петак, 21. април 2017.

НАЈГОРЕ ШТО
СРПСКУ МОЖЕ ДА ЗАДЕСИ
ЈЕСТЕ ЛЕПЕЗА
ПРЕДСЈЕДНИЧКИХ КАНДИДАТА
КАО У СРБИЈИ

Као старо српско сиромашно сељаче, знам истину. Каква ти је Бразда, такав ти је Тељуг а какав ти је Тељуг, такав ти је Во.
Мада је та истина мало извраћена.
Дакле. Какви су ти Предсједнички Кандидати, таква ти је и Држава.
Србија је посебан случај. Она има Политичку Машину за Повратак у Будућност. Она је, сада, неке кандидате имала прије двадесет година.
Употпуњавањем гарнитуре Белим цијела сторија се заокружено зациркусовала.
Тако се, сада, може констатовати да је Србија имала Изборе на којима није имала Избора.
Србија је, ипак, у бољој позицији него Српска. Међународно је крњаво призната Држава. Српској не дају ни колико Турцима. Да има Референдум.
Овдје, у БиХ, и Себија може да постане Члан Предсједништва.
Србију могу још да крње.
Српску могу само да потопе.
Стога у Српској није Рационални Нацонализам настао зато што је овдје Есенесде преузео реторику Есдееса, и слична Аналнитична Сранија, већ зато што је ово подручје енергетски нуклеус  здравог Српства каквог у Србији нема.
Зато се у Србији може догододити да Голуждравац Сто За Једнога постане Мој Пријатељ Вебер.
У Српској, може само обрнуто.
Додуше, у Српској увијек има легло Потурица.
Који се у Србији зову Померкелице.
Сљедеће године су и Предсједнички Избори у Српској.
Већ сам констатовао да Есенесде нема кандидата који може сигурно да побиједи, како је то било у свих ових десет и више година.
То је кривица Милорада Додика и два његова процеса.
Бобаризације Есенесдеа и Кабинетазације Странке.
У таквој ситуацији се јављају Кандидати србијанског синдрома.
Одмах је Павић искочио са Рудником Љубија и Рудником Кандидата. Површински Коп.
ДНС своју снагу добија из Коалиције са Есенесдеом. И чињенице да му је Есенесде, читај Додик, великодушно препустио Приједор.
Иначе је њихов, Деенесов, политички домет, Коалиција са Шукалом 260.
Једна од посљедњих клинова у политички сандук Есенесдеа је подршка нечијој туђој Кандидатури за Предсједника Републике Српске.
То је равно одустајању од Дејтонске Самосталности Српске за коју се Есенесде бори још од Прве Владе из 98.
А како је кренуло, биће и Бијели Прелетачевић.
Прелетачевића већ имамо.