четвртак, 29. јануар 2015.

ПОЛУОСТРВО
ПОЛУОСТРВА
У ПОЛУФИНАЛУ
СВЈ РУКОМЕТНОГ
ПРВЕНСТВА

Прије него што је на Катару пронађена нафта, ту је цвјетао рукомет. А познати су били њихови голмани који су бранили у оним великим стољњацима. И није било нападача који је могао, и голману малог школског тима, да више од два гола на утакмици.
Онда су дошли Инглези. Да краду Нафту. А у ствари су украли Рукомет и ту игру из Катара, полуострва на полуострву пуно познатијег као Уједињени Арапски Емирати, однијели по цијелом свијету све су поклонили другима, тако да они. Инглези, немају појма о рукомету. Катар није хтио у тај Дејтон. УАЕ. И није се зајебао.
Дабоме да је ово нетачно и немогуће.
Али било је, до јуче, немогуће да Рукометна Репрезентација Катара побиједи Њемачку и оде у Полуфинале Свј Рук Прв. У Полифинале, што би рекла Оро Карлеуша.
Катар је саставио Репрезентацију углавном од странаца који играју у Катару или су ангажовани као репрезентативно слободни играчи. Међу њима је и Данијел Шарић, Добојлија који је свјетски познат рукометни голман Барселоне.
Побједа над Њемачком не може се објаснити домаћим тереном а пошто их чекају Пољаци у полуфиналу, екипа из бе-контигента, ипак, изгледа да им је пут и Финале отворен.
Није то, дакле, класична национална репрезентација, па је по систему домаћинства имала подрушку публике, јавности и судија.
То је склопљена репрезентација.
Али. То је и занимљива формула коју треба размотрити и изаћи јој у сусрет. Либерализацијом репрезентативних прописа и клаузула.
Пошто се спорт одвавно професионализовао, омоћио капиталом, и пошто пред том чињеницом падају и патриотизми и национализми, а пошто постоји огроман број репрезентативаца који из разних разлога не играју за своје мајчинско изабранство, треба им омогућити да, без великих пара и мегаспонзора, играју та друге репрезентације и тако повећати квалитет такмичења, уједначити репрезентације а многим спортистима омогућити учешће на СП и ЕП, што је њихово спортско људско право и крајњи циљ гладијаторског бављења тренинзима и такмичењима.
Дабоме. Патриотизам и национална припадност требају да остану главни процедуралитети. Али све остало треба либерализовати до крајњих граница. Па и то да се на сваком првенству може играти за другу државу.

У данашњем добу, кад смо сви Шарлi, ортодоксија Држављанства, превазиђена је.