НИ СРБИ НИ ХРВАТИ
НЕ СМИЈУ НАПУСТИТИ ФРОНТ
ПРОТИВ САРАЈСКОГ УНИТАРИЗМА,
НИ КАД НЕКО ОД ЊИХ ПОБИЈЕДИ

 
Колико је далеко отишла сарајска, бакирашка Унитаризација у Босни и Херцеговини, види се по изјави Алије Изетбеговића да у некој претпостављеној Трилатерали Хрватске, Србије и Турске са БиХ, не могу учествовати представници Народа у БиХ и Предсједници Странака, већ Институције БиХ.
Од тих Институција БиХ има само Предсједништво.
У коме су два сипљива и један низаштонејебавајући Члан.
Бакир је у праву.
Никакву БиХ могу да представљају само никакве Институције.
Али није у праву када мисли да ће то ријешити кризу која траје од Париза. И муслиманима сачувати достигнуте унитаристичке степенице.
Ово што је сада на сцени само је нови облик једне трајне болести.
То није највећа криза БиХ, од тад и тад.
Предсједништво БиХ не заступа Хрвате у БиХ. Не заступа ни муслимане. Џаферовић је добио мање муслиманских Гласова него Комшић.
Не заступа ни Републику Српску и Народну Скупштину.
Предсједништво БиХ је артефакт Извршне Власти.
Изетбеговић овим жели да потпуно елиминише Србе и Хрвате из било каквих разговора и одлука у БиХ.
То није новост.
Али је новина степен крволочности са којом то лансира.
На тим разговорима, дакле, са Трилатералом, уопште не  би било Хрвата.
Изетбеговић, Бакираши, Четверопрсташи Сарајева, сматрају да су Хрвати трајно елиминисани у Федерацији.
Чак и ако ће им дати да бирају Члана Предсједништва, неће им дати Дом Народа и Владу Федерације.
Што значи да им неће дати ништа. Да од тога неће бити ништа.
Када неко примора Бакираше да одвоје Територију на којој се бира ХЧП, то још увијек није нешто.
Конститутивност се не постиже једним Чланом Предсједништва.
Хрвати имају Циљ али немају Пут.
Они тај Пут морају да уобличе као Национални Интерес.
Као што је Република Српска уобличила Самосталност, Незавинсот, као Национални Интерес.
То значи да Хрвати и Срби, Хрватски Народни Сабор и Република Српска не смију одступити са линије Фронта против Унитаризма, без обзира ко у чему побиједи.
Повлачење једног, скоро потпуно умањује шансе другоме.
Што је најбитније, ни Срби ни Хрвати, не треба то да схвате као неки међунационални савез или вјерски наступ.
То је битка Жртава Унитаризма.
Против Унитариста.
Ако се изгуби, слиједи нестанак.