ВАСКРС БОСОНОГИХ

Синоћ је стигло велико признање.

Дај, Тата, не сери, мајке ти, ко је кад ходао бос по селу.

То је иста она Ћерка коју једину имам и која ме издала, удала се, родила два сина и сада се цијела та касарна, маломало, уз материјално-техничке играчке и друге зајебанције, укључујући и јахање, мобилише против мене. А командат касарне ме оптужује за лагање.

Нећу да лажем. Једва сам преживио њену удају. Пет Ратова је мила мајка.

И нећу да је убјеђујем али могу да се подсјетим.

Ускрс је био дан велике дјечије среће.

Али је био и дан када почиње Боси Дио Године.

Који може да траје све до пред Никољдан.

Током тог мог босоноговања, и другијех јунака дјечијег сиромаштва, сва се Природа роди и сва замре. Посију се и никну сви плодови од којих се живи и сви се уберу.

Босе ноге прођу ладне бразде, трче за зубачама, копају курузе, сијеку притке по шумама и шикарама, косе шеницу, косе дјетелину, беру курузе, сијеку курузовину, иду у дрва, пођу у школу. Јер школа почиње прије него се то све заврши.

Па дођем у учионицу ногу испуцалих ко код афричког слончета. Кад хоћу да обујем чарапе не може а ако их обујем не могу да се скину. Јер је кожа ко церова кора.

Није да није било неке обуће.

Нећу да лажем Ћерки.

Кад је било каквих пара, Баба Милевка се запути у Добуј, то је осамнаест километара. Пјешке. Путем крај Пруге Шамац – Сарајево.

Дан прије, Баба Милевка узме суви клипић врбовине и мјери моју ногицу. Па зарезује ножем испред. Толику ципелицу ће да купи. Да има празан прст испред прстића. Али зове и консултантску кућу. Дједа Милана. Милане, јел мало прст један веће. Дјед Милан, са рукама на гузици, обилази око нас. И мудро разабиере параметре. Прст ипо. Ситан је Рајчић, споро расте, то му море бит итри године.

Ја се мало протегнем и укрутим али нико не примијети да сам значајно добио на висини. И крупноћи.

Баба Милевка, најбоља Баба на свијету, врати се, увече, из Добуја и донесе половне ципелице које градске госпође продају јер су им дјеца израсла.

Ту ноћ оне проведу на мојим ногицама. Сутра, опет, босуј и споро расти.

*

А имао сам, једном, и нове сандалице.

*

Сад ћу на ручак код Ћерке.

Ако прочита ово, најебосам.