ОД ЊИХ ТРЕБАМО

ДА УЧИМО

КАКО СЕ ДРЖАТИ КОРИЈЕНА, КАКО СЕ БОРИТИ И ОПСТАЈАТИ, КАКО С ПРИРОДОМ А КАКО СА СТВОРИТЕЉЕМ, КАКО САЧУВАТИ ОГЊИШТА И БОЖИЋИШТА, КАКО НЕ МИЈЕЊАТИ НИ КОРИЈЕН НИ ЛИСТ, КАКО ИЗДРЖАТИ И ГРОМОВЕ И ЦАРЕВИНЕ, И МЕЂЕДЕ И РАТОВЕ.

КАД УЧИМО ЈЕДНИ ОД ДРУГИХ, НЕКАКО НАМ НЕ ИДЕ. НЕ ЧУЈЕМО И НЕ ВИДИМО. 

ПРИПРЕМА ЧЕСНИЦЕ

МОЈ ДРУГ

СРБИН КИНЕЗ

(2010а)

ПИЈУ ПИЈУ

ЖЕНА ОБЛИК

3481.

БАДЊИ ДАН

И БОЖИЋ

ТРЕБА ПРОВЕСТИ

СА ШТО МАЊЕ

СЕБИЧНОСТИ

Као и све потоње дане. Ако је у могућству и богомдано.

Мада нас сви наши велови и копрене тјерају у суноврат, пропаст, помор, цијелу цивилизацију, неизмјерним подјаривањем наше Себичности.

Цивилизација не опстаје тако дуго на онима који стварају напредак, лопатају паре и праве дворце.

Она овако дуго опстаје на скромним, смјерним, тихим, сиромашним једнозалогајцима. Који се рађају несебично. Али и умиру несебично.

Долазе тихо и одлазе тихо, знајући да је свијет један и да се поред њега не може бити. Нити се може над њим.

Они који стварају напредак, лопатају паре и праве дворце, намећу нам једну, а дводјелну, погубну и губитничку филозофију.

Свијет почиње од мене. Свијет се завршава са мном.

Па и ми, мали, скромни, смјерни, обични, једнозалогајни људи, постајемо као и они.

Сви заборављамо да се свијет није родио са Исусом. А, како видимо, није се ни завршио са његовим распећем.

Та погубна нескромна дводјелна филозофија премрежава све. И најумније људе.

Стално нас море ванземаљцима. Нису ово људи могли да ураде. То је морала нека изванземаљска технологија надцивилизације. Која је створила и нас и сва наша знања. И донијела генетске кодове у замотуљцима. Како је, питају умственици и научници, Ајнштајн могао да она своја четири текста срочи у двије године. Мора да је имао визију, да му се казало однекле изван земље.

То је Себичност.

Која ће нас убити.

Ми мислимо да прије нас није било ништа.

А то што тако мислимо, нама не даје за право да не схватимо да је континуитет све а да ми нисмо ништа.

Нико не зна, нити је могуће сазнати, за велике токове времена нема археологије, колико је пута човјечанство измурло или уништено до занемарљивог броја, па се дигло, развило, разрасло, проширило. Па опет тако.

У питању су милијарде година које ми не признајемо.

Нити признајемо да ћемо као цивилизација, човјечанство, нестати. И да ће послије нас, опет бити човјека и људи.

Ми себично мислимо да кад умрем ја, умро је и Створитељ. И његови генетски замотуљци.

Та Себичност се не може искоријенити.

Може се ублажити. Ако једни другима кажемо да су живот и смрт једно.

Да су живот и смрт обичне ствари.

Да ни живот ни смрт нису почетак ни крај.

Себичност је моћнија од свих вјера, држава, вијекова и сила.

Треба то зло збацити са себе. Не једног дана. Него сваког божијег дана.

МОЋ БИЈЕЛОГ КРСТА

НАМНОЖИЛИ СУ СЕ ОНИ КОЈИ ЗАЦРЊУЈУ ЖИВОТ. УСКОРО ЋЕ ТРЕБАТИ МИНИСТАРСТВА ЗА ЦРНЕ ЧЕТКЕ, МРКЕ БОЈЕ И ЧАЂАВЕ КАНТЕ.

А ОДАВНО ЗАЦРЊУЈЕМО СМРТ. КОЈА ЈЕ ИСТО ЖИВОТ. МРТВИ ПОСТОЈЕ РАДИ ЖИВИХ. И ТРЕБА ИМ ПРОСВИЈЕТЛИТИ СВЕ НАД ЊИМА ШТО СЕ МОЖЕ.

МИ МИСЛИМО ДА СМО ЦРНИЛОМ ПОТВРДИЛИ НАШУ ТУГУ. КАО ШТО ОВЕ БОЈАЏИЈЕ МИСЛЕ ДА СУ ТАМОМ УШЛИ У СВЈЕТЛА ИНТЕЛЕКТУАЛИЗМА, ПРОМЈЕНА И ИНТЕГРАЦИЈА.

ПОД ТЕРЕТОМ ДОБА, СЕБИ ЈЕ ТЕШКО ПОМОЋИ. АЛИ МРТВИМА МОЖЕМО ПОМОЋИ НЕКОМ ЖИВОТНИЈОМ БОЈОМ. НЕ МОРА УВИЈЕК БИТИ ЦРНА.

ЛАЖНИ

БОЖИЋ

МЛАДЕНА ИВАНИЋА

У САРАЈЕВУ

Божић и Младен Иванић иду заједно као Младен Босић и Илија Стеванчевић.

Никада до сада у својој политичкој каријери, Младен Иванић није градио тај имиџ вјерујућег јавносника.

А онда је најављен Божићни пријем Предсједавајућег ПБиХ, г. Младена Иванића. У згради Предсједништва. За данас.

Не знам да ли је то претежно трагично или је претежно смијешно.

Божићни пријем у Сарајеву, осим у неком старом православном здању и у аранжману црквених кругова, нема никаквог смисла.

Тај у посве црквеним оквирима има смисао вјерничке борбе за опстанак појединца и његове вјере јер има изгледа да успије. Православље је опстајало и у грђим добима. И у трулијим Сарајевима.

У аранжману Младена Иванића, пак, у Предсједништву БиХ, које је непрестано против Републике Српске, 2 : 1, и гдје она не може да избори ни продужетке, Божићни пријем је фарса.

Фарса Заједништва. Фарса Толеранције. Фарса мултиконфесионалности и осталих украсних папира за паковање лажних поклона.

Након избора за ЧланаП, Младен Иванић је подузео акцију ретуширања свог националног имиџа. Који није био никакав. У ствари, био је онакав какав је и Иванић политичар. Нема мириса, нема окуса, нема агрегатног стања. Само Демократски Прогрес. Никад се ни очему не изјасни. Никад се ничему не супротстави. Никад се никоме не замјери.

Политички Божићни Пријем у Сарајеву, након ратног и поратног односа Сарајева, и цијелог тог булументаријума, према Србима, након етничке стерилизације, након што су Срби односили своје мртве на слободну територију, након свих покушаја унитаризације и укидања Републике Српске и Дејтонског Устава, може да има само једну симболику.

Љубимо Скуте Султану. Понизно молимо да примијетите да смо још ту.

А Странцима порука. Једном Босном у Промјене. Нема Босне осим Сарајевске Босне.

То је само признање пораза у неравноправној борби Сарајевских Срба за опстанак.

Да Младен Босић има истинске православне намјере, организовао би Божићни Пријеме Предсједавајућег у Бањалуци.

Јер из Бањалуке је и изабран.

Тад то не би било признање пораза већ признање Републике Српске.

Овако је то само признање Сарајева. Као јединог мјеста у коме Срби треба да се моле.

А могао је и да одведе Предсједништво данас у Братунац. Ако се већ не смију обиљежавати сарајевске српске жртве.

БИЋЕ СКУЛПТУРА

ЖЕНА ОБЛИК

УБИЛИ СУ МЕ!

И ДИО ПРИРОДЕ.

3476.

ОПШТИ ИЗБОРИ –

НЕРАВНОПРАВНОСТ 2

Као и све у Босни и Херцеговини, и Општи Избори су полигон неравноправности.

Када се слегну Паре, Папци и Странци Усранци, бројке сијају својим немилосрдним оштрицама.

Неравноправност се шири  као пандемија.

Почиње на унутрастраначком нивоу. Они који монополизују организацију, они који имају изворе приватних или јавних пара, они који посједују менаџерску или неку другу структури и технологију, са које стартају, нису тек у равноправнијем положају од обичних страначких организацијских кандидата. Они су у надмоћном, монополном положају.

То је већ поодмакла фаза болести са којом се странке никад не изборе, кад је једном пусте у организам. Прије пропадну.

Али. То је ствар странака. Па се можемо правити да Нема Везе.

Мада Има Везе. Јер се технологије страначког колективитета шире на цијело друштво. Не баш брзином пандемије али брзином Заразе Прљавих Руку сигурно.

Ну. Указујем на три неравноправности структуралне природе. О њима документују и Вања Малиџан и Крсто Грујић у два добра текста у Есенесдеовом научном часопису Аргументи бр. 23.

I

НЕРАВНОПРАВНОСТ ЛИЧНИХ ГЛАСОВА

Есенесде има у народу, међу бирачима, убједљивије кандидате за Народну Скупштину Републике Српске. Не само због тога што је Игор Радојичић освојио 25.838 гласова, као први по броју личних гласова у Есенесдеу, у односу на Златка Максимовића, Есдеес, који је освојио 14.891 глас.

Већ и због тога што је збир личних гласова Есенесдеа 202.300 а Есдееса 133.918.

Сваки кандидат-посланик Есенесдеа, просјечно, освојио је 6.975 гласова.

А сваки кандидат-посланик Есдееса освојио је, просјечно, 5.579 гласова.

Неравноправност се овдје окреће против Есенесдеа.

Јер се не валоризује у довољној мјери та надмоћ у количини личних гласова. Она је дијелом послљедица боље организације, дијелом посљедица организационог инжењеринга али највећим дијелом посљедица угледа који кандидати имају у јавности уопште па и у сталном бирачком тијелу.

То би се, дијелом, могло наградити једним додатним компензационим мандатом Странци која има најбољи коефицијент личних гласова.

II

НЕРАВНОПРАВНОСТ МАНДАТА У ПДПСБиХ

Република Српска бира посланике за 14 мандата у Парламентарној скупштини, Представнички дом. Федерација, пак добија двапут више. То је та тројна национална расподјела мандата. Чиме је обезбијеђена национална равноправност. И што говори да је Дом народа ПСБиХ непотребан. Као и Вијеће народа у Народној Скупштини. Али, то је друга тема.

Проблем настаје када се зна да у Републици Српској 1.243.265 бирача бира 14 посланика а у Федерацији 28 посланика бира 2.039.316 бирача. Говорим о регистрованима.

У Српској је по мандату 88.804 регистрована бирача а у Федерацији 72.832.

Када се погледа по резултатима странака то је скоро идентично.

СНСД и СДС су освојили 11 мандата у ПДПС и за то „утрошили“ 460.744 гласа. 41.885 гласова по мандату.

СДА и ДФ су освојили 14 мандата и утрошили 424.824 гласа. 30.344 по мандату.

Ту валиднију позицију српских посланика није могуће системски исправити. Јер би се пореметио тронационални однос 3 х 14.

Али је могуће укинути директне изборе за Парламентарну скупштину БиХ. Парламенти Српске и Федерације би могли делегирати 14/28 представника у ПДПС.

III

НЕРАВНОПРАВНОСТ КАНДИДАТА ИЗ ИЗБОРНИХ ЈЕДИНИЦА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

То је стари проблем. И њега је веома тешко ријешити. Због географије и због велике концентрације бирача у четири велика града. Три су изборне јединице за ПДПС у Републици Српској. Изборна јединица 1 има 564.328 регистрованих бирача док ИЈ 3 има тек 294.903 а обје дају по три посланика у ПДПС.

То се може ријешити само лијеком из претходне тачке. Или проглашењем Српске једном јединицом. Мада сам ја генерално против директних избора за парламент БиХ. Земља нема тај степен заједништва и интеграције да би имала такве изборе.

А неравноправност по потребном броју гласова у изборним јединицама за Народну Скупштину Српске, њих је девет, затварањем листа и проглашењем Српске такође једном изборном јединицом.

То би отклонило и многе друге неправилности и криминалне радње.

Знам. Лакше је освојити Тешањ него ту нешто промијенити.

3475.

СТИВЕН ЏЕРАРД,

УВИЈЕК ЋЕШ

ИЋИ САМ

Модерни фудбал, као и спорт уопште, велика је и скупа сторија о трагедији. О великој количини појединачних трагедија.

Лако је сада бити  навијач и одушевљеник Ђоковићев, нпр. Јер је тешко сазнати колико је хиљада и хиљада младића уништило своје личности и карактере, истрошило и задњи међупрст амбиције и воље и пара, остало инвалидно и без адекватног образовања и способности за самосталан живот. Јер су ишли путем којим је једини успио да прође Ђоковић. И попадали.

Још су масовније трагедије оних који су ишли или иду путем Месија и Роналда. А прије њих двојице само бог зна колико их је било. Оних за којима су ишли несретници.

За те хиљаде трагедија није крива само природа. Јер им није дала довољно талента, истрајности, снаге и могућности да успију. Крив је велики бизнис балон који је заробио сваки спорт који има барем једну сису за мужу профита.

Крволочност тог профитног балона свемоћна је толико да се протеже и до најсиромашнијег гледаоца у публици. И он почиње да размишља и, што је лошије, да се понаша као крвник тог профитног балона.

Он постаје лав а играчи његовог тима гладијатори.

Искусио је то, некидан, Стивен Џерард, Свети Сава Ливерпула и Енфилда.

Енфилд је стадион који, кад је пун публике, највише на свијету воли свој тим. То је стадион који има своју пјесму. Химну. Своју Ливерпуљезу. Своју Ливернационалу.

Никад нећеш ићи сам.

Вјероватно под тим свим окриљима топлине и заједништва, Стивен Џерард, који је постао првотимац 1998е, прије своје пуне осамнаесте године, остао је цијело вријеме у Ливерпулу.

То је један од ријетких фудбалера који је постао бусен на свом игралишту.

А могао је да оде у било који клуб, вјероватно и за много веће паре него што их је досад добио.

По лицу Стивена Џерарда види се да не спада у тај Менаџбол. Он има своје патње током утакмице које се виде на његовом лицу. Он није фолер и паунер. Он није силеџија и дјелитељ правде. Он зна да је то што је он на игралишту само једна травка тешких мука посла који стоји иза тога.

Али, на крају је и такав Стивен Џерард схватио да га је балон прогутао.

Публика му је звиждала након да постигнута гола из пенала. И поручила Стивене, Одлази.

Та иста публика међу којом је, од десет, девет оних којима би ноге ко леденице попуцале од дрхтавице, кад би морали да тада, умјесто Џерарда, пуцају тај пенал.

Стивен Џерард је објавио да одлази на крају сезоне.

Објавио је да је данашњи спорт само мало уљепшан колективни живот крда у коме алфа мужјак доживи да му млади лавови више не дају ни извору да приђе, да се још једном напије воде, и мирно оде у ноћ издахнућа.

Доиста је, мени барем, тужно и претужно гледати шта се све збива са Раулом, Роналдињом, Дел Пјером. Како иду да играју у Пиздинцима по свијету.

Скоро да је боље, кад се приближи тридесетој, сам себи сломити ногу на пет мјеста и напустити фудбал.

3474.

КАД ТИ

АМЕРИЧАНИ

БАЦАЈУ ГРАХ,

ЗАШИЈ ДУПЕ

ЧЕЛИЧНОМ ЖИЦОМ

А НА ГУЗОВЕ СТАВИ

ШАРКЕ И

ЖАЛУЗИНЕ

ОД ХРАСТОВИНЕ

Амерички Фонд за Мир, и ове године донио листу земаља стабилности.

БиХиС је на 86ом мјесту. Листа ка врху иде према дну. Онај ко је први тај је ЈЈУЛ. У Леђа. Србија је на 100том мјесту. А била је 92. Како се одричеш Косова, постајеш стабилнији.

Не знам колико и чега ће се још морати да одрекне да би стигла Словенију која је на 163. Дај боже да остане Пупинов Мост. Или ће и са њим морати да се иде у нормализацију односа.

Фонд за Мир је валидан у тим анализам као и што је вунени накурњак, од старог плетива за приглавке, сигуран против зачећа. Мала моја, стави даску на њу, петицу сам пробити у стању (Плехански народни мелос, Дервента).

Ну. Ипак се може нешто закључити.

Словенија је пропала земља. То је јасно. Као и Хрватска. Говорим о финансијској арматури. То је оно Колико имамо пара у оној лименој кутијици за вегету. Има за кутију шибица и фишек соли.

Али она је, Слевенија, по ФЗМ Стабила. УпичМ.

То је, дакле, тај циљ еуроатлантских интеграција. Финансијска пропаст и гаће на аутоцестама. Као у Хрвата.

БиХ и Србија нису стабилне јер су још веома употребљиве у америчанској игри против Русије и Кине.

У неком другом тексту ћу писати о томе како Америка, САД, јебе цијелу Африку због Кине, како јебе земље такозване Бисерне Огрлице око Кине, како јебе Украјину, такође, у завршници, због Кине.

Ове двије земљице, и мјесне заједнице Македонија и Косово, а ако затреба и Монте Његош, на чекању су. Кад затребају у тој борби.

Како би Србија могла да помогне у америчкој борби против Кине. Лако. Ако почне градња те жељезнице према Мађарској. Одмах ће Војвођански Ујгури да скоче како им се отима пољопривредна земља, екологија, пиздаматерна, војвођанство, вјековна самосталност, цигани чергари, салашки бећари. У Мађарској, такође демонстрације. Ти ћеш нас да водиш Русима, Урбане један. У Македонији, Шиптари скоче. Да нам даш Македонија Репубљик. Ћивша. Оћемо Вељика Македонија.

А све да би се дестабилзовало подручје које може послужити Кинезима како један жила трговинског пута, од грчких лука до Средње Европе.

Такве пројекте Америчани раде по свијету одавно. Само се нико не бави читањем тих осмосмјерки.

БиХ у тој причи може да служи за увлачење Хрватске у игру, ако треба, или муслиманског свијета у општу јебу.

А све заједно, за још једно дисциплиновање Европе. ЕУ.

Што се у стејтдепартментском језику зове Пенетрација.

Америка, САД, спремна је против Руса да се бори док не цркне пола ЕУ а против Кине, док не цркне цијела ЕУ.

Кроз тај призмаријум треба гледати Стабилност БиХиС и Србије. Вучије.

Шта се, овдје може урадити. Да је среће.

Економски развијати три национална подручја, допустити Хрватима подјелу Федерације, што не може без помоћи ЕУ, пошто друге, Русе и Кинезе, нико неће пустити озбиљније на ово економско подручје, видјећемо колико ће Србија имати проблема због Кинеза, и тако растеретити напетости. Што ће се великом уштедом крви и глава вратити када дође Доба Расплета.

А ја ћу, ипак, да усавршим те храстове жалузине.

НОВИ И СТАРИ

ДИЗАЈН

ЖИТОПРОДУКТА

ПРИЈЕ ТРИДЕСЕТАК ГОДИНА ИЗРАДИО САМ ТИПСКИ ДИЗАЈН ЗА АМБАЛАЖУ БРАШНА ЖИТОПРОДУКТА ИЗ ВАЊАЛУКЕ. АМБАЛАЖА СЕ ШТАМПАЛА У КЕСАРИ "ПАМО" МОДРИЧА, ТЕХНИКОМ ФЛЕКСО ШТАМПЕ (РЕЉЕФНИ ГУМЕНИ ВАЉЦИ). САДА ЈЕ ЖИТОПРОДУКТ ПОНОВО ПОЧЕО ДА РАДИ, ПРОДАН, ИЗГЛЕДА, НЕКОМ НОРМАЛНОМ. ИМАЈУ МОДЕРНУ АМБАЛАЖУ, ШТО МЕ РАДУЈЕ. ТРАЖЕЋИ НЕКИ СТАРИ УЗОРАК ПРОНАШАО САМ ЈОШ НЕКЕ СКИЦЕ И ИДЕЈЕ.

ЖЕЛИМ ИМ СРЕЋУ.

3472.

ДАРИНКА

ПОВЕЛА

БОШЊАКЕ

У КОНАЧНИ ВОЈ

Емир Хаџихафизбеговић се јуче пробудио. А заспао негдје одмах на почетку рата.

И одлучио да двадесет година сна и згужваних нациналоидних мисли, стави на папир. Да упути Отворено Писмо. СТЈ.

Све што је Емир Даринка Томато, тамо написао, већ прочитано је и већ виђено.

·         Ми смо жртве, само жртве и увијек жртве, и не имајте, Срби, других жртава, осим нас.

·         Алија је Прамухамед и Праисус, и он је најпоштенији човјек на планети, он је повео народ преко потопа и катаклизми, такозваних агресија и геноцида.

·         Ми, овом приликом, ја, одређујемо ко је добар Србин. Ко је калуп за штанцање наших Срба.

·         Наша борба се наставља и ми не смијемо више трпити понижења и омаловажења. За нас побиједе у Рату а ми за себе изгубимо у Миру.

Писмо Емира Даринке најобичнији је фалсификат.

Оно одражава Сав унутрашњи хаос бошњачког појединачног и колективног националног, вјерског и политичког бића. Тај хаос се, одавно, детектује и код других, много умнијих и начитанијих од Даринке.

У тај хаос су муслимане, добре људе, несвикле и ненамјерне рату, завади и крви, Бошњаке, како их касније назваше, увели импровизатори, копије српских и хрватских импровизатора, из муслиманског вјерског, прије свега, културног, паравојног, криминалног и политичког вођства.

Данас су Бошњаци, ти моји добри муслимани, ни на небу ни на земљи, ни на Босни ни на Херцеговини, нит Србима, нит Хрватима, ни нација ни вјера.

Тај јадни народ су поптуно слудили. Као и Србе границом ВКК.

Не бих се изненадио ако једног дана и муслимани не почну да промовишу Вировитиа Карловац Карлобаг.

Емирово Отворено Писмо фалсификат је јер је оригинал. Јер живи у душама и мислима слуђених или прорачунатих.

Са таквима је суживот трећеразредна историјска авантура.

СЛОБОДА МЕДИЈА

ИСТО ЈЕ КАО

КАО И ЛАЖНА

СВИЊСКА ГРИПА

Видим. На Клизавом Порталу лијепо изгледа тарабица и поклич Новинарство Није Злочин.

Ма да. Новинарство је и ајфоном сликати гаћичице младе комшинке у њеном дворишту.

Klix.ba у посебној је психолошкој претресној ситуацији. Па их разумијем. Уједно, тај претрес им је дошао ККН11. Ни је то нови вирус. Ко Кец На 11. Чином претреса, они су, част робљу на порталу, добили прилику да буду новинари. Да их се тако класификује.

Да. Умало заборавих. Новинарство је и кад пушташ крволоке из уредних националних и унитарних претинаца на четнике, кољаче и геноцидаше. Ако немаш довољно тих трију категорија, пушташ их само на Србе. Они замјењују и друге зле категорије.

Поводом Klix.ba дигло се мало Слободе Медија. На цијелом подручју БиХиС.

Огласила се велика новинарска имена. Дудић. Рудић. Мудић. И, дабоме, Бакир.

Циљ је створити утисак да је неко нарснуо на медије али да су они слободни јер има много бранилаца, бранитеља, стражара, пожарних и, нарочито, чобана, који бдију над Медијима.

О Медијима БиХиСа писао сам више пута. Ризикујући да навучем на себе мржњу и робља новинарског а међу њима и многих мојих пријатеља и другара. Који су, ни криви ни дужни, задесили се у Медијима. Ко Срби у Сарајеву и Кезме у Техерану.

Нема се више шта рећи.

То је посљедња игра тастатуре.

Ну. Како стоји Слобода Медија, у Мајчици Слободици Америци.

Е. У МСА стање је систематизовано. Немогуће је доћи у ситуацију да неко брани Слободу Медија.

У Америци је, само кратко предобјашњење, на сцени најтоталитарнији Стаљинизам у историји.

Стаљинизам је, иначе, једини познати облик власти. само је у неким земљама непотребан и невидљив, у неким се обавља крвљу а у неким парама, у неким прогоном а у неким демократском тоталитаријом. И практикује се алаткама које ти стоје на располагању. У Америци се практикује Доларима и Великим Корпорацијама које управљају и Џоном из округа Ред Ривер и Обамом из Овалног Округа.

Да је Стаљин имао доларе и ту моћ, никад не би било Гулага ни Сибира. А да Америка нема ту моћ, Аљаска би била некадашњи Сибир.

Тај Амерички Стаљинизам, да се не враћам на Макартизам и сличне тортуралије, није од јуче. Он се пажљиво његује и од прије првобитне акумулације рокфелера, карнегија, моргана и сличних.

Утемељивачи Гугла, створили су га у једној гаражи, то тако амерички слободарски и једнакошансно звучи, одмах на почетку примили су тајну финансијску помоћ ЦИА. Па све до фејсбучења у револуцијама, као што је била египатска.

Цијели Интернет који ми данас глођемо, продукт је Пентагона. И реализован је, као и све, од лијекова, хране, људских права, оружја, финансијског инжењеринга, да би се овладало свијетом и свјетском популацијом.

Нас, појединачно то не мора да дотиче јер ми нисмо битни за свјетско владање. Али можемо бити. Зашто би, иначе, моја Пикаса издвајала ликове, портрете, са свих фотографија и стално ме молила да обиљежим ко је ко.

Сви маерички медији су у неколико дивовских руку.

·         AOL – Time Warner (CBS, CNN, HBO, Time, Sports Illustrated, Warner Bros).

·         Walt Disney Co (између осталог и многе теве станице као што је Capital Cities/ABC која се протеже и на Европу).

·         Viacom Inc (ESPN, Paramount Pictures, MTV...).

·         News Corporation – Rupert Murdoch (TV Fox, NYP...)

·         Newhouse Group (12 teve stanica, 87 kablovskih teve sistema, New Yorker, Vogue, Vanity Fair...).

Али то није све. Мада ни то не мора ништа да значи. Шта има везе ако Прва Петорка држи све што се у Америци може назвати медијима, јавношћу и културником, а који се протежу и на свијет.

Има везе.

Све најјаче Корпорације у медијима контролишу људи који су и чланови ЦФР. ЦФР је Вијеће за иностране односе, Council on Foreign Relations, које од другог свјетског рата дјелује у садејству са ЦИА и Министарством иностраних послова.

Тај систем омогућава да Америчка Јавност, а и свјетска, оправдава сваку америчку насилну акцију по свијету. Као што је био случај са Оружјем за масовно уништење и Садамом. И да се свака мултипла активност, као што је афричка против Кине и њеног присуства, увијек у сто целофана и представи хуманитарном и слободарском а у ствари, искорјењује афричку црну сиротињу.

Дабоме да постоје појединачне слободе разних тема у америчком систему медија.

Али у двије области се не може дирати.

·         У Званичну Верзију Власти. Нпр. Атентат на Кенедија. Нико од слободних интелектуалаца и медија то не чини и није никад чинио за пола стољећа. Чак ни исусно култни Ноам Чомски.

·         У актуелну пропагандну кампању, као што је Оружје ЗМУ, Антитероризам 9/11 итд.

Још је ЦИА Алена Далса посједовала све водеће и кључне новинаре Њујорк Тајмса, Њусвика, Сибиеса...

То је остало константа, све до данас и до контроле и моћи над Гуглом, ЈуТјубом, Фејсбуком и Твитером.

Али. Јебеш то. Нама је потребна наша сиротињска забава. Некад су то била Она Ствар, Лубеница и Телевизија.

Сад су то Демократија, Слобода и Режим.

Удри Мићу По Главићу.

И појачај Пинк.

ШИЉИ ГА

ПРЕДСЈЕДНИШТВО

БиХиС

Пишајући уз вјетар, трчећи испред брзог воза и пишајући у ваздух, не уважавајући реалност наших дејтонских душа, осјећајући се поданички, испуњавајући дужности које су договорене и које се од њега очекују, Младен Иванић је почео да обавља дужност Српског Члана Предсједништва. СЧП.

Предсједништво БиХиС усвојило је приједлог изјаве који ће потписати лидери 14 политичких странака и партија, и једне фронте, који је и одласлан на подручје Насеобине.

Та изјава је различита од интерпретације у сарајским медијима.

Али је и потпуно различита од досадашње политичке стечевине у БиХиС. Предсједништво, наиме, воли ријеч Стечевина, па је неколико пута меће у Приједлог. Под Политичком Стечевином подразумијевам Реалност.

Изјава је срочена импровизаторно, са неодређеним и уопштеним синтагмама под које се може подвести све. Шаралажа у изјави је Споразум за раст запошљавања у Босни и Херцеговини. То би требало да буде љепак за грађанске будале.

Институције власти у Босни и Херцеговини су једини субјект који се помиње. Ентитети, мањи, већи, шумски, смрдљивији, геноцидни, не постоје. Као ни кантони и жупаније. Као ни Дистриктовен.

·         Институционална функционалност.

·         Приоритет правовременом провођењу реформи.

·         Програм мјерљивих иницијалних реформских мјера.

·         Мјере за изградњу функционалне тржишне економије.

·         Убрзање процеса помирења.

·         Административна способност.

·         Провођење додатних реформи.

То су само неке језичке курчевине Приједлога Изјаве.

Механизам координације помиње се скривено, преткрај, под е), што обухвата Мјере административне спсообности.

Координација дјеловања према ЕУ незаобилазан је механизам у земљама какве су Белгија и БиХ, гдје имамо нације које се воле тако да једна другој пију крв директно из вратних жила јер се много воде троши на прање судова ако се крв прво вата па онда пије.

Република Српска је превела тај белгијски споразум на основу којег функционнише Белгија када се окрене према ЕУ. Ту су разрађени сви детаљи и све ситуације и не може се догодити да нема рјешења или да је процедура нејасна.

У БиХиС, са оваквим синтагмама, нико не зна шта ће на крају испасти.

Есенесде је послао контраприједлог изјаве са 13 тачака. У складу са Општом Срећом Босне.

У њој се помиње БиХиС. Подржавамо напоре ЕУ да БиХ, Републици Српској и Федерацији омогући брже кретање у процесу приступања.

Помиње се и

·         У складу са Уставом БиХ, Уставом Српске, Уставом Федерације

·         Три директно изабрана Члана П

·         Двије изборне јединице у Федерацији

·         Спријечити наметање изборне воље било којем конститутивном народу или осталима

·         Механизам координације у БиХ

·         Изјављујемо да смо опредијељени да та питања ријешимо одмах и да Република Српска и ФБиХ, као стране, по Уставу БиХ, Члан III, одмах потпишу споразум о томе.

И шта је, на крају, било. Ништа, отишао Дјед Мраз, Божић Бата и Нова Година. Враћамо се у реланост супротности у БиХ.

Баш ме занима шта ће донијети Нова Глођина у погледу ове изјаве. Шта ће, у коначници, СТЈ, остати од ње.