ШАРОВИЋЕВО
ПРИЗНАЊЕ
ДА
СРПСКА
ДЕМОКРТСКА
СТРАНКА
ВИШЕ НЕ
ПОСТОЈИ
Дабоме да је Додиков неолиберални нерв одмах осјетио опасност и није то дозволио.
Ти си основну школу учио код Стаљина.
Моји критеријуми су, између осталог, подразумијевали увид у претходни ангажмански и политички пут, за оне који нису у беиографској бази СНСД. Дакле, за оне који се први пут кандидују. Па је, тако, требало да стоји регула, да онај ко је дошао из неке друге странке, што је морало да се наведе у Приступници, а био је било шта у њиховој организационој и кандидатској структури, не може да буде у Организацији СНСД ни у Кандидатури.
Тражио сам начин а се супротставим Црвици Ситних Интересних Прелетача и да форсирам Младе Чланове код нових кандидатура.
Данас читам како је Шаровић унезвијерено изјавио да су му у Добоју покушали да подметну чланове СНСД на одборничку листу.
Смијешно је.
А трагично је.
Кад пропустиш први вагон, нећеш ускочит ни у задњи, јер је он много бржи од првог који си пропустио.
Кад је Странка у успону, поправаљаш ствари. Кад кола крену низбрдо, нећеш стићи ни да подбациш камен.
СДС плаћа цијену чињенице да никада у Добоју није имао контролу над локалним Есдеесом.
То заваравање добрим резултатом, Обрена, или неког другог Обрена, без страначких Критеријума и Правила и процедура, кад тад доводи до слома.
То је у страначком здравству познато као Инфаркт Општинског Одбора.
СДС је требао Добоју посветити посебну пажњу. Као и Бијељини. Јер те двије средине нису једноставне за страначко организовање.
Тамо је СНСД постигао максимум. Што није било довољно за побједу.
Ну.
СДС то није могао да уради. Јер се нико не бави Организационим пословима у тој Мирковој Групи.
СДС, нажалост, више, ни формално није Странка.
Практично, више не постоји.
И иде у тужну галерију СРС и СПО.
Који су нестали са сцене.
Њима није била опомена да је пропао Михајлица.
Онакав Михајлица.
И спао у стање да га ни Додик неће.
Нема коментара:
Постави коментар