ЖАЛОСНА И СЛАБА
СРПСКА ОПОЗИЦИЈА,
ВЈЕРНИЈА ЈЕ СЛИКА СРПСТВА
НЕГО ШТО СУ ТО ВЛАСТИ
 

У Републици Српској траје распад Опозиције.

ПДП спао на двојац без артикулара.

СДС-ови сегменти траже могућност опстанка у или уз СНСД.

Они који су у Власти, дуго, умјесто да граде озбиљне Странке, они од двоје праве четверо.

За све то се окривљује СНСД и Додик.

У Србији, Ђилас, који се промовише као Вођа Опозиције и слично, изјављује да Режим опстаје зато што ћуте академици, професори и новинари.

У оба случаја, и у Српској и у Србији, на дјелу је елементарно непознавање Друштва и Политике.

Непознавање Представничке Демократије.

Која је овдје замијењена Клијентелистичком.

То може да функцинише ако си побиједио на Изборима и дошао на Власт.

Али ако требаш да на Изборима побиједиш Власт, нећеш никад. Клијентела иде тамо гдје има корист и конекцију. Зашто би улагала и ишла уз неког ко ће, можда, доћи на власт.

Политичке Странке су темељ Представничке Демократије. Чак и у Америци, која почива на долару, крупним корпорацијама и пентагонском сектору.

То незнање демонстрира се још од пада СФРЈ и Ратова.

Једно вријеме је широко заступана теза да су до Рата довели Новинари јер су свашта објављивали. Сада их Ђилас враћа у жижу, јер не објављују свашта.

Његова грешка је још дубља.

Он указује на структуре које су иначе ћутајуће, при свакој власти и при сваком односу опозиције и власти.

Те структуре, академици, професори, новинари, никог не представљају од слојева Бирача. Чак и ако сваки дан галаме, преврћу контејнере и пале гуме, нико се од Бирача ни по гујици почешат неће.

У Српској, све ово што се догађа, посљедица је једне једине чињенице.

Чињенице да СДС није, послије Рата прерастао у Странку. Не би дошао у ситуацију да се распада, Одласком Плавшић и групе министара. Не би дошао у ситуацију да мора ПДП-у да да Владу. Не би дошао у ситуацију да Добој, Бијељина и Озрен одлазе у СНСД без Осме офанзиве.

Да су изградили Странку, били би на власти а СНСД не би могао да изгради Странку.

Јер не би било простора.

Овако, хиљаде Активиста СНСД имало је цијеле њиве и поља за мукотрпан рад и за десет година је изграђена Странка.

Некоме из Опозиције, у Српској и Србији, треба, сада, више од десет година да изгради Странку која може да утиче на Изборе или да се бори за побједу.

Јер, простор је сужен, приведен култури, сјемена резервисана, њиве узоране.

Клијентелизам је коров који се шири у коријену, коликогод кидао површинске изданке.

Српска Опозција године и мандате троши на нападање Додика и Вучића.

И ништа им нису наудили. Само су их ојачали.

А изгубили вријеме за градњу Странака.

Ну.

Од капацитета Ђиласа или Бореновића, Иванића или Јеремића, више се не може ни очекивати.

То су ненационални и необразовани људи за Политику и Друштво.

И такви даље регрутују.

Та немоћ, незнање и ишчашеност Српске Опозиције, одсликава Стање Нације. Са извјесном разликом Српске и Србије. У Српској је Рационални Национализам и Држава, темељ политичке активности Власти. У Србији је на сцени национална распродаја државе, територије и нације.

Стање Нације није добро. То не може да надомјести Национализам Републике Српске.

Непостјање Опозиције, слаби Српску и Србију.

 

 

 

x