уторак, 19. септембар 2017.

РИЈЕЧ ЈЕ САМО РИЈЕЧ,
РУКА ПО ГЛАВИ
ЈЕ ВЕЋ НЕШТО ДРУГО

Чола, нешто, није био задовољан овим стихом а ја нисам, као и сваки курчев аутор који држи до себе, хтио да мијењам, и он нашао другога.
Важност Ријечи се мијења током развоја производних снага и друштвених односа.
Кад нисам успио као текстписац поп пјесама, прешао сам у класичне социјалистичке теоретичаре марксистичке провенијенције.
Некад се за Ријеч губила глава. Ипак се окреће. Не дирајте моје кругове.
Данас ријечи не значе ништа. Осим да се гађамо говнима и размазујемо балегом.
Ријеч је важна кад се не каже. Кад се каже, онда је Казна.
А требало би да буде обратно.
Данас се Ријечи боји и убоги Појединац и божјачка Власт.
Појединац се боји више.
То ми, социјалистички теоретичари зовемо Аутоцензура.
Аутоцензура је најразвијенија око Аутокоманде.
Зато што је Аутокоманда у највећем граду у коме столује Вођа који нема ич Аутоцензуре. А свако воли оно што не зна да ради.
Ја волим Ријеч.
Ништа није тако свето да га Ријечју немереш ударит у чело.
То има велику Цијену.
Зато што никад не знаш колико ће ти која Будала наплатити Ријеч.
Ну. Немам обавезу према Ријечима. Нити према било коме другом.
Имам обавезу према Времену.
Да ли ће Ријеч нешто промијенити.
Неће.
Ријеч по себи ништа не мијења.
Али мијења по мојој глави.
Ако не кажем Ријеч, нико неће ни знати да сам умро.
Ријеч која се не каже не може бити погрешна.
А Људи више воле да буду безгрешни код Ријечи него код Бога.
И зато одобравам и Богу и Власти, да их јебе ко жуне у сепету.
Јер не схватају да би боље прошли ако кажу.
Ријеч која се не каже не може бити заборављена.
Тако се не може заборавити ни Човјек који ништа не каже.
Јер није био ни упамћен.
Коме треба таква судба.
Оно што не кажеш нестаје с тобом.
А то је већа штета од твог нестанка.
Имам, дакле, обавезу према Времену.
Иако се оно због моје Ријечи неће почешати ни по гујици.
Вријеме постоји у оном што видимо и у Ријечима.
Само мали убоги Људи мисле да Вријеме постоји јер и они постоје.
Тако допуштају Вођи да он постоји јер и они постоје.
Зато овце само иду, не причају.