ШАЛТЕРСКА ДЕМОКРАТИЈА
ДВАДЕСЕТПРВОГ ВИЈЕКА
У Републици Српској, Струју, у народу познату као
Електрична Енергија, неће више давати Централни Комитет Савеза Комуниста, и
наплаћивати, већ Агенција.
Потрошач може да бира, или ту Агенцију или неког
приватног добављача.
Коначно је дошла Слобода и у Утичнице.
Вијест је зачињена и податком да ће 580.000 потрошача
потписати нове Уговоре. И да ће бити обаваијештени гдје треба да дођу.
Дакле. Неко је добио право да испоручује Елен, и да на
томе зарађује а сви остали, добили су обавезу да обилазе канцеларије, шалтере и
предграђа, да потпишу уговор.
Који увијек могу да раскину. То је, кобива, утјеха.
580.000 људи, дакле, неком треба да дође на ноге.
Тако је и са Водом, са Смећем, са Гријањем.
Тако је било и са Љекарским Увјерењима за Оружје, па
је укинуто.
То је типично социјалистичко насиље над Људима који се
у свему третирају као Странке На Шалтеру.
Влада Републике Српске треба донијети неки акт, уредбу
са законском снагом, натјерати кретене да то уврсте у своје Статуте или шта већ
имају од базних Аката, којим се свако од тих Испоручилаца обавезује да Купцу,
Потрошачу, Кориснику дође на ноге. А не обрнуто.
Па, донесите Уговор. Кад прочитамо и потпишемо, дођите
по њега.
Кад можете очитавати струју и воду, можете донијети и
однијети и Уговор.
ДВАДЕСЕТПРВОГ ВИЈЕКА
Нема коментара:
Постави коментар