НАЦИОНАЛНИ
ДЕСТРУКТОР
ВУЧИЋ

 
Република Српска је, од Дејтона, доживљавала многа понижења.
Прво је било то Милошевићево заступање у Дејтону. Које је преваром, и Патријарха, добио а по замисли усраних Америчана.
Многа од тих понижења и срамоћења, Република Српска је морала да доживи и претрпи.
Сви су, увијек, као и сада, били против ње.
Они који су реални, далеко су и имају мало практичних могућности.
При свему томе, Република Српска није морала да доживљава понижења од Србије.
Ну. Србија...
Понижење које је Република Српска доживила од Троугла Шмит – Вархељи – Вучић, тешко је јер се догађа на прекретници.
Република Српска је кренула у повратак на уставну позицију, позицију дејтонског Устава БиХ.
То није лак ни кратак посао.
Ако сада падне, Унитаризација ће се наставити, брже и боље.
Троугао ШВВ, у коме је на једном углу и Патријарх, на самом старту вежу ноге Републици Српској.
Срамота и понижење није само у томе што је Вучић примио Шмита, као чин против Републике Српске, већ и у томе што се на друштвеним мрежама, такорекућ, на вибер групама развлачи Додик као мали послушник из Провинције.
Да би Грађанин Шмит, на шовинистичким телевизијским платформама Сарај Чадора, ликовао.
Вучић је Суманута Протува, Политички Болесник, који, међутим, савршено обавља Пројект Запада над Србима.
Вучић даје Косово. Без ријечи.
Он проводи Референдум, изјашњавање Срба, али не на цијелој Територији Србије.
Он Правосуђе из руку Државе даје Западу.
Користи ситуацију када у Србији нема ниједне политичке странке која се може оквалификовати као Политичка Артикулација.
Да о Националној Странци не говорим.
Погрешно је мислити да он све то чини да би опстао на Власти.
Па, као, сљедећа његова крпа је Република Српска. Која ће му омогућити још један мандат.
Он, без проблема са Западом, остаје на Власти.
Запад има толико потраживања од Србије да Вучић може бити миран сто година.
Ту чињеницу Република Српска мора да схвати.
И да сад учини по „савјету“ Вучића, ништа се неће поправити у њеној позицији ни зауставити у Вучићевој деструкцији Србије и Српства.
Срби су увијек били и увијек ће бити Циљ Запада.
Очигледно је да Република Српска мора да се одмакне од Вучића.
Мора да успостави релацију дејтонске Хладне Братске Коегзистенције.
Да би то била мирољубива братска коегзистенција, повезивање, уједињење, у Србији мора постојати Политичка Снага која је српскија и националнија од оне у Републици Српској.
То се никад неће десити.
Ну.
◘ Вучић потпуно проводи Матрицу Запада над Србима. То није једна ставка.
◘ Вучић наступа са истих позиција према БиХ, као и Пленковић. Само, Вучића не чека ангажман у Бриселу.
◘ Запад никада није објавио Минус на било који Вучићев Чин у Србији и у Региону.
◘ Вучић мами Српску и Додика у Провалију. Он захтијева повратак у Инстутиције БиХ.
Али. Тај повратак је у својству Српске Листе на Косову.
◘ Лансирање синтагми Српски Свет, Заштита Ћирилице, Сабор Србије и Српске, сједница двије Владе са ВДЖБ... бацање је магле у којој Република Српска сваки пут добије по носу и буде кажњена.
◘ Вучићева парада и шарада над Српском, у Сарај Чадору се оцјењује као пројект Велике Србије. Што је смијешно. Вучић не жели да гради ни Велико Ваљево.
Но. Цијену тога плаћа Република Српска. Јер, ето, није Држава, по дејтонском уставу, већ привјесак агресорског Београда.
Све то слаби позицију Републике Српске.
Задњи Додиков одлазак Вучићу, једно је од значајнијих слабљења у скоријем времену.
◘ Вучић нема никакву ни формалну ни братску подлогу да дјелује над Републиком Српском.
Он нема ни једну Националну Референцу.
Он нема ни једну Националну Битку, коју је, барем изгубио. Све их је предао, још прије него што је Непријатељ кренуо.
◘ Вучић је директни Предрадник Унитаристичког Сарајева.
Његов београдски „савјет“ Додику, сада се користи као уцјена Сарајмуслимана.
Неће да разговарају о Хрватском Изборном Закону, док Додик не допуже у Институције, подвуче се под Сећију и чека дозволу да може да лизне Синију.
По томе се види колико је црн Сарајевски Унитаризам.
Све то Вучић може да ради јер Србија, Срби Србије, не зна о чему се ради.
Не знају ни за себе а камоли за Републику Српску.
Стога је одговорност на Додику огромна. На Политичкој Већини у Народној Скупштини и Републици Српској уопште.
Уз подсјећање да овдје, у Српској, Изборе неће никад добити неко ко је за БиХ и за Сарајево а против Републике Српске.
Може само да му их отму и покраду.
За разлику од Србије.
Гдје Изборе може да добије ко хоће. Не морају да му краду.