МЕХАНИЗАМ

ХИБЕРНАЦИЈЕ

Коначно. Након сто ноћи, спавах ко беба. Ко од интеграција рођен.

Усвојен је Механизам Координације. Неко је Звиздића уватио за муда. И Потекао је бијели дим из Савјета Министара.

Што се тиче Републике Српске, Механизам Координације је прихватљив. Маломало, па за та нека важна тијела, пред крај, стоји регула Одлуке се доносе консензусом присутних и који имају уставна овлаштења за односно огласје.

Сада само Представници Републике Српске, на свим нивоима у Заједничким Органима, а и у тим тијелима из Механизма Координације, морају да буду политички свјесни, чињенично потковани, српски оријентисани и некооперативно одлучни, да се увијек, на свакој ситници и на сваком прагу, поштују или заштите интереси Републике Српске.

Одмах признајем да су то идеалистички захтјеви.

Јер, свакојаки шљам умије да се нађе у Заједничким Органима, по основу Српства или Републике Српске. А онда, из најусранијих разлога, заступа интересе два чамцу који на обалама неког острва у Полинезији, лови ситне рибице за пржење.

Тај слој Србаља је опаснији чак и од Савеза За Промјене. Јер, њихов колаборационизам је јаван и отворен, барем дијелом, а Слој Парасрбља дјелује по ћумезима, биртијама и ћошковима.

Оно на шта се треба спремити Република Српска јесте спорост и неефикасност Механизма Координације.

Он ће, очито, имати улогу умртвљивања, успављивања, вјештачког зимског сна. Иза кога може да се ваља вјечна тежња за Унитаризацијом БиХ. Што је јединствен циљ, из различитих побуда, и Брисела и Сараја.

Из Сараја већ стижу гласови како су, у Мехкору, Кантони изједначени са Државом.

Унитаризација се овдје, у току тог Механизовања Координације, неће појавити као велика, пресудна, капитална одлука. Али двије ријечи, у некој ситници, могу да отворе врата некој унитаристичкој немани које се послије неће ријешити ни три референдума.

Тако је настао монструм Сипе. Монструм Граничне Полиције. Монструм Суда и Тужилаштва.

Друга опасност по Републику Српску, а јебе ми се БиХ, јесте у Паралелизму.

Механизам Координације је обиман механизам. Конструисан скоро као перпетуум мобиле. То је велика кинетичка скулптура коју је потребно само покренути и која може да преузме све процесе у своју утробу. И заузме све путеве легалних и регуларних процедуралних институција.

Постоји опасност да она замијени уставни институционални систем Заједничких Органа али и Републике Српске, Федерације БиХ и Жупанија.

То се може догодити подвођењем свега постојећег под питање Еуинтеграција. Давање свему пресудности за Европски Пут.

Тај Мехкор обухвата широк круг јавносника и по том обухвату, не остаје ништа за функционисање редовних органа и институција утемељених на парламентарном миљеу изборних резултата.

Мехкор не одговара никоме па је и због тога опасан.

Влада Републике Српске не смије ни једног тренутка да се опусти и да нешто препусти члановима овог или оног ад хок тијела Мехкора.

И Бриселу и Сарају ће одговарати да Мехкор постане Паралелни Систем Извршне Власти. Јер се тако на страну ставља Република Српска. Влада Федерације и Жупаније, на Босанском Језику, Кантони, одавно су по страни.

Чувајте се Мехкора. То је зачетак нове праксе Ограниченог Суверенитета Републике Српске.

Све то што ће радити Мехкор, могле су да раде Владе диљем БиХ, ентитетске, кантоналне и она са брчанске малте, уз укључивање Савјета министара. Уз консензус. Ако нема консензуса, нема ништа. Тако би Владе држале све у својим рукама.

Овако, опасности се множе геометријском прогресијом.