петак, 6. март 2020.


ШТА ГОВОРИ
СЛУЧАЈ
ОБРЕНА И МИЋЕ,
СВАКОЈ ОЗБИЉНОЈ
ПОЛИТИЧКОЈ СТРАНЦИ

Теоретски сереш, Станиславе.
Дабоме да сам у опасности да, или на почетку, или на крају, добијем ову плакету.
Зато ћу да будем груб, како и доличи.
Овдје, код Срба, нико не зна шта је Политичка Странка и Страначка Организација. Како настаје Велика Политичка Странка и зашто се распада.
Милорад Додик ће рећи, Ја сам Странка.
Неће наглас. Није глуп. Само не зна.
То ће наглас учинити Мирко Шаровић.
Он је глуп а и не зна.
Вучић, такође није глуп, то што је политички болестан, друго је, он ће рећи, ја сам Србија.
Мањевише, познато је како је настала Српска Демократска Странка. И како је пропала.
Не желим да губим вријеме на објашњење. Али, није пропала одласком Радована Караџића, нити његовим хапшењем за Хаг.
Битно је како је настао Савез Независних Социјалдемократа и Српска Напредна Странка.
И у каквим су идентичним опасностима.
Велика Политичка Странка је подсвјесна организација.
Воајери, имбецили, натуршчици, разни незадовољници, аналфабете, мисле да је то интересна организација која служи за запошљавање.
Како је одлука за Изборе, сваког Бирача, више подсвјесна него рационална, таква је и Странка.
СНСД је настао на подсвјесној потреби другачијег начина политичког организовања, окупљања и исказивања. Људима је било доста Рата и Есдееса.
По томе су Срби показали, једини, неопходну политичку флексибилност и потребу за кретањем напријед.
Српска Напредна Странка, уз разне махинације, оцеубиства и превртања, настао је као подсвјесна потреба да се раскрсти са Милошевићевом Ером Рата.
Ту потребу нису успјели да задовоље Ђинђић, Коштуница и Тадић.
Стога су Бирачи, масовно прихватили, извраћеног, лажног, Вучића.  
Погледајте боље. Нико у Србији не каже да је Вучића јер је Србенда, паметан, успјешан, савремен. Сви кажу да он гарантује Мир. То чак образлажу за њега и у Српској.
Стога је и у Српској, масовније прихваћен Додик, од било ког Есдеесовог Лидера.
Милошевић је владао на вихору Рата. Као и Караџић.
И да нису отишли у Хаг, не би се могли одржати.
Чланови СНСД и СНС не знају шта пише у Политичком Програму. Као што и већина вјерника не зна Десет Божијих Заповијести.
Чланови СНСД и СНС, немају никакву корист од Странке.
Њу купе, лопатама и камионима, они који са Странком немају никакве везе. Али имају са Додиком и Вучићем.
Ипак, и СНСД и СНС, функционишу, на ниову организације, скоро савршено.
Јер је то подсвјесна енергија политичког окупљања.
Истина, СНС је веома мало Политичка Странка и Политичка Организација.
А СНСД се убрзано разграђује у том смислу.
Страначка Организација, Велике Политичке Странке, мора да буде устројена као Војска.
Мале Странке то не морају. И не могу. Оне служе за шенлучење, истјеривање зечева из шуме, тјерање међеда од имања...
Избори су Рат.
Гласови су бојева муниција.
Све потребе Војске, у миру и рату, потребе су и Велике Политичке Странке.
Дуготрајност и константан успјех ВПС, могућ је само потпуним одвајањем Војске од Предсједника Државе.
Страначке Организације од Лидера.
И од ТМШ.
Тајкуна, Мајкуна, Шефида.
СДС је стално побјеђивао у Бијељини.
Они Натуршчици, с почетка, су увијек говорили да је СДС у Бијељини, као и у Добоју, био јак ко црна земља.
Што није било тачно.
Јер је Организација СДС-а била дата једном човјеку уруке.
И његовој локалној клики.
И они могу да је воде куд хоће.
То је знак да је тако нешто погрешно радити.
Мора се одвојити Градоначелник, Посланик, Кандидат на Изборима од Организације.
Ако му је даш, ампутирао си дио Странке.
Гангрена неће одмах да се појави.
Него тачно кад треба.
То је знак да та Велика Политичка Странка губи или је већ изгубила Подсвјесну Енергију Окупљања.
Зато мирно и смјерно, одоше за Обреном или Мићом.
Мићо је успио да уђе у подсвијест бијељинске организације, као њихов Најамник.
А Шаровић, однекле, са стране, шаље поруке да су они, Бијељинска Организација, његови Најамници.
Јесмокурац, одговарају из Бијељине.
Само преписали од Добоја.
СНСД и СНС нису у толикој опасности да се појави енергија за ново подсвјесно окупљање, јер времена нису таква.
Прошао је Рат. А у Србији је прошло чак и Косово. Вучић убрзано користи тромост Србијског Бирача, и то завршава.
Али не значи да нису у опасности.
И СНСД и СНС.
Страначка Организација се мора одвојити од Лидера и ТМШ.
Више него Држава и Црква.
Страначка Организација је ствар Организационе Технологије.
То није непрекидно експериментисање да се добије Злато.
То није огледало самозаљубљених Лидера и Хора ТМШ.
Страначка Организација мора технлошки да напредује. А Лидер, по сили функција и времена, законито назадује, исцрпљује се, блиједи.
Ако се не раздвоје, Лидер ће да јача своју позицију и вуче Страначку Организацију, назад, у стагнацију.
Она њега никад.