КАКО
ИЗАЋИ
НАКРАЈ
СА
СВОЈИМ НАРОДОМ
Младен
Иванић, из Партије господина Црнатка, и из Предсједништва БиХ, одржао је угланцано,
сјајно, ростфрајно, пледоајење пред Парламентарном Скупштином ЕУ. Или слично.
Тамо је
изразио елоквентно цивилизацијско Тешкое Сраније о владавини права и
Венецијанској Комисији, на чијим принципима сви почивамо, растемо и цвјетамо, у
српском језику: бехарамо.
Није се
сјетио Хелсинкија и давних принципа Непромјењивости Граница у Европи.
Од
Хелсинкија до Венеције све отишло до Матерне Пиције.
Младен
Иванић, из Партије Игора Црнатка, рекао је да Лидери морају да се боре против
радикализације. Нарочито у Свом Народу.
Барак
Обама, из Партије Хилари Клинтон, говорио је у некој емисији и рекао да
искорјењивањем ријечи Црнчуга није искоријењен и расизам који у Америци царује
од њених почетака.
Ја бих
рекао да ријеч Афроамериканци говори о томе да су ти људи непожељни јер их се
избјегава назвати Американцима.
Барак Обама,
након два мандата, Први Црни Предсједник УСА, само је рекао да има проблема са
Својим Народом.
Иванић је
то исто рекао.
Балкон у
Београду, на дочеку Двадесетодишњих Златних Фудбалера, исто је то рекао. Уместо
Вучића.
Нереалнији
људи кажу Млади ће поправити свијет, склониће злочине у страну и градти
Будућност.
Млади су,
не заборавимо, такође Свој Народ.
И неће
поправити Свијет, нити изградити Бољу Будућност.
Ми морамо
изгадити Бољу Садашњост.
Јер Свој
Народ и Црна Садашњост непрестано иду све горим и горим путем у Бољу Будућност.
Иванићево
сузбијање радикализације у Свом Народу само је упаковано непризнавање реалности
и тог Свог Народа.
То стање,
на цијелом простору бивше СФРЈ, да не ширим анализу, довело је дотле да Свој
Народ мора да се бори против Лидера Својих. И туђих.
У тој борби
може да се забави, па да Боља Будућност остане прикраћена.
Пошто Свој
Народ нема одговорност, Народ је просто Народ, Народ По Себи, Народ изван и
изнад Времена, који твори Вријеме али не одговара за њега, јер га не присваја и
не користи га, пошто Вријеме, варљиво и преварантско биће, чим га Свој Народ
створи, умије да се повеже са свим и сваким, само не са својим Створитељем,
одговорност имају, дакле, Лидери, Вође. Или Дилери Вође.
Њихова одговорност
се тешко установљује.
Али избије
на видјело. Као Непризнати Пораз.
Као што је
пораз, практично, признао Обама.
А признао
је и Иванић.
Јер не
може, не смије, нема важење, ништа да каже Свом Народу.
Па оде
негдје у Парламентарну Скупштину, Савјет Европе, Негдје, у Нешто.
Зато
вријеме Боља Будућност не зна куд ће а Радикализација царује и кладе ваља.
