уторак, 04. мај 2021.

 

НАЦИОНАЛНО ТУМАРАЊЕ СРБИЈЕ
МОРА СЕ ОБУСТАВИТИ,
И ОНО УНУТРА И ОНО ПРЕМА
СРБИМА У СРПСКОЈ И ЦРНОЈ ГОРИ

 
То се не може препустити љигавом Вучићу, или прије, свиленом Тадићу, или још прије, националџуку Милошевићу.
О Шешељ-Вук Будалама нећу да говорим.
Нажалост. Сада је јасно да је Србија из несрпске ладовине у Краљевини СХС и Титовини СФРЈ, након Распада Југославије, остала на вјетрометини, као Марва без Тора.
Ни у чему се није снашла, јер није имала Национални Политички Програм.
Да га је имала, у његове координате би правилно смјестила догађаје који се спрамају Југославији, а првенствено Србима.
Ту млитаву српску ладовину Србије, платили су Срби у Хрватској, Срби у пола БиХ, Срби Косова и Срби Црне Горе.
Сад плаћа и Србија, својом будућношћу, под недозрелим и недораслим Вучићем.
Данас су српски Рационални Нацицоналисти у Србији, на мањој цијени него у Социјализму.
Мене, пак, увијек, занима Република Српска. И кроз ту призму гледам све, па и Матицу Србију. Матицу која је у опасности да постане Рукавац.
Сада, у доба Нон Пејпера, очита је национална дезоријентација Србије.
Кад хоћеш да сјебеш и слудиш Србе, дај им Карте. Не оне за Ајнц и Таблић. Дај им Карте Балакана. Узлуде се ко мравињак кад им забијеш колац унутра.
Добро што се обичан свијет тиме јалово бави, не јебу и не иду у рибу, али изјаве Вучића и Дачића, показују сву атрофију, суманутост и нову ладовину Српске Националне Свијести.
Вучић говори о прихватљивости некон НП а Дачић каже, Добар је, предвиђа припајање Српске. За признање Косова.
Онај Гнусни Титин Комунизам, није се тако бувљачки односио према Србима.
То је директна фаза политике Слободана Милошевића. Који је трговао Србима Хрватске, са планом и намјером, да их се Хрватска ријеши. Који је, нама, у Српској, предлагао да нападнемо Сфор и да можемо ићи на Косово, у Шиптарске куће и зидине.
Сада би Дачић дао Косово а, кобива добио Српску и тако би се опрала та издајничка, велеиздајничка, противсрпска политика у цјелокупном износу.
Србија мора да почне да мисли на себе, да оформи свој Национални Интерес.
Тако ће почети да нормално и реално национално мисли и на преостале Србе у околини.
Србија, изнутра, нема снаге за то.
Србију води Ситношићарџијска Булумента која се сплела ко вилина влас по дјетелини и коју Срби, више, не могу расплести.
Срби у Црној Гори су већ осакаћени, уколијенчени, остала им је само Црква и Литије. Мало боље него у доба Турака и Турских Друмова.
Срби на Косову су ујадњени и чекају било какву милост из Вучићевог Београда. Њима је онемогућена било каква политичка артикулација.
Република Српска је међународно призната Држава Саставница у БиХ.
И од свега Српства, и распетог и удржављеног, у најбољем је положају.
Стога мора Србији поставити захтјев да Републику Српску третира и односи се према њој, као према Другој Српској Држави.
Све испод тога, треба јасно рећи, издаја је, није српско братство и није то Србија каквом је видимо и шта Србија треба да значи.
Никаква БиХ нема помена у односима Србије према Српској. Београд мора да се у односу на Сарајево, понаша по технологији, Јесте Држава, имамо амбасасдоре и то је довољно.
Руковдство Српске, треба да престане слизивање и просјачење са Вучићем. Тако му се омогућава трговина и лажно србовање. Као што и Опозиција и покрајни играчи, треба да престану да се терасају са Вучићем.
Недостатак своје Националне Политике, и код једних и код других, не може надомјестити Вучић.
Јер ни он нема Националну Политику.
Све што има србовања то је пиаровска лакировка и дневна досјетка, нарочито у сврху Избора.
Када прођу Избори, Вучића нећемо препознати.
Између њега и Ђукановића, у посљедицама по Србе, нема никакве разлике.
Вријеме ће то показати, ако се сада не види од свих.
Српска, сада, има највећу одговорност у Српству.
Србија, Вучићева Србија, у томе је најупитнија.
И, зато, Српска мора дјеловати са Националним Програмом, најприје за себе а онда и према Србији.
Пред Републиком Српском стоје деценије мултикомплексних софистицарних напада.
Циљ је њено нестануће.
Јер је то био циљ и код Распада СФРЈ. Елиминација Срба са ове стране Дрине.
Никакво уједњење са Србијом, припајање Србији, Запад неће дозволити. По цијену новог Балканског Рата. Може, само, издалека, погурати ту идеју, како би неки наш корак служио као изговор за општи напад на Српску и протјеривање Срба из БиХ.
Стога је пресудно да се Српска национално стабилизује и гради Државу коју већ има.
То ће трајати деценијама, док не  просвијетли.
Ну.
Нека траје.
Нисмо се накратко ни борили за Републику Српску.
 
 

Нема коментара: