ПРОМАШЕНА ТЕМА,

ПРОМАШЕНА МЕТА,

ПРОМАШЕНО ОРУЖЈЕ,

ПРОМАШЕН ТРГ,

ПРОМАШЕНА КАМПАЊА

Јасно је да и напад на Новинара БНТВ, у Бањалуци, спада у исти арсенал.

И све је из истог Интелектуалног Центра.

Све је смишљено и проведено да би се креирала Атмосфера.

Не за Есдеес и Педепе, већ против СНСД-а и Власти.

То је толико провидно обојено да је морало да произведе контраефект.

Потпуно је аматерски одиграно.

Све што се у овој Изборној Години догађало, као вакцинисање Јавности у Српској.

Од сулудости да Анархистични Отац Давор не иде на гробље већ мјесецима плаче на Тргу, до те Зоље која не може да буде бесмисленије дјело.

Не може се рећи да је Вукота знао за све то. Нити Иванић.

Али се може рећи да ухваћени у замку и да су пристали на то.

Пристали су на Зло.

То превазилази оквире Прљаве Кампање.

То је уперено Против Републике Српске.

Република Српска у тероризму као Сирија. У чијем главном граду се испаљују Зоље. Пребијају Новинари. Киднапују и убијају младићи.

Есдеес, да је имало заржао од своје коштане сржи, морао се давно оградити од свега овога.

Од Педепеа се то не може очекивати и тражити, јер они су на руди Џина Шарпа од почетка.

Бореновић и Камарила, спремни су и на горе ствари.

Вукота, пак, наивно прича о Уједињењу Срба.

А свићу Зоље.

Ово све ће, једном, ући у уџбенике. Као најочитији примјер потпуног Промашаја.

2893.

ВЕОМА МАЛО

КРЕАТИВНЕ

КАМПАЊЕ

Прљава кампања знак је немоћи, дефанзиве и предаје.

Као и шутња о најбитнијим трансмандатним питањима.

Савез За Промјене, Пробосански Савез, досад се углавном оглашавао прљавштинама, лажима и балегом.

Њихови челници, нарочито Пробосић, немају шта да кажу као идеју и новину без којих нема Промјена.

Не тражим епохалне економске концепције за Нобела. Не тражим нови геополитички поглед. Не тражим да оду у Брисел и у Парку Мадлен Олбрајт разапну шатор и гладују док се БиХ не прими у пуноправно чланство.

Тражим неку идеју.

А шта добијем.

Босић сједи ко Кила Злата.

Златарска Радња Босић.

На тај начин дјелују и њихови ангажовани, плаћени или самоприљубљени медијски привјесци. Сви они који преносе Пасковића и дезинформције. Беентеве, прије свих. Али и онај сарајски подсрал, љубитељ текстова из Независних.

Очито је да је Васковић, и његова скривена логистика, главни дисперзивни пункт. Али је најзанимљивије ко му је креативни директор. И ко пише неке текстове који одступају од његовог вокабулара, стила и синтагмеријума. Као што је срање о рушењу Берлинског зида у запишану Миљацку.

Та темељна некреативност, трансформисана у прљавштину и дезинформације, може код Позиције, да понекад продукује дефанзиву. Али може, много више, да јој омогући офанзиву и активу.

Јасно је да постоји количина јавности, непосредне конзумне и посредне препричавалачке, која ће да упија дезинформације и текстове као што су они о зиду који, у ствари, ликују о крају и дефитивном покопу Републике Српске, што је и главна оријентација Пробосанског Савеза За Промјене. У супротном би говорили о Промјенама и о Јачању Републике Српске на основу дејтонског споразума и устава.

Али највећи дио Јавности заслужује и очекује квалитетну, креативну и утемељену комуникацију са онима који су толико храбри да се кандидују за управљање друштвом. Још храбрији да се упусте у Промјене. А најхрабрији да Српску испоруче, на синији, Пробосанцима.

Без калитетне и креативне комуникције са Јавношћу, Пробосанцима Промјенашима остаје, када се биралишта затворе, само један оригиналан потез.

Да лажу да су избори покрадени.

Народ покрао изборе за Додика и Режим.