НЕ ЗНАЈУ У ЧЕМУ ЖИВЕ,

НЕ ЗНАЈУ ПРОТИВ ЧЕГА СЕ БОРЕ,

А ХОЋЕ ДА ПОБИЈЕДЕ НА ИЗБОРИМА.

ОШКУРАЦ.

Свеопћетивна Незадовољативна Пучина, брзином свијетлости, ово је Босански Језик, поприма особине својих лидера, миљеника, идола и опозиционих глоговколацносаца.

Брзином свијетлости, иако им Политички Ум стоји у мјесту.

Ну. Кривица није на том Пучству, Приучству и Политикуму. У недостатку правих вриједности, људи се занимају Политиком.

Некад су Пичка, Лубеница и Телевизија биле сиротињска забава.

Данас је то Политика, Пинк и Политика.

Неуки Лидери Опозиције, и у Српској и у Србији, имају неколико заједничких незнања.

► Не знају да уобличе Политички Програм, реалан и разумљив Бирачима, ако већ не цијелом Народу и вацсијелој Нацији.

► Не знају да кажу За Шта су. Већ само против кога су.

► Не знају да организују Политичку Странку, окупе људе и створе организацију.

► Не знају Шта Оће али то хоће одмах. Што је поуздан знак незрелости. Стога и потежу за јевтиним савезницима, најчешће страним и манипулативним. Спремни су и на издају.

► Не знају како функционише Власт под којом су и којој су опозиција. Не знају како се она категоризује, па, онда, не знају, ни како се против ње борити и шта програмски предложити да се побиједи та Власт.

► Не схватају да својим укупним чињењем и нечињењем, само јачају Власт. И кваре је.

И у Србији и у Српској, на сцени су Избори. Демократски, вишестраначки. Што је нарочито важно, лажно и трагично. Али, на сцени су.

У Српској много бољи и вјеродостојнији него у Србији.

Што значи да је у Српској Политичка Сцена, као и Опозиција, много боља и увјерљивија.

Што се, кад је у питању Власт и Политички Систем, умножава у корист Српске.

Опозиција, и једна и друга, међутим, користе исте и погрешне катастарске наљепнице о стању и карактеру Власти.

► Режим.

► Диктатура.

► Кримкоруптивизам.

► Тоталитаризам.

► Аутократија.

Ништа од тога није тачно.

То су све погрешне дијагнозе. И на основу њих се не може прописати лијек.

Стога и имају универзални Политички Аспирин.

Масовни Протести и Рушење Власти.

А ни једно ни друго нема реалну подлогу.

Људи су масовно гласали за постојећу Власт. Рачунам и оне који нису изашли на изборе и тако се сложили са тим штагод одлучи оних двадесет и нешто процената који су гласали за Побједника.

Само будала може очекивати да сви они, дакле и они који нису изашли на Изборе, изађу на Протесте и руше Власт.

Власт која је изабрана на Општим изборима и парламентарно опскрбљена, не може се рушити Протестима и Улицом. То је анархија.

Малобројни слојеви сљедбеника Опозиционе Бореније, или Цуководије, попримају те синтагме и шире их у свом вртложишту, по кафанама, на друштвеним мрежама, у локалним скупштинама и на медијима.

Тај аматеризам, натуршчинство, приучеништво, за Политику и Јавно Политичко Дјеловање, не штети Власти, толико, штети Држави и Политичкој Сцени. То је као научен испит и купљен испит. То ће се даље тићити и светити свима.

Опозиција, која би била озбиљна, мора да се уобличи у јаку Политичку Странку, да се познаје покораку, да понуди реалан, прихватљив и разумљив Политички Програм. И да, упоредо, ствара потребу за њим. То је производ за масовну потрошњу. А нико Нивеу Боди Милк не продаје великим уличним протестима.

А они који хоће одмах.

Е, одмах се немере ни срат.

Осим на Интернету.