СМРТ КОЛЕКТИВИЗМА,

СМРТ ЈЕ И НАЦИЈЕ

Данас је Први мај.

А као да је и Први Дан Парења Комараца.

Први Мај је у Социјалистичком Самоуправљању био једна фасцинантна манифестација Колективитета.

Као и у цијелој Историји Радничког Покрета.

То је била моћнија организација од сваког Синдиката и њихове Уније.

У Југославији, Први Мај је био обиљежје Југословенства.

Манифестација Припадништва. Понос Слободног Неотуђеног Човјека.

Не зато што је Југославија била сладоумилна ризница Слободе, нити што су сви лијегали и устајали са њом у мислима.

Већ зато што је постојао Рад.

Данас је Први Мај Паразан Рад.

Добронамјерни очевидац и историчар ће схватити да је Југославија била успјешна док је имала своје Колективизме.

Своја Заједништва.

Кад тога нестане распада се све. Од Брака, до Комунистичког Мрака.

Дабоме да то није трагично.

Јер, Колективизми и Заједништва умиру и рађају се у једном непрекинутом току.

Тако гдје се он прекине, Нација нестаје. Јер није способна да се окупи и да Државу формира.

Заједништво не постоји без паковања.

Његова Амбалажа важнија је од његове садржине.

Након Распада СФРЈ и Ратова Братства и Јединства, настали су Државуљци. Немоћни да буду уважени.

Није ни то трагично.

Како постоје мали коњи, могу да постоје и мале државе.

Проблематичан је проналазак Колективизма.

Вјера, која је Србима остала као још једино Заједништво, не може да преузме улогу Првог Маја, нпр.

Први Мај је манифестација а Вјера је Дух, Први Мај је црвено и плаво одорје а Вјера је необојена суштина.

Колективизам мора да буде и агресиван и тоталитаран, у извјесној мјери.

Вјера то не може да буде.

Национализам, као један здрав Колективизам, на чијем темељу може да настане веома квалитетна амбалажа, проскрибован је као назадна техонологија свијести и праксе. Поистовјећен је са Фашизмом.

Западна Либеротипија зна да је сваки Колективизам и свако Заједништво, за њу смртна опасност.

Овдје, наш једини Колективизам, и наше једино Заједништво је Република Српска.

Дошли смо у обрнуту ситуацију.

Република Српска мора да продукује Национализам.

Да би, заједно, опстали.

Српска не може опстати без Рационалног Национализма.

А Нација не може опстати без Национализма и Државе.

Предност Првог Маја била је огромна.

То је било широко, интернационално Заједништво.

То је сваком малом Заједништву давало велику снагу.

Наша позиција је таква, да су сви против нашег Заједништва.

Зато нам је Српска и Мај и Мајка.

ПРВОМАЈСКО

ПОДСЈЕЋАЊЕ

Први Мај је датум кад је пропала Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Толико смо ждерали да смо се на крају, нисмо се прејели, ми смо већ били преједени, већ смо се усрали.

Нама је превршило мјеру да радимо за те социјалистичке трутове, да нас по хиљаде сиђе на некој Ж Станици и да журимо на фабричке капије.

Већ се преткрај видјело да нам недостаје опојност и бајкозорје једног Тодорића, Мишковића, Рајића, оног Таковолавића...

Нама је Социјализам постао Соцреализам. Све уређено, све омогућено, све дозвољено. Неподношљиво

Нама је требала Нова Утопија.

И пронашли смо је у Утопији Неолиберализма.

Неолиберализам је лансиран као Опијум за Народ.

Мада, ми Кретени Социјализма, који смо појели више шпињетака и плећки него сва Африка супе, нисмо тада знали шта је Неолиберелизам. Јер је наш мозак из Неолита.

Ми смо се ухватили Слободе, Демократије, Државе, Људских Права. Приватизације. И крађе електромотора из Титиних Фабрика.

Први Мај је тужно подсјећање на то како стада бизона, дивојараца, даждевњака, Пичака и Шупака, појма немају о томе шта је Држава. Али знају да кажу Мој Народ.

Први Мај је трагично подсјећање о томе како ми не волимо да радимо. Рад је од Радника створио Мајмуна.

Први Мај је прича о томе како смо погазили мрско и нељудско Самоуправљање и омогућили да се само управља.

А да ми само гледамо.

Први Мај треба да се претвори у Мали Петровдан.

Да увече, по околним брдима и висовима, Палимо Људска Права.

Тако ће то постати традиционални пагански обичај симболичног приношења жртве како би се одобровољили Велики Кројачи, да нам никад више не подметну Слободу, Демократију, Државу, Интеграцију, Приватизацију.

Први Мај је подсјећање о томе какве смо будале били.

Надам се да ће данас неко, на ражњу, да окрене и коју илузију.

МЕСИНГАНИ

ЧЕКИЋ, 

БАКРЕНИ

ТУЧАК

И КОВАНА

ОГРАДА. 

Празник рада.

 Све осим лопова и лоповских пара, створио је рад. Данас га је тако мало и тако је неважан и унижен па је нормално да су лопови и лоповске паре све премрежили.

Више од пола живота, и ко зна колико милиона удараца, требало је да се овај бакрени тучак тако изобличи од обичног металног ваљка у Споменик Раду. А више од пола часа треба да се лоповски заради више него што је зарадио покојни мајстор прегалац, власник бакреног тучка. 

2857.

ТАВАРИШИ

ИЗ ЕСДЕЕСА

У четвероуганом телефонском разговору, ми бивши комунисти и социјалисти, честитали смо један другом Први Мај, Међународни Празник Рада.

Међународни не укључује и Наш Народ.

Кажем друговима Мало нас је остало. Али дружина је пробрана. Мада нас је пробрало вријеме, разбијачи сретних земаља, ратови, ратни профитери. И Збигњев. Маму Му Јебем. На лопати Алије Сиротановића.

Међународни Финансијаши су учинили све да униште Рад, његову вриједност и његову цијену. Све је постало важније од Рада. Само још у неким земљама, као што је Кина, Рад је изнимно велике вриједности. Али. То је само зато што ту земљу није попишао Збигњев.

Данас је дошло вријеме да се потцјењује и унижава Човјек.

А најбоље се понижава ако понизиш његов Рад.

Ако му одузмеш Рад.

Рад је начин опстанка људске врсте, начин њене креативности, начин њеног појединачног и заједничког задовољства, начин живота природе.

Рад није право. Пизда Вам Матерна.

У Републици Српској, и диљем бивше СФРЈ, нема више Рада.

Постоје само Избори, Интеграције и Реформе.

Отишли Другови, дошли Дугови.

Данас Српска Демократска Странка честита Први мај. Та историјска троскарска булумента која је дошла и пред собом порушила све, од споменика народним херојима до социјалистичких предузећа у које је довела кордоне својих пљачкашких директора.

Без стида и срама је објавила: СДС се залаже за темељне вриједности радничких права које морају бити основ сваке одговорне власти Републике Српске.

Понижавајуће је да Есдеес штити раднике.

али то није све што ће радници, на просторима бивше СФРЈ, дочекати.