NEMA VIŠE DRŽAVA NA POKLON
Ti meni Efendijo, ja tebi Vojvodo. Prečestiti efendija Cerić, u daljem tekstu Efcer, obratio se Visokom predstavniku, Vojvodi Incku, u daljem tekstu Vojin, sa novogodišnjom čestitkom, u roku odmah, u kojoj zahtijeva Katul Ferman za Vasića Rajka, KMM. Kukala Mu Majka.
Prethodno sam odaslao neki redak na temu Hrišćanstva. Dokurčila mi, više ta mutnaetničnost, to građansko proseravanje, to sarajevsko idealiziranje smrdljive Miljacke, to ispodfesno moralisanje i popovanje svemu i svakome, pa ga zašiljim, plajvaz, i pokažem da mogu svaki dan. Neku izjavu da dam.
Kao, svi treba da uljudno, proeuropski, multidudučki da šutimo i ne vidimo da se radi o drugoj najezdi Islama na Evropu.
Ali. Evo šta sam rekao u jednom tekstu na blogu, povodom Blata na cipelama, klasičnog Političkog Programa Esdea, uz napomenu da to nije bila klasična izjava nego polemika sa imbecilnim saopštenjem jedne stranke u razgradnji.
A što se tiče Blata Na Cipelama. Bosna i Hercegovina je hrišćanska zemlja. Staro Hristjansko Zemlje. Samo Sablja i urođena slavenska i hrišćanska tolerancija omogućile su Islamu da ovdje opstane vijekovima.
Za sve te vijekove, pokazuje to esdeaovsko blato na cipelama, nisu primili ni ajet tolerancije. Kao i cijeli Islam što je nema.
Efcer se obratio Vojinu imputirajući da sam rekao Država je hrišćanska. I da Vojin zaviri u Dejton pa da saopšti. Rekao sam Hristajansko Zemlje, imitirajući staroslavenski jezik, usuprot starootomanskom. Ali reći ću i za Državu, polahko. Dođe vrijeme, sve se preokrene.
Efcer Gotovan bi da mu neki Stambolcar, Car na Miljacki, Sirota Vojin, dadne sve. I Naciju. I Državu. I Vjerski Prijestol. I Jezik. Uzmi, Ago, šta ti drago, ali ne diraj tuđe.
Efcer govori srpskim jezikom, kao i svi muslimani u BiH, kao i svi Bošnjaci. Nemam ništa protiv da ga zove Džrdžrskim jezikom, ako će to pomoći. To što kroz Zemlje, Naseobinu, protiče Rijeka Bosna, a Bosna je stara otomanska riječ, JMM, nije dovoljno da se ljudi oko nje imentuju Bosancima i da se sva Naseobina zove Bosna. I da se svi klanjamo kad se kaže Bosanci Efendije Cerića. Ne postoji Bosanski Narod na kojeg se poziva Efcer u pismu Vojinu.
Ne postoji ni Država na koju misli Efcer kad kaže Zemlja. Država nije ničija. Zato i ne postoji. Postoji međunarodno priznat prostor između Srbije i Hrvatske.
I ključna strvar, iako je Efcer dobro zna. Ovuda je Hristjanstvo hodilo davnije davnina. Kada su se rimske vojske vraćale, tri, četiri stoljeća nakon Raspeća. U tim povratcima iz Jeruzalema, stiglo je i Hristjanstvo. Stiglo duhom. Nije stiglo na konjima krvavim i ljudima osabljanim. Kao što je stigao Islam. Nemam ništa protiv ni Islama. Stigao, ostao, dobro. Ali, prava vjera i prava ljudovitost nalaže: Budi miran u tuđem gnijezdu.
Ne može se sve prisvojiti. I Bogumuli. I Stećci. I Srbi. I Hrvati. I Koridor. I Sarajevo. Sarajeva mi je najžalije.
Samo čekam kad će glagoljica biti prisvojena. I Hrvatska ćirilica. I Ćirilo i Metodije. I Vuk. Nosio je fes, STJ.
Zemlja Hrišćanska je. Kao i sva Evropa što je hrišćanska. A na Zemlji Hrišćanskoj ima svega pod bijelim nebom. I neka ima. Ne vidim razlog da se zbog toga traži moja glava.
Ključna stvar. Nema više, dragi moj Prečestiti Efendijo, država na poklon. Nema ni jezika, ni nacija, vijekovi su potrebni za te stare, skoro izumrle zanate.
Ako je Kosovo bila Država Poklon, to ne važi za Tvoju Bosnu. To je bila nagodba. Dobro, priznaćemo otcijepljene Sloveniju i Hrvatsku. A vi ćete priznati Kosovo, kad dođe doba. Vidiš da je Frau došla da vrati dug, Prečestiti. BiH nije bila dio tog paketa. Ali. Alija je insistirao da žrtvuje mir. Pa, eto.
Zad imaš sto borbi. Za Državu. Za Naciju. Za Jezik. Za Zemlju. A dobro se zna da, ako može Vozdra na svećetir strane, ne može borba. I još protiv Rajka Vasića.
Ti meni Efendijo, ja tebi Vojvodo. Prečestiti efendija Cerić, u daljem tekstu Efcer, obratio se Visokom predstavniku, Vojvodi Incku, u daljem tekstu Vojin, sa novogodišnjom čestitkom, u roku odmah, u kojoj zahtijeva Katul Ferman za Vasića Rajka, KMM. Kukala Mu Majka.
Prethodno sam odaslao neki redak na temu Hrišćanstva. Dokurčila mi, više ta mutnaetničnost, to građansko proseravanje, to sarajevsko idealiziranje smrdljive Miljacke, to ispodfesno moralisanje i popovanje svemu i svakome, pa ga zašiljim, plajvaz, i pokažem da mogu svaki dan. Neku izjavu da dam.
Kao, svi treba da uljudno, proeuropski, multidudučki da šutimo i ne vidimo da se radi o drugoj najezdi Islama na Evropu.
Ali. Evo šta sam rekao u jednom tekstu na blogu, povodom Blata na cipelama, klasičnog Političkog Programa Esdea, uz napomenu da to nije bila klasična izjava nego polemika sa imbecilnim saopštenjem jedne stranke u razgradnji.
A što se tiče Blata Na Cipelama. Bosna i Hercegovina je hrišćanska zemlja. Staro Hristjansko Zemlje. Samo Sablja i urođena slavenska i hrišćanska tolerancija omogućile su Islamu da ovdje opstane vijekovima.
Za sve te vijekove, pokazuje to esdeaovsko blato na cipelama, nisu primili ni ajet tolerancije. Kao i cijeli Islam što je nema.
Efcer se obratio Vojinu imputirajući da sam rekao Država je hrišćanska. I da Vojin zaviri u Dejton pa da saopšti. Rekao sam Hristajansko Zemlje, imitirajući staroslavenski jezik, usuprot starootomanskom. Ali reći ću i za Državu, polahko. Dođe vrijeme, sve se preokrene.
Efcer Gotovan bi da mu neki Stambolcar, Car na Miljacki, Sirota Vojin, dadne sve. I Naciju. I Državu. I Vjerski Prijestol. I Jezik. Uzmi, Ago, šta ti drago, ali ne diraj tuđe.
Efcer govori srpskim jezikom, kao i svi muslimani u BiH, kao i svi Bošnjaci. Nemam ništa protiv da ga zove Džrdžrskim jezikom, ako će to pomoći. To što kroz Zemlje, Naseobinu, protiče Rijeka Bosna, a Bosna je stara otomanska riječ, JMM, nije dovoljno da se ljudi oko nje imentuju Bosancima i da se sva Naseobina zove Bosna. I da se svi klanjamo kad se kaže Bosanci Efendije Cerića. Ne postoji Bosanski Narod na kojeg se poziva Efcer u pismu Vojinu.
Ne postoji ni Država na koju misli Efcer kad kaže Zemlja. Država nije ničija. Zato i ne postoji. Postoji međunarodno priznat prostor između Srbije i Hrvatske.
I ključna strvar, iako je Efcer dobro zna. Ovuda je Hristjanstvo hodilo davnije davnina. Kada su se rimske vojske vraćale, tri, četiri stoljeća nakon Raspeća. U tim povratcima iz Jeruzalema, stiglo je i Hristjanstvo. Stiglo duhom. Nije stiglo na konjima krvavim i ljudima osabljanim. Kao što je stigao Islam. Nemam ništa protiv ni Islama. Stigao, ostao, dobro. Ali, prava vjera i prava ljudovitost nalaže: Budi miran u tuđem gnijezdu.
Ne može se sve prisvojiti. I Bogumuli. I Stećci. I Srbi. I Hrvati. I Koridor. I Sarajevo. Sarajeva mi je najžalije.
Samo čekam kad će glagoljica biti prisvojena. I Hrvatska ćirilica. I Ćirilo i Metodije. I Vuk. Nosio je fes, STJ.
Zemlja Hrišćanska je. Kao i sva Evropa što je hrišćanska. A na Zemlji Hrišćanskoj ima svega pod bijelim nebom. I neka ima. Ne vidim razlog da se zbog toga traži moja glava.
Ključna stvar. Nema više, dragi moj Prečestiti Efendijo, država na poklon. Nema ni jezika, ni nacija, vijekovi su potrebni za te stare, skoro izumrle zanate.
Ako je Kosovo bila Država Poklon, to ne važi za Tvoju Bosnu. To je bila nagodba. Dobro, priznaćemo otcijepljene Sloveniju i Hrvatsku. A vi ćete priznati Kosovo, kad dođe doba. Vidiš da je Frau došla da vrati dug, Prečestiti. BiH nije bila dio tog paketa. Ali. Alija je insistirao da žrtvuje mir. Pa, eto.
Zad imaš sto borbi. Za Državu. Za Naciju. Za Jezik. Za Zemlju. A dobro se zna da, ako može Vozdra na svećetir strane, ne može borba. I još protiv Rajka Vasića.
