1813.
MA, KO TI JE
ZEMLJA
Bosna i Hercegovina polako nestaje pred
našim očima ali je već propala u našim srcima. Jebo oko koje srca nema.
Tako je pevao Tom Nik, Polako Nestaje,
Lirika Itake, kada je imao poetsko veče na makedonskoj televiziji.
A onda se sav zajapurio Sirijski
Nalogodavac Zlatka Lagumdžije, Bakir, Sin Oca Svog.
Ovo je grub nasrtaj na Moju Zemlju. JTZ.
Jebem Ti Zemlju.
A onda je Izetbegović nabrojao Nikoliću sve
važnije političke govore, od Srpskog Vukovara do Odgenocidavanja Srebrenice.
I začinio čuvenim dječijim hladnim ratom. Vrati
mi moje krpice, nećemo se više igrati. Otkazao sam put u Tursku gdje smo se nas
dvojica i ti, trebali sastati. Neprijatno mu da kaže Trojica.
Tu me uhvati turčenje. Dokle će još da se
prave trojni sastanci sa Turskom. Kad ta zemlja nije susjed ni Srbiji i Vašoj
Zemlji. Što se malo ne sastanu Srbija, BiH i Island, SMJ.
Jasno mi je da Uturčenje Turske na Balkan
ima ulogu da se Balkan Zavadi. Ali mi nije jasno kakva je svrha normalizacije
odnosa BiH i Srbije. Što Izetbegović nabija na nos Nikoliću. Jer, ovom izjavom
o Polako Nestaje, on, kobiva, onemogućava normalizaciju. Kojoj se Izetebgović
nadao koozebosuncu.
Uturčenje Turske na Balkan i Privođenje
Srbije Trojstvu, ima isti cilj.
Promjenu odnosa snaga u BiH. Poremećaj ravnoteže
u kojoj su Srbi i Republika Srpska jedna strana klackalice.
Za Republiku Srpsku nije obećavajuća
pretjerana normalizacija odnosa BiH i Srbije. Jer će se, kad tad, doći do onog
Tadićevog stava Srbija će podržati sve što se tri naroda dogovore. Nemoj, majke
ti. Jer narodi se mogu dogovoriti na razne načine. Uvrtanjem Muda Srbima. NPR.
Ili, čak, do nekog tragičnijeg stava.
Za Republiku Srpsku najbolja je neka vrsta
podgrijanog hladnog rata između BiH i Srbije. Odnosi na nivou Nepromjenjivog Dejtona
i na osnovu Specijalnih Paralelnih Veza.
A unutar BiH, takođe. Volimo se u 3LPM. Ali
ne diraj Gužvu Na Vratnicama.
Nisam siguran da li sam sve razumio. Ali jedno
sigurno nisam razumio. Na šta je mislio Sin Oca Svog, kada je rekao Moja
Zemlja.
