БАРСА НЕМА ТИМ

ЗА ТИКАТАКУ

АЛИ НЕ ТРЕБА НА СИЛУ

ДА ТРАЖИ НОВУ ИГРУ

Нарцисоидна и осиона вертикала Рамос – Роналдо, окосница је колективне свијести тима Реала.

Као што је то некад била Барсина вертикала Пујол – Чави.

Та Реалова вертикала даје ритам тиму, све до вољних компоненти.

Барса нема такву вертикалу. Нема чак ни ону ранију.

Меси је психолошки остао на времену Ла Масије. Једноставно је такав карактер. Док је Роналдо драстично далеко отишао на свом путу карактера, откако је кренуо из Јунајтеда.

Не кажем да је то добар пут, али, такав је. Он доноси резултате али и самопонижења.

Барси није проблем одлазак Нејмара.

Проблем је одласка Чавија.

Њена утјеха не може бити да ће Реал проћи много горе када оду Рамос и Роналдо.

Њена грешка је што је формацијски задржала исто посједање терена а почела да одустаје од класичне Тикатаке.

Тако је дошла у ситуацију да форсира игру кроз Зону Пенала, оштрим и ризичним лоптама у стршљеник бункера. А да су јој бекови отишли на крила и висе беспотребни.

То умножава грешке упријему и предаји. И богомдано је за контре.

Зато се догодило да је Пике крив за два гола. Оба пута тамо је требао бити и бек а Пике да чека улогу коректора, односно да удваја.

Нисам видио поред кога је Асенсио шутирао. Што је такође недопустиво.

Нарочито се против Реала не може играти тако ризично, због контри.

Одлазак вертикале Пујол – Чави гарниран је промјенама тренера од којих ни један није био дорастао Барсиној Игри.

Месију се мора наћи одговарајућа улога. Не нова, јер је он у годинама када то више није могуће. Дакле, не смије се драстично мијењати његова позиција. Али треба рачунати да и његова моторика слаби. Имао је слабу реакцију на два оштра центаршута. Дриблинзи нису више савршени.

И Роналдова моторика слаби. Стога је он ушао у боди билдинг и синоћ то показивао. Сталном тензијом мишићних склопова настоји да то надомјести. Јер и његови дриблинзи више нису ефикасни. Али, ако га се пусти да онако шутира мало искоса, десном, обавиће посао.

Ове сезоне Барселона ће опет бити неубједљива да би била на свом уобичајеном нивоу. Ако буде појачања, то ће однијети још један дио времена.

А што се тиче Нејмара, беспотребно је изгубила вријеме у трци за њим, а запоставила Ла Масију.

Једина утјеха јој је 222 милиона. Али тренутна.

БАРСЕЛОНА,

ВИШЕ

ОД ФУДБАЛА

Свака анализа синошњег Референдума у Мадриду треба да почне од чињенице да није играо Меси. Није играо цијелу, нормалну, утакмицу, појавио се на затварању Бирачком Мјеста.

Могао је Реал синоћ и да побиједи Барселону. Чак и са њених Четири Нула. Али се темељна дијагноза не би промијенила.

Реал Мадрид не игра Фудбал. Он игра Циркус. Годинама. Он побјеђује нефудбалским вјештинама. Парама. Страхом. Надмоћи.

Барселона побјеђује, и постоји, Игром, Тимом и Духом. Барселона је више од Клуба. Више од Игре. Више од Фудбала.

Синоћ смо видјели да је више и од Месија.

Реал Мадрид није више ни од Модрића.

Већ деценијама Реал Мадрид је у проблему надмоћи Бизниса и Циркуса у односу на Игру и Тим.

Новији проблеми Реал Мадрида почели су довођењем Циркусанта Муриња. Поред многих фудбалера циркусаната, он је први, и највећи, Тренер Циркусант. Његове моћи су као моћи Индијанског Врача. Није низашта већ да кува репове, пали суве папке и запијева неразумљиве ојкаче. Његов циркус траје максимално сезону и по а након тога остају разрушени тимову које Боготац не може да врати у игралиште.

Реал Мадрид, к томе још, води и хаотичну политку берзанске куповине играча од којих је тешко створити Тим, Игру, Колектив и Дух.

Велики чаробњак треба бити па спојити Модрића и Кроса. Бејла и Роналда. Бензему и Ковачића.

Све то је, и много другог, наслиједио Бенитез. Који се сада највише окривљује. Мада анкете нешто више криве предсједника клуба.

Бенитез нема никакву кривицу. Он је кратко у Реалу да би могао нешто промијенити. А и да је хтио, од прве минуте, то је толико нереално да не треба о томе ни расправљати.

Није реално да се Реал промијени.

Аналитичари говоре о Реаловим линијама које су синоћ попуцале. То је погрешно. Игра се не може  темељити на линијама. То је као кад напамет научиш Шпанску одбрану из неке партије Роберта Фишера и играш потез за потезом, без обзира шта противник игра. За петнаест потеза иде мат.

Није случајно Барсина игра темељена на посједу лопте и сигурним кратким и полудугим пасовима. Те двије ствари су темељ за градњу игре.

При чему не тврдим да и такву игру, са поптуно тачним пасовима и великим посједом лопте, није могуће разбити и увалити Барси трицу.

Али против такве игре, синоћ, напримјер, Модрић и Крос нису могли ништа. Хрват је, чак, крив за три гола.

Вема добро за психолошки темељ тима, и за понижење Реала, јесте чињеница да је Инијеста изашао у 77. минути а да је Меси ушао када је све било готово.

Али та чињеница говори о надмоћи Игре, Тима и Светог Духа над појединцима.

Реал Мадрид би требао да узме у обзир и то као и тренд да се рађа све мање играча као Роналдо, способних циркусанера, нарцисоидних голгетера. Данас је игра таква да онемогућава Роналде, играче за Циркус Паре, већ форсира физички спремне, тактички пријемчиве и талентоване. Талентовани су, типа Роналдињо, Меси, дабоме, у великој мањини, али ће их увијек бити довољно за оне који желе да граде екипу на другим основама. Као Барселона. И некад Борусија, Арсенал, Ливерпул.

НЕ САМО

МУРИЊО И КРЕТЕНИ.

И СИСТЕМ

ТАКМИЧЕЊА

УБИЈА ФУДБАЛ.

Добро. Мало сам претјерао критикујући Тату Мартина.

Барселона ипак има могућност да освоји нешто. Наслов првака Шпаније.

Оно што се догодило у претпосљедњем колу када су ремизирали и Барселона и Атлетико а Реал изгубио, баца ново свјетло на шири контекст у коме се такмиче ова три врхунска клуба.

То што се њима десило није појединачан случај и није случајно. Чак и кад се узме у обзир да медији јављају како је Реал мислио на Лисабон и играо са Б Тимом. То, једноставно не постоји. Јер би Рела са тим Б Тимом био првак у скоро свим лигама Европе.

И раније се догађало да тимови који у уторак или сриједу играју лигу шампиона губе у домаћем првенству. У свим лигама. То, у току првенства, не изазива нарочиту пажњу јер изгледа појединално и изгледа да има времена да се све надокнади.

Овај системски покољ у претпоследњем колу шпанског првенства, знак је да систем такмичења убија фудбал. Тај четвероструки колосијек, домаће првенство, лига шампиона, репрезентација, куп, и ове године, посебно, свјетско првенство, чини да нема умјетника који може физичку и психичку силу програмирати тако да одговори свим обавезама и да се тиму и појединцу унесе такав емотивни и вољни програм који би достигао екстазу баш кад треба.

А питање је кад треба.

Мислим да то од фудбала твори гладијаторство. У коме се само износе мртви из арене. Требало би у години свјетског првенства не играти, нпр, лигу шампиона.

Или донијети правило да лигу шампиона и домаће првенство играју ти наводни А и Б тимови. Рецимо, максимално седам играча у оба такмичења.

Тако би се сачували играчи, одржао психолошки колективитет и повећао врој играча који имају прилику.

Ако Барселона побиједи Атлетико у задњем колу и освоји лигу, биће то само зато што Атлетику предстоји финале Лиге шампиона.

ШТА ЈЕ

СЈЕБАЛО

БАРСЕЛОНУ

Као што сам и писао, ове сезоне ФЦБ неће освојити ништа.

То је недопустиво.

Али је и некажњиво. Јер. Криваца има више.

·         Болест Тита Виланове. Барселона је начинила грешку што одмах није ангажовала неког прелазног тренера умјесто Роуре. Тим је чекао оздрављење Тита и губио компас.

·         Повреде. Невјероватно је колико је несреће било у једном тако великом тиму, од лома руке Пујола до лома кољена голмана Валдеза.

·         Катастрофална политика куповине нових играча. Барса није успјела купити голмана, иако је Владес тражио одлазак. Није успјела купити задњег иако је знала да Пујол залази. Та крпљења и импровизације у одбрани не могу да се толеришу на том нивоу.

·         Куповина Нејмара. Питање је да ли је Нејмар играч за Барселону. Чим му видим френкушу помислим да је за неки Балотелијев тим. А добро би им дошао и онај црвенокоси луди бивши кошаркаш. Суштински, пак, Нејмар мора да се трансформише да би играо у Барси. И не знам гдје да му се нађе мјесто. Некад је боље пустити да конкуренција купи играча па да се чеше шта ће са њим.

·         Ангажовање Мартина. О томе сам већ магистрирао.

·         Специјални рат Реала и Мадрида против Барсе који је кулминирао забраном, па скидањем, куповине нових играча. Барса није била спремна одговорити на то.

2806.

КОНАЧНО СМО

МЕСИ И ЈА

ИСТИ ИГРАЧИ

Барем у једној ствари.

На утакмици против Атлетико Мадрида Меси је претрчао 6800 метара. Толико и ја претрчим на утакмици ветерана. То и није неки мој подвиг. Бржим ходом човјек за шездесет минута пријеђе шест километара.

Добро. Ни ја не мислим да је Меси играч који треба да трчи по терену ко будала. И да претрчи дванаест километара.

Поред тога што има проблема са комплетном одбраном, у већем дијелу првенства, узрок Барсиног пораза у мрском Мадриду јесте и тренерова, Мартинова, грешка са Месијем.

Он је послије утакмице изјавио, да би оправдао себе а не Месија, Нисмо ни темељили игру на Месију.

КојисиК, онда, ишао у Мадрид.

Ако играча поставиш на погрешно, непродуктивно и на њему и тиму неодговарајуће мјесто, може се догодити да га затвориш у кавез, да нема простора за кретање, да кудгод пође има неко његов коме би он сметао. О томе су причали понеки играчи, о тим сметњама у кретању.

Стриктно позиционирање Месија на десну страну није добро. Тако се одсијеца од гола. Тако се затвара онај Мали Прцо Бразилац. Алвеш. То су само површније анализе. Књига о томе може да се напише. Истина је да Меси често улази са десне стране, паралелно са најдужом линијом шеснаестерца. Али то је само зато што је љевак и што је изградио брз и прецизан шут из тог краткокорачног кретања.

Месију се мора дати слобода кретања са свих страна.

Он није класични играч и не може играти на класичном мјесту.

Он је играч који асистира и реализује.

Није играч коју чека центаршутеве на мјесту пивота или сидраша. Било је тако природно кад је промашио гол, љеваком, са пет метара након убацивања Нејмара. Меси не зна то да ради.

Након испадања из Лиге Шампиона, дабоме да је, за Барсу, у питању и првенство и Куп Краља. Ваљда није у питању нови тренер.

2740.

СВЕ СЕ МОЖЕ

УЗДРМАТИ И ОБОРИТИ,

ЧАК И ОНО

ШТО ПОЧИВА НА

ВЕЛИКОМ НОВЦУ

И ИМА ОГРОМНУ

ПОДРШКУ ЈАВНОСТИ

Барселона је живи доказ.

Мада је она, при свему, имала и прилично несреће.

Већ годинама Реал, и Мадридска Шпанија, води специјални рат против Барселоне. Они Кијевци, Кличко и Кучко, смијешни су, Весела Свеска, Мале Маце.

Напримјер, Меси.

Сваки играч је осјетљив. Или због тога што је глуп, као и сваки врхунски спортист који је концентрисан само на једну ствар неколико деценија, или због тога што је стално на тој највишој тачки концентрације која исцрпљује и ум и организам, или због тога што је њежне конструкције личности и карактера, условљене том клупском и сваком другом апаратуром око себе.

Онда, у правилном ритму пласираш добре и лоше информације о њему. Добре толико да се тешко подносе. Шеик би дао 250 милиона долара за Месија. Лоше које буде сумњу и самог играча. Отац мувао порез. И тако до двије до три годинице. Док не почне да повраћа, повређује се и сумња у све.

Сјећамо се како су Ибракадабра и Пике уловљени у хомосексуалној пози.

Затим, пресија на клуб. Има купљене судије. Стално им досуђују пенале. Па јавност повјерује у то. Али, повјерују и судије. Мувао са уговором за Нејмара. Сваки живи уговор у свјетском врхунском, супрапрофесионалном, фудбалу нека је врста мувања. Али споран је баш Нејмаров. То је обезглавило клуб јер је Предсједник морао да поднесе оставку. Посљедице по Нејмара тек ћемо видјети.

Клуб је погријешио што је изабрао Тита за тренера јер је човјек, евидентно, био већ болестан. А тим и фудбалери не могу без тренера. Ништа им он неће генијално рећи, они знају да играју и без њега. Али ако га нема, нема игре. То је као и овце. Знају да пасу, али ако нема пса овчара и чобана, поцркаће одглади.

Онда је погријешио што је довео Тату. Више никад не треба да ангажује тренера који има два Т у имену.

Тата Мартино је јужноамерички тренер. А тамошњи играчи се тешко уклапају у европску тактику и стратегију. Тренери још теже.

Европска фудбалска игра је Филозофија. Јужноамеричка је карневал. При чему јужноамеричка може да буде боља и савршенија, еквилибристичнија, жонглерскија. Но, увијек је неодговорнија. Али кад наиђеш, напримјер, на оног Абрамовичевог дивљака па ти паркира два аутобуса испред Шеснаест, можеш да мрдаш и гузицом и сисама, ко на карневалу, ништа ти помоћи неће.

Евидентно је да Барцелона ове године неће постићи ништа. Дио играча мора да иде. Проблеми су се сконцентрисали. Може се десити да у тој жижи изгори и Меси. А тренера за Барселону нема баш на пијацама и у тржним центрима.