субота, 27. јун 2015.

ЗАР ЈЕ
НАСЕР ОРИЋ
НАЈБОЉЕ
ШТО ИМА
У БОШЊАКА

Бошњачко Политичко Вођство, у том, политичком смислу, потпуни је лоши дериват Српског Политичког Бића. Са веома бројним баластним примјесама.
Реагују краткорочно, не гледају дугорочно.
Они нe схватају да би њихово суђење, и осуђење, Насеру Орићу, невјероватно и неизбрисиво подигло цијену Злочина у Сребреници. Дало би му кредибилитет и објективни дугорочни политички значај.
Али то БПВ понаша se краткорочно сокачки.
У страху од властите смањене легитимности и значаја, јер их немају, у односу на Алију Изетбеговића, сви заједно, ни допола, они се хране случајем ситног криминалца, калкуланта, ратног болесника и злочинца, мислећи да ће, тако, послати поруку Сиротињи Раји да се они брину за сваког свог грађанина, јер га је Бакир Син у једној изјави назвао Грађанин, као што је Коштуница, ономад, Легију назвао Господин Легија, и да ће Сиротиња Раја то разумјети као бригу над властитом сиротовштином.
Неће.
Људима се јебе за Насера Орића.
Сиромашни Босански Муслиман већ одавно је схватио да се све муслиманске битке воде у Сарајеву, за Сарајево и због Сарајева. А против Срба и Републике Српске. И да он, СБМ, ни од једне ни од друге, нема ништа.
Тако се и битка за Насера Орића води због Сарајева.
Због Сарајевског Политичког Круга. Који је одавно све карте бацио на Унитарну Босну и на Геноцидну Српску. И трују људе том сулудом политиком која не води никуда.
Зато је важан Насер Орић. Као, апсурдно, симбол чистоте, шехидности и оправданости унитаристичких захтјева.
БПВ и СПК не схватају да је ово посљедња епизода Игре Геноцида. За тридесетогодишњицу, свијет ни изблиза неће изгледати овако. Босне, њихове, неће бити а Сиромашни Босански Муслимани ће доћи у ситуацију, ако се овако настави, да неће имати ништа од Вођства.
Јер та Бакирова девастација Алијине оставштине, непоправљива је.
Неправедно је да се Сиромашним Босанским Муслиманима, за хероје намећу Дивјаци, Орићи, Дудаковићи, Ганићи. Да им се претварају у оријентире и путоказе.
Само да би Династија Бакир могла да столује у Сарају.
И то чврсто да столује.
Тако чврсто да не постоји могућност да нека интелектаулна група, слој, сегмент, дигне глас против политике која Насера Орића глорификује као дива према којем се зауставља живот и џеназе.
Лично, није ме брига за живе. Нека их понижавају. Заслужили су.

Жао ми је оних невиних, којих испод нишана, којима је Џенет у Поточарима, јер се њих прекопава и понижава, од таквих протува као што су Бакир, Ћамил и Насер.