1820.
BRATSTVO
I
EVROPEJSTVO
Istraživanje
javnog mnijenja u Srbiji izazvalo je, u određenim krugovima, paniku. Prvi put
je zabilježeno da je više onih koji neće Staru Ofucanu Udavaču nego onih koji
su popili po dvije pive pa je hoće. Čak su i mladi protiv ulaska u EU.
Sva
sila analitičara se raspisala o tome da li je to zbog toga što je došlo do
promjene vlasti ili zbog toga što mladi ne znaju šta hoće ali hoće odmah. Pominje
se i količina para koju su igrači uložili u Srbiju. EU daleko najviše. Rusija nešto
malo a Japan posve malo. Ali svi misle da su Rusija i Japan dali više.
Nije
tako kako mu ga daš već kako ga on oseti. Stara istina iz okolinu Niš.
Moglo
bi se o Srbiji i EU pričati decenijama. Kao relativni mračnjak mogu da kažem da
je cela stvar završena. Što loše po Srbiju, što svejedno za EU.
Ovi
mladi ne znaju ali razumeju da je Srbija, od strane EU, predana na mislost i
nemilost šiptarskim zahtevima, američkim nebeskim demokratijama i turskim
neootomanskim prohtevima. Oni su još u majčinim utrobama gledali kako su im
tate i mame najebali od tih nekih iz svet.
Mnogo
mi je, pak, zanimljivije kako stoji peting BiH i EU.
Ovdje
će ne samo mladi da odustanu. Nego i oni zagrobni.
Na
sceni je dugotrajna jalova presija na sluđene građane i neposlušne političare
kakvu nisu provodili ni komunistički agitpropovci nad nizaštonejebevajućim prvomajskim
samoupravljačima i radničkom klasom.
Samo
u jednom danu na internet zidu su zakačene dvije katastrofične izjave dosadnih
i nemaštovitih evropsnika. Sve druge zemlje regije napreduju samo BiH nazaduje
u procesu evroatlanskih integracija. Kaže Sorensen. Svi znamo da su političari
ti koji blokiraju evropski put BiH. Kaže Doris Pak koja je dugotrajna i
nerazgradiva koliko i Tetra Pak.
Te
dvije izjave su samo sitni ali reprezentativni uzorak o tome kako se sije
pesimizam i kako se okrivljuju građani. Meni se ipak čini da nazaduje EU. Ona se
udaljava od regiona. I potpuno sam siguran da su građani glasali za ove
političare. Tu, skoro prije mjesec. Svuda u demokratijama političari rade ono
što građani žele. Barem oni političari koji pobjeđuju na izborima.
Ovakva
jalova presija pesimizma i raspeće političara okrenuće ljude u Republici
Srpskoj, a i u BiH, od EU. Na neku drugu stranu. Neće to biti Turska kako bi
nekolicina u Briselu potajno priželjkivala. Barem što se Republike Srpske tiče.
Biće
to neki mali prkosni samostalni put na kome će biti jasno da nema ni velikih
laži ni velikih obećanja ni velike Evrope. Samo korak po korak u izgradnji
svoje Države i razvoju Nacije. A ako EU bude htjela pomoći, nećemo je
uslovljavati da prizna Kataloniju.
