БОСАНСКИ ЈЕЗИК ЈЕ

УНИТАРИСТИЧКА

ИСТРЕБЉИВАЧКА

АГРЕСИЈА НА СРПСКУ

Задивљује енергија Маргиналаца да изгледају као Носиоци Главних Улога.

Као и енергија Бошњачког Политичког Круга, што укључје и вјерске, лоповске и паравојне сегменте, да од сироте муслиманске раје начини Нацију.

То ће радити и по цијену Срба, и по цијену Хрвата али и по цијену опстанка и самих муслимана.

Та Вјерска Скупина добрих и сиротих људи који су и у Ислам отишли из егзистенцијалних разлога, и у њему се понашали крајње вјерски, дисциплиновано, додворнички, истребљивачки, како кад, никада нису имали већих амбиција осим Опстанка.

Већих амбиција, у смислу Нације, Државе, Друштва.

Те њихове особине које су рано развили, гарантовале су им опстанак у свим државама, режимима и добима.

Док се није појавила група Политичких Натуршчика, Аматера НДД Сфере, која је, пумпана са разних страна, схватила Распад Југославије, који је организован ради уништења Срба, као властиту шансу да издејствују Државу.

Државу је немогуће направити онима који Државу никада имали нису.

Државу је немогуће начинити без Нације.

Стога Бошњачки Политички Круг посеже за сваким приручим средством које може да послужи у стварању привида да постоји Муслиманска Нација. Бошњачка Нација. Босанска Нација.

Босански Језик је најновија козја стаза на тим врлетима.

Ако постоје Бошњаци, како су се назвали, а Срби ће их звати Балијама, Турцима, Алијама... као што Германе зови Нијемцима, и ако постоји Бошњачки Језик, занемаривши да је то све, од Вардарот до Триглавот, Српски Језик, откуда сада Босански Језик.

За којег се тражи Равноправност у Републици Српској. Са Српским Језиком.

Чак је и Семиха Боровац устала у захтјеве за Босанским Језиком у Српској. Што је код мене изазвало зебњу, страх и дезоријентисаност.

Дакле, није довољна формалистичка формулација Језик Бошњачког Народа.

Ширење Босанског Језика на Српску нема везе са лингвистиком.

То је класична Агресија муслимана на Републику Српску.

То је корак пражњења Српске, и БиХ, од Срба.

То је турско подјармљивање Срба. Јер, Турци су овдје пронашли Босански Језик. Као територијалну одредницу. Као Калиновички или Мајевички.

А та Босна која је постојала прије Турака, била је српска.

Тако је сада, након вијекова, превјеравање кренуло корак даље. У одузимање Језика. Па, након тога и Територије.

Стога то треба политички оквалификовати као Агресију на Републику Спску.

СДС СЕ ПРЕМИРИСАО

ПАРФЕМОМ

КОКО БАКИР 5

Вођство Српске Демократске Странке, очито, не схвата какве су посљедице њиховог прихватања Пробосанске Политике и уласка у Власт на нивоу БиХ, а против Републике Српске, са Бакиром Изетбеговићем и Странком Демократске Секције.

Ни након три године мандата.

Обећање које им је дато из Једне Амбасаде, о чему им је лагао и Иванић, и што је јамчено из Кројачнице за јевтине траље БиХ, да ће им овај мандат у Сарајеву гарантовати рушење Додика и СНСД, и долазак на власт у Српској, послужило је само Лудом За Јебање.

Есдеес, односно Савез За Промјене, који је само друга епизода Савеза За Нагуз Есдееса, послужио је за спашавање Бакира Изетбеговића, за његово дивљање над Републиком Срском и за његово довођење у Републику Српску, што је он најавио Апелацијама Уставном Суду Српске и симболичним доласком Обрену Гази Петровићу у Добој.

Не ради се о Српској Демократској Странци. Ради се о њеном Вођству, које је оличавао Босић а даље унедоличава Говедарица.

Ну. Пошто ће цијену платити Есдеес, могу сматрати да се ради о Есдеесу.

Есдеес је цијену већ платио. За тако велику странку, непојмљивим одласком многих важних актера Есдееса или њиховим умртвљивањем, пасивизовањем или тихим одстрањивањем.

Какогод то разнородни случајеви, и Актери, били, штагод им се могло замјерити, то је Тренд који је забрињавајући.

Али то је само најава плаћања праве цијене.

Цијене на Изборима 2018е.

Јер, то су Актери који су учествовали у гласачкој количини Есдееса. То нису анонимни активисти на локалу. Већ су политичке звијезде и на локалу и на републичком подручју.

Огњен Тадић је добио више од триста хиљада гласова. Какогод разабирали, али је велики дио добио због тог имена и презимена а не само од муслимана, антидодиковаца или дисциплинованих Есдеесоваца.

Када би се сабирали реални гласовни потенцијали свих тих дисидената, избјеглица и протјерица из Есдееса, број би био вртоглав.

Ако оставим по страни тај збир појединачних штета као другостепени фактор, првостепени се не може занемарити.

Бирачи одлуке о гласању доносе на половини мандата.

То је збир општег дојма, подвсјесних инпута и рационалних увида. При чему прве двије учествују као двије трећине Бирачке Одлуке.

У овој задњој трећини су чињенице као: стални гласачи, чланови, дјеловање организације... и то се тешко мијења. Риједак је Политички Чин неке странке који ће утицати на рационалну и свјесну одлуку по принципу Сад нећу гласати за Оне, гласаћу за Ове.

Управо те прве двије збирнице, погубне су за Есдеес. Мада ће и из треће бити осипања. У мјери у којој су протјерице имале утицаја међу бирачима и у генерисању рада Организације на терену.

Општи дојам и подсвијест Есдеесових гласача, а и других, оних што гласају против Власти, рањиви су због тога што овдашњи српски живаљ нема особине компримиса, помирљивости и трпње, какву има Србин у Србији.

Овдје Издаја друкчије звони.

Онај ко је рачунао да ће синдром Вучић проћи у Српској као и у Србији, лагано низ Тија Реко Мораво, преварио се.

Уз ризик да будем оптужен за жртвогонство, морам рећи да за Косово није дато толико живота колико их је дато за Српску. Јер Рата за Косови и није било. А шиптарске жртве мало кога по Земљи Србији занимају.

Есдеес би, као национална странка, као номенклатура националног покрета из Рата, то морао први да има на уму.

Мислим да нико у Есдеесу нема храбрости да пројектује смањење броја гласова о које ће главом ударити у октобру 2018е.

БАКИР ИМА ТОЛИКО

ИДЕЈА ПРОТИВ СРПСКЕ,

КО КАРДЕЉ ШТО ЈЕ ИМАО

ЗА САМОУПРАВЉАЊЕ

Очекујем да ће Зјаков, у Сарајеву, формирати Самоуправну Интересну Заједницу за укидање Републике Српске. СИЗ, СТЈЖ.

Сад је дошао на идеју да подносни неку Апелацију Уставном Суду Републике Српске.

Српске Уставне Пичке би требало да регаују. И да образложе да је све што се подузима на нелегалном темељу такође нелегално. Још је и насиље.

Да је, када се устав Дејтона гледа, Република Српска друга Држава и да Апелације Уставном Суду Српске не могу подносити они који немају Држављанство исте.

Потези Алије Изетбеговића, какав је Жртва Мира за БиХ, или пишмањење послије Лисабона, потези су Муслиманског Фанатика.

Потези Сина Бакира, потези су Политичког Умоболника.

Алији су наруку ишли Америчани и други.

Бакиру наруку иду ситни међународни лупежи и Привилегационе Улизице Сарај Чадор Политике.

Алија је ишао до краја. До Сто Хиљада жртава беспотребног рата.

Бакир ће, такође, ићи до краја. Док се БиХ не распадне и док Република Српска постане не само самостална већ и независна. Једина утјеха може да му буде што то он, можда, физички неће видјети.

Али, какав је Будалаш, не јамчим ништа.

Јер. Бакир не жели да прича са Хрватима око много мањих питања. Стога никад неће уважити чињеницу да је у Дејтон Српска отишла као Држава Српског Народа и да се из Дејтина, у Споразуму и Уставу, вратила као Држава Српског Народа.

Ако поживи, Бакир ће се, на крају понижавати као Вучић. Молиће аге сарајлије на Унутрашњи Дијалог о признању Републике Српске.

Од Социјалистичког Политичког Ума, само је гори онај који је одњегован у запећку Социјалистичког Ума.

Како први није могао да буде Националан, та не може ни овај други.

Национални интерес Бошњака, ако признамо да су Нација, јесте да се поптуно уреде односи са Хрватима, уједнакоправе, у Федерацији, и да се Српској призна статус Државе унутар БиХ.

Све друго их, на дуги рок, чини Географским Палестинцима.

НИСУ ЛИДЕРИ СТРАНАКА

И ПОЛИТИЧАРИ

КРИМИНАЛЦИ,

ОНИ СУ ГЛУПИ

И НАРЦИСОИДНИ

На мојој Рејтинг Листи, има неколико изузетно глупих Политичара и Лидера Странака. Глупих за Политику. Више их је из Републике Српске, пошто ме Српска занима. Али их има и из области Федерације БиХ. Као из Србије.

Бранислав Бореновић је, некидан, послао торту Милораду Додику. И мали папирић Драги Миле, хвала ти што си ме онолико помињао пред новинарима. Звале су ме двије тетке, три стрине, седам комшиница и један тетак. Кажу сви да су гледали. Неки на по три Телевизије. А звала ме и нека даља татина родица, каже како је ПДП сад сначајно поскочио. Твој Борен.

Пандица даје важност Додику, тражи му послове у Хрватској Обавјештајној Служби. Мада није узела у обзир да ће то саботирати њен вољени и мили страначки здруг Мектић, који тамо има боље везе. Мектић, пак, покушава Додика да учини важним и да му нађе Килу Злата. Бакир неће да иде у Мостар јер мисли да је Додик важнији Човићу од њега.

Сви они мисле да су важнији ако помињу Додика. Као и у Србији што батаљони балегара мисле да су важнији ако помињу Вучића.

Само глупи Бореновић мисли да је он важнији ако га помиње Додик.

Политика је покушај Глумаца Натуршчика да у Борделу организују аматерско позориште и да сви приграбе главну улогу са највише рефлектора.

Зато људи кажу Политика је Курва.

Јесте. Курва која покушава да рецитује Јесењина.

Ријетки су међу њима они који Политику, Вођство и Лидерство схватају као Национални Посао. Који укључује економију, културу, живот, напредак, цијелу НДД Сферу.

У Политику сви улазе из оне позоришне потребе у Борделу.

Јер воле да виде себе на Телевизији. Јер су Нарцисоидни. Неки међу њима су и болесно нарцисоидни. Неки су заљубљени у себе и свој лик. Неки у паре и моћи, тетошење и тапшање, које ће пратити тај њихов лик.

Највећи дио њих, из те своје болесне нарцисоидности, никад не схвати да је у раној фази болести постао пајац спреман на све. Од пушења Америчкој Амбасадорки, до јавног самопонижавања својим Глупостима.

На крају га Јавност избаци у смеће. Не дозволе му, у том Борделу, да се врати у занимање Курва, старија извршитељка (види Тадић, Србија), јер долазе нове снаге и заузимају мјеста.

Бореновић је изузетно Политички Глуп. Јер је том тортицом, која ће се одсада у Посластичарству Југоисточне Европе звати Борен Кејк, представио себе као оног малог човјечуљка од упрженог шећера, који се убада у центар торте. Као симбол сладуњаности и кича.

Глуп је зато и што није схватио да је то Додиков начин јачања у Јавности која је таква, богомдана за то.

Па се он, Додик, зато острвљује на нижелигаше и даје им превелику важност. Знајућчи да ће они вишеструко да му врате поклонима и даровима.

Није проблем што је Бореновић Политички Глуп.

Проблем је што је он, такав, предсједник Политичке Странке.

И што, нарцисоидно, мисли да је помињање његовог презимена, 162 пута. поправило Рејтинг ПДП-а.

Отвори се земљо.

ГЛАВНО ПИТАЊЕ БиХ.

КАД ЈЕ МЕЂЕД

ПРВИ ПУТ ЈЕБО БУКВУ.

Никакве Еуропске Интеграције. Статус Кандидата. Ништа НАТО. Људска Права. Геј Бракови. Аранжман са Емемеефендијом. Акцизе и Транспортна Заједница. Сејдић Финци.

Након вијести о томе да је Мектић установио Дијагнозу. СТЈ. Да нема ништа од борбе против Корупције док Народ не каже Не Корумпираним Политичарима. Моје је само да упрем прстом који су то. Добро. То Мектић није рекао али ја бих тако урадио, да сам на његовом мјесту.

Након вијести о сазнањима Алексис Пандице да је Додик агент Хрватске обавјештајне службе и да га они, због нечега имају у шаци, па мали слуша.

Након тврдње Алексис да Додиков Режим пада 2018е која неодољиво подсјећа на ону пропанаду за Пругу Београд – Бар, Воз креће седамдесеттреће.

Након Бакировог одласка Обрену Петровићу у Добој. А није хтио Колези Члану да оде у Мостар.

Након експертеризе МУП-а у Федерацији БиХ, да је коњ грађанина Зукића извршио самоубиство.

Након тврдње МУП-а Федерације да је Чавара, Предсједник Федерације, измислио да су га неки комбији и аутомобили угрожавали на путу кући.

Након закључка Говедарице да је Већина у БиХ на апаратима. За мужу.

Након Бореновићевог сусрета са Морин Кормак. Амамбицом у БиХ. Амбасадорком у Савезу За Промјене.

Јер.

Очито је да је тај сношај почео одавно.

РАВНОПРАВНОСТ

БОСАНСКОГ ЈЕЗИКА

У СРПСКОЈ,

ИСТО ЈЕ ШТО

И ОНОМАДНА

ОТОМАНСКА НАЈЕЗДА

НА СРБЕ

Има питања на која политичка, стручна, медијска и свака друга Јавност у Српској, не реагује довољно, одговарајуће или не реагује никако.

Такво питање је и Босански Језик.

БПР, Бошњачка Политичка Раја и у Сарај Чадору и у Републици Српској, стално тражи Равноправност Босанског Језика.

При томе се користе мање досјетљиве тактике и жаловитији начини утицаја на Јавност и Свијест. А не преза се ни од кориштења дјеце.

Бошњаци, муслимани и БПР, могу да свој језик назову како хоће. Иако говоре Српским Језиком. На Српском Језику су прешли на Ислам, на Српском Језику су рођени, на Српском Језику ће се и на ахирет преселити.

Мада бих им предложио да пријеђу на Турски Језик. Да и други и они, знају на чему су.

Није могуће, међутим, било коме другом, наметати назив свог језика.

Па то не чини ни једна Њемачка, нити било ко други.

Захтјеви да се бошњачким ученицима у књижице и свједоџбе Републике Српске, уписује Босански Језик, не говори о равноправности Људи.

Они имају Територијали Циљ.

БПР жели да заузме Територију Републике Српске.

Пошто је Република Српска држава, и то Држава Српског Народа, по Дејтону и Дејтонском Уставу, БПР жели да у једној независној држави, овај пут у језичком смислу, јер Језик није међу десет надлежности заједничких институција БиХ, уведе два језика. Што нема нигдје.

Таква формула се покушава издејствовати у Македонији. И издејствоваће се, али ће то значити или подјелу или предају Македоније.

Стога је Захтјев за равноправношћу Босанског Језика у Српској, најцрња окупација Републике Српске.

На њу се мора свакодневно реаговати.

Напримјер. Законом који ће обавезати МУП Српске да код сваког издавања Личне Карте аутоматски уписује Држављанство Српске. А не да то буде слободна воља.

Јер. Држављанство Републике Српске стоји и у Дејтонском Споразуму.

Дакле. Бошњак који добије ЛК, и живи у Српској, аутоматски добија и Уставно Држављанство. Онда, аутоматски, нема право на Босански Језик. Али може да еглени шњиме.ба.

НЕБЕСА И РУЖЕ, ДАНАС

СТИГЛИ МИ КАМЕНПАЊЕВИ ОД ДРАГИШЕ СВОРЦАНА И ДРУГИХ МОЈИХ МЕЦЕНА И ПРИЈАТЕЉА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ

ИЗОЛАЦИЈА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,

СТВАРНА УЛОГА

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Вишезначан је бојкот Човићевог Ручка у Мостару.

Драган Човић је желио да мандат почне дијалогом. Стога је позвао друга два ЧланаП, страначки мозаик власти на нивоу БиХ и, логично, Републику Српску. У којој, неком грешком, не влада Бакиров Савез За Промјене па је то мјесто у позиву припало Мрском Милораду.

Човић је имао једини циљ, да се одржи у седлу Еуроинтеграција и да коликотолико, повеже Разјебану Банду у БиХ.

Бакир Бореновић и Бакир Изетбеговић су се, у изјавама, одмах сложили. Мисле да не треба ићи на састанак са онима који руше БиХ.

Нису прецизирали да ли ту мисле на обадвојицу или само на Додика.

Одустао је и Радончић. Који је велики противник Бакира Изетбеговића. И тако се сложио са њим у образложењу.

Пошто су се сви, у некој врсти консултација сложили са Човићем и прихватили позив, јер Човић не би заказаивао Ручак напамет, ово дјелује као подмукла превара, ако су рекли да ће доћи а већ одлучили да неће, или као наредба са стране. Наредба да се не иде на састанак на коме је и Додик и тако не јача српско-хрватска политичка сарадња. А наредба је могла да стигне само из Америчке Амбасаде у Сарајеву.

Српско-хрватска политичка сарадња сметала је још Бенјамину Калају и то није главни разлог отказивања Ручка.

На дјелу је Изолација Републике Српске.

Сад је јасно да је Савез За Промјене инсталиран да би се проводила та политика. Политика Изолације Српске.

Република Српска треба да се искључи из свега у БиХ. Да се заобиђе у свему. Да се политички поништи.

Стога Бутикаша Бореновић изјављује да неће на Ручак са онима који руше БиХ.

Јер им је БиХ преча од Српске.

Младен Иванић, Челни Мутикаша против Српске, вјешто покушава цијели крах Ручка и Човића подвести под суког политичих Бошњака и Хрвата у Федерацији и у БиХ. Настојећи да сакрије Изолациону Улогу Сазапа.

Јасно је да Српска може само на Изборима 2018е преокренути овакво стање. Потребно је да се, за делегате у Парламенту БиХ, окупе заједно Странке којима је Српска на првом мјесту, а не БиХ, и да минимализују мјеста која би могла припасти Сазапу Изолатору д.о.о.

ЕСДЕЕС,

СТОЛАРСКА РАДИОНИЦА

ОПРЕМЉЕНА САМО СИКИРОМ

Велика Политичка Странка мора имати фул опрему. Што укључује и одређен број будала, звизгова и неконтролисаних мангупа у властитим редовима.

Али подразумијева се да за све сегменте, па и за јавну комуникацију, мора имати посленике који, пишући у име странке, користе спецификован попис ријеч и синтагми које аутоматски подсвјесно сваког читаоца, гледаоца и примаоца, повезују са Странком.

Комуникатори Велике Политичке Странке морају све учинити да оно што иде испред странке у Јавност, буде разумљиво широком броју бирача, чланова, симпатизера и противника. А да не буде банално. Јер баналног, у политчком смислу, има свуда, од кафане па до плаћеног невладиног сектора.

То је обавеза и оних који дају изјаве у име Странке. А који су на постављеним или изабраним дужностима.

Српска Демократска Странка је јуче одаслала саопштење на неко саопштење СНСД.

У којем је Есенесде помињао Сороша, пресељење те грађевинске оперативе са Косова у Српску и слично. Помињући и Есдеес али не повезујући га директно са Сорошем.

А и зашто би га повезивао, кад се Есдеес сам повезао са Бакиром.

СНСД је у том саопштењу употријебио, први пут, синтагму Под Заставом Српске.

Али, мора да је то написао на сјевернокорејском језику и сјевернокорејским писмом, па Есдеесов писац саопштења, који обилато помиње Скореју, и повезује је са Српском и Есенесдеом, није разумио.

Ну.

Зато је употријебио много Будибогснамица, као

● Гебелсовско фабрковање лажи и конструкција

● Квазипатриотама из СНСД поручујемо

● Фабрика лажи – РТРС

● Зато нас неће много изненадити ако РТРС ускоро уживо буде преносио концерт Томпсона и прославу „Олује“

● Режимска гебелсовска пропаганда...

Та, дакле, отрцана, и у таболидним размјерама, комуникацина структура, одбија људе од Есдееса.

Нема Политичког Бирача који ће у овоме препознати неки разлог за гласање за Есдеес. А поготову нема Националног Бирача.

То је један од главних разлога десетогодишње немогућности побједе над Гебелсовским Режимом Есенесдеа.

Главни је у једном детаљу који, у том Саопштењу, случајно, одаје Есдеес, Српску Демократску Странку.

У коме Писац Саопштења каже да је Есдеес основао Срску Телевизију а да је Ким До Дик преименовао у Радио Телевизију Републике Српске.

Они, Есдеес, су за Телевизију свих грађана.

Та трансформација, од Српства, као Грађанштини, главни је разлог немогућности побједе над Гебелсовским Режимом Есенесдеа.

Чутајте, мало, Под Заставом Српске.

И сприједа, и унатрашке.

Мада вам неће помоћи. 

НИЈЕ ВАЖНО ДА ЛИ ЋЕ БиХ

ИМАТИ БХТ, ВАЖНО ЈЕ ДА

СРПСКОЈ ЦРКНЕ РТРС

То је очито из великог одушевљења Државног Министра Игора Црнатка одлукама РАК-а против РТРС.

Па је најавио нову фазу Педепеове, Промјенашке, Сарајевске, чије ли, борбе за Поштену РТРС.

Тај најновији српски издајнички политички апсурд, двоколосијечан је.

Један колосијек је Шаровић. Који практикује безпоговорно подаништво Сарају и БПК. Не будалаше као Мектић, али слуша и чини све што се од њега тражи.

Ако се икада опорави Пољопривреда Српске, треба, о буџетском трошку, производити унфицирана Страшила за њиве, по лику и сподоби Мирка Шаровића.

Други колосијек су Мектић и Црнадак.

Они су своје мјесто у Сарајској Власти схатили као ров и пушкарницу који су оренути Републици Српској и њеним институцијама.

Против Републике Српске.

То су необориви докази да Савез За Промјене није Опозиција у Републици Српској већ Противник Републике Српске.

Са тим циљем и задатком су формирани, аранжирани и пристали да дјелују.

По ком основу Педепејци и Сазаповци траже Поштену РТРС.

С тим што, претпостављам, Поштена РТРС подразумијева да Педепеа буде на екрану колико и СНСД.

Ако је по основу учешћа у Сарај Власти, ни Педепе ни Сазап, не могу имати ни минут на РТРС-у.

Ако је по основу учешћа у Народној Скупштини, онда су Народна Скупштина и Јавност Републике Српске мјсто за ту борбу.

Али, борац за то никако није Дражвни Црнадак.

Педепе, као и сваки други актер Народне Скупштине, може на РТРС имати онолико постотка времена колико постотка посланика има у НС.

То што њима личи да је РТРС Есенесдеова, или што јесте, то је њихова слабост. Слабост Опозиције у Српској а не успјех Власти.

РТРС, пак, нема довољно слуха да пусти Педепеовце, Есдеесовце и Сазаповце, у Програм, и више него што заслужују по проценту гласова, јер би они тако показали сву немоћ и јаловост.

Политичке користи, ако хоћеш да их дајеш и добијаш, прописују се у малим нијансама а са одложеним временом дејства.

Политичке Користи нису брзи јаки антибиотици.

Ако доспијеш у ту фазу, конструкт није најбоље постављен.

ЕКОНОМИЈА СЕЛА

Пријашње глупе синтагме и соцреалистичке бирократске пропагандне флоскуле треба замијенити овом политиком.

Политиком Економије Села.

Рурални развој, улагање у сеоску инфраструктуру, претварање села у рудник јевтиних посјетилаца дискоклубова... све је то пропала политика.

Сада смо дошли у ситуацију да на селу имамо старачка домаћинства, старачке пољопривредне машине и старачки коров.

Тржиште не може да регулише ништа.

То је варка на коју су у Капитализму људи приморани, јер је то невиђена тоталитатура, а у Социјализму насјели на то као кленови.

Тржиште може да регулише само бујице капитала у џепове малог броја Финансијерских Терориста.

Да би се то прекинуло, и да би се све остало регулисало, потребна је Држава.

Само Држава може да заустави одлазак сеоског становништва у градску сиротињу, евентуални његов повратак или, пак, да им омогући живот у граду а рад на селу.

То је ђаволски тежак посао.

Јер, Сељак никад није волио власт. Нити јој је кад вјеровао.

А тежак је и због тога што се и нехотично учини велика грешка.

У Српској, напримјер, изграђено је много станова за породице погинулих, инвалиде. Тако је њих много одвучено из села у град. Да буду Ратна Сиротиња. А да Села даље пустарају.

Држава Српска, ако неће да има Сиромашну Бањалуку и Сиромашну Провинцију, мора промијенити Политику Села. Мора оформити Стратегију Економије Села.

И мора престати да му баца шарене лаже у виду мало асфалта, мало водовода, мало бандера.

То значи да мора формирати Државна Предузећа која ће помагати, откупљивати, стимулисати, на живом примјеру показати како се може на селу радити и зарадити.

И људи ће схватити.

А подржавање лопова преко подстицаја за краве музаре, давање огрмне земље у закуп једном криминалцу, игра са плавим дизелом... док Шаровић чини све да Српску одсијече од било какве везе са Европом, само је давање пара у руке криминалаца.

Држава мора наћин начин коме да прода млијеко, воће, поврће.

Да натјера прерађиваче да прерађују све што Село да. Или да им ускрати дозволе за рад. А ако треба и да формира Нову Државну Витаминку.

Дабоме да је то у условима Европскоунијске окупације и тортуре, у ствари, ЕУ Политике потпуног Уништавања овог простора, сизифов посао.

Али другог пута нема.

Други пут је потпуна предаја и уништење Нације.