2804.

ЗЕЈБЕКЧИ

РАСПОЛОЖЕН

ЗАЈЕБАЧКИ.

БОСНА ИМ ЈЕ

22 ПРЕМИЈЕРА ДАЛА,

ПОЛА ДЕМОКРАТА,

ПОЛА РАДИКАЛА.

Министар економије Турске, Зејбекчи, гостовао на Филозофском факултету у Сарајеву. И филозофирао.

Отоманска Империја је била и Босанска Држава.

Босна је двадесет два велика везира дала. Пола Срба, пола муслимана. Хрвата није било јер нису имали Трећи Ентитет.

ЈестК.

Босна није ништа дала. Све су јој Турци узели. Дјецу су сепетарили, тамо им испирали мозгиће и правили од њих монструме користећи стару људску слабост да се буде већи католик од Папе, нарочито кад те гони нагон за самоодржањем.

Министар Зајебачки настоји да продуби дубину коју је трасирао Мали Бркати Давутоглу и да да велику важност Босни као турској провинцији.

Долазак званичника Турске у ту Босну Усрану, на тај начин, и причање таквих понижавајућих историјштина, могу успоредити са претпостављеном сценом Хитлеровог доласка у Јасеновац и одражавањем једног хајлговора у коме би он рекао да је Јасеновац велике жртве дао за Трећи Рајх.

Али могу и да прихватим такву будалаштину, иако је потпуно изван било каквог здравог цивилизацијског, културолошког и учтивог спектра, ако Турчин Министар Зајебачки каже колико је одвежено у сепетима малих муслимана, од тих двадесет два велика везира. Које он назива Премијерима.

Каквигод су робови, ономад, ишли на Босфор, сада још веће будале долазе са Босфора.

Стварање Босанске Отоманске Јазбине, коју у невјероватно искреном петингу практикују Турци и Сарајевски Босанци, обликовање је Црних Лица за бијело беспуће. Окивање је једног напаћеног и историјски залуталог народа у окове којих се немогуће ослободити јер су вјештачки, ванвремени и невидљиви.

Пар Наслова Достојевског, из разних области, вјерских, политички и културњачких, ради лијечења својих комплекса разбусољеног идентитета, прихватају игру Турске која оваквом политиком лијечи, опет, комплеске својих лидерчића убијеђених у надпепелско уздигнуће из смрада и разграда Анадолије и других провинција назатка, деструкције и недемократије.

Долазити у Европу и срати о 22 Премијера, могуће је само са несанираног буњишта једне дивље депоније пет и по вијекова дугог сабљарења, крваввлука и поробљавања.

2559.

КАД ЕРДОГАН

ПОМЕНЕ БОСНУ

У САРАЈУ СЕ

ИНКОНТИНЕНЦИРАЈУ

Велики Вођа, премијер Турске, Тајип Ердоган, вратио се из Пакистана. А на аеродрому га дочекала инструисана одушевљена маса. Свјетина. Тајип је држао говор.

Кад почнеш сам себи да организујеш дочек, не владаш ситуацијом.

Само Наивни Боки Балкански може да мисли да је Турска велесила, да је економски рај, да је демократски врт. Да се еуроинтеграцијски исплати бити добар са Анкаром.

Такви наивци, и државе које они воде, и не спадају у Европу.

Турска је, ипак, подручје Мрака Блистока.

Тај простор, који је добила тројним глувим гламочким, док Томи Николићу није препиздело, нови у односу на фантомско мјесто у ПИК-у, Турска је искористила да се инфилтрира на муслиманска подручја Булкана.

То је у Сарају дочекано као спас. Отишли Америчани. И њихов Сиенен. И покрајни пријатељи. Боно.ба. остала је Туска као свјетионик.

Ердоган, и онај мали брко, Давутоглу, створили су у Сарају, у Босни, у Вашој Држави, пето годишње доба које замјењује остала четири. Створили су Ново Турско Доба.

У сарајским главама. Дабоме.

Зато одмах и полете да пренесу шта је рекао Ердоган. Поред извјештаја гдје је прднуо Џеко.

А Ердоган је, вјероватно говорећи о јебама које има у земљи, о нападима на њега и власт, помињао више од десет година успона и онда рекао да је њима довољна молитва Босне, Каира и тако диљем.

Дабоме да се други нису почешали због тога.

Али у Сарају су у екстази.

Ну. Може да забрине неодговарајући однос Београда и Загреба. У том Анкарском контексту.

Уз чињеницу, међутим, да Турска власт улази у велике проблеме, због овога би највише требало да се забрине Сарај.

Турска му је само још једна Опасна Илузија.