 Вимеровог Писма Шредеру, из 2000.

Мора се држати Русије и Кине. Тако да обје оне овдје имају своје интересе. Мада их је тешко наћи ако пада Србија.

Иначе, Србима уопште пријети потпуни нестанак.

Нато Пакту то је први циљ након запосиједања Српских Земаља.

Стога се данас не треба заносити Арчибалдом Рајсом. Пресудније је и довољно познато Вимерово Писмо. Границе Римског Царства и Трајно искључење Србије из Европског Развоја.

ВИМЕРОВО ПИСМО ШРЕДЕРУ

Berlin, 02. 05. 2000. Veoma cenjeni gospodine kancelaru,  krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).

 +++

Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. 05. 2000.