2179.
АЛ ИМ
ГУГНУ
ГУГЛ
 

Србија ће, највише у својој историји, најебати На Приступном Путу.

То, како је прошла послије Косовскога Боја, од Косова па до Смедерева, у Првом Свјетском, у Другом Свјетском, како је прошла у Распаду СФРЈ, како је прошла у небеском америчком алијансираном изљеву бомби и ракета, боквица је, нана и мајчина душица, како ће проћи НПП.

Нека буде сретна Србија, ако, на крају, Београд не буде Дистрикт.

Србија је у Европске Интеграције, како то лирски звучи, Лирика Натаке, кренула не Голих прса и босих табана него само грлом. Дубоким.

Кренула једнако како је кренула и у Распад СФРЈ. Односно, како ју је Распад затекао.

Без концепта, плана и циља, без националне конзистенције, без националног консензуса, без консензуса чак и у Владалачкој Тројци.

На Приступном Путу ће једнако проћи као у на Путу Распада.

Доклегод на том путу, из Србије, чујеш ријечи Безусловно и Бесповратно, знај да секса, крви и понижења неће недостајати.