ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАСАДИ
БОЛЕСНИМ, АНАРХИСТИЧНИМ,
НЕУКИМ, СУМАНУТИМ,
ПАЈАЦИМА И ЖОНГЛЕРИМА

 
Озбиљна Политичка Анализа још не реагује на такву појаву.
Што је разумљиво.
Срби, увијек, имају временски помак.
Некад Вијек, некад Мандат.
А немају одговорне Вође и Лидере.
Родоначелник Заразе Политичке Сцене Српске јесте Младен Иванић.
Позлаћени Сифон Инсталатера.
ПДП је постала талог и окупљалиште, расадник, кошница, таквих. Онаквих из Наслова.
Како су ту Партију напуштали високообразовани и разумни, што је кренуло одмах на почетку, тако су долазили суманути, без обзира на образовање.
Нема никакве разлике у политичком понашању и ефективима, између Балоначелника и Јелене Жонглерке.
Младен Иванић је процес отворио продајом Српских Банака по цијени бостана у августу.
То је био Ватромет који је означио почетак Анархије на Политичкој Сцени Српске.
Да Политичар може да ради шта хоће и како хоће.
Па су дошли Педепеовци типа Вучуревића. Као претходница Младих Суманутих Анархиста, који царују данас.
Запад, који овдје има ПДП као своју експозитуру, Политички Шалтер, Кокице Киоск, Љажна Љимунада, форсира попуњавање Политичке Сцене
▫ Аналфабетама.
Политичким незналицама, незналицама за политичке науке и дисциплине. Они и не знају шта је Политика и шта подразумијева.
▫ Мањкавим Личностима.
Непотпуним људима, без референци, без представе о свијеу и себи, несвјесним претховних дисквалификатива за неку област јавног дјеловања.
▫ Бескарактерним Протувама.
Људима који не презају, не пазе, не мисле.
▫ Анационалиним егзибиционистима.
Који не схватају шта је, у овом  добу, главна нит Републике Српске. И да Република Српска није исто што и Норвешка нпр.
▫ Ментално и социјално мањкавим и ишчашеним.
Хомосексуалци нпр, не могу да се баве одговорним пословима Државе, Нације.
Као што сви Спортисти не могу да скачу с мотком. Иако имају све физичке предиспозиције.
▫ Анархистичним Авантуристима.
Који ће зарад неког дневног ријалити поена, да сруше било коју јавну, политичку, релацију. Да закољу вола за килу меса.
Странцима Усранцима Запада, савршено одговара такав избор и мозаик.
Тај аморфни покров измрвљеног стиропора, који је увијек на површини, и какогод га бациш, он се равномјерно распореди, може лако да се одбацује и попуњава а никада не задире испод површине, у суштину.
Велика и стабилна Политичка Сцена може да изолује такву једну Партију као легло тих губара.
Ну.
Са малим Политичким Сценама отвара се проблем.
Јер, због таквог Насада, болест се шири и на веће и озбиљне Политичке Странке.
Оне, несвјесно, снижавају критеријуме, губе рефлекс, одустају од правила и процедура, од кадровске тријаже.
Мисле да је било који Кандидат бољи од онога из Педепеа.
Пошто се сваког Мандата, кадровски мозаик попуњава новима и подмалђује, релативно брзо се стигне на најниже гране.
Као што је ПДП стигао од Рајка Латиновића до Бале Гимназијалца.