СРБИМА ЈЕ
ПОТРЕБНА
СЕРБОЛУЦИЈА
ДУХА И
НАЦИЈЕ
Шта би могао да
значи тај незграпни термин, Серболуција.
Револуција Духа
и Нације.
Обнова,
препород, ресетовање, повратак на фабричка подешавања... нису адекватни појмови.
Јер оно што подразумијевају,
није довољно.
◘ А, шта
подразумијева Серболуција.
● Револуцију у
Националној Политици, Револуцију Суверенизма и Државности, Револуцију Српског
Територијалитета, Револуцију Духа и Културе, Револуцију Економије.
Свака од ових
Револуција захтијева посебно опширно образложење.
◘ Шта је
најпресудније.
● Све. Јер,
Србија је у великој опасности.
А кад је Србија,
онда је и Република Српска и Срби Црне Горе.
Та два
колективитета су још остала на својој земљи а изван Србије су.
Некада се Србија
дизала на основу свог јаког и богатог села.
Данас нема тог
рудишта.
Србија се не
може дићи на основу фавелизованог Београда. И Аутопутева кроз пустопољине.
◘ Шта спутава
Србију.
● Србија је
самоспутан национални хербаријум.
Она се најбоље
осјећа под нешто лабавијом окупацијом. Или под добровољно прихваћеном Тортуром.
Зато је тако
дуго трпила Османлије и Комунизам Друга Тите.
Данас Србија
бауља по мраку.
Напросто, тражи
неког под ким би била а да то сви не виде.
Србија се мора
оспособити да сама влада собом.
Апсурдно је да
је Република Српска, мала заједница од милион и нешто Срба, у многим олимпијским
дисциплинама НДД Сфере, испред Србије.
◘ Ко треба и ко
може да изведе те Револуције.
● Могли би
многи. Интелектуалци. Економисти. Ствараоци. Политичке Странке. Вође.
Али никог од
кандидата нема.
Србија је
изубила способност да роди и одњегује Вођу. Државника. Лидера.
Не сада, и не
након распада СФРЈ, већ одавно.
Тако је и
доспјела у Краљевину СХС. Предала јој се.
Србија, више,
нема Писаца, Пјесника, Сликара, Правника, Филозофа, Економиста, Градоначелника,
Војника, Архитеката, Глумаца... Које је немогуће заобићи и игнорисати.
Нема ко.
Данас тај тешки
посао може да подузме Вођа.
Вођа који ће
бити и Државник.
Неко ко би морао
да буде као Мађар Орбан. Али још снажнији, одлучнији, револуционарнији и борбенији.
Он мора да буде
и опозициони писац, и бунтовни пјесник, и за Србију и против Власти, за Државу
и за Економију...
Да се жртвује до
крајњих граница.
Да не пита за
цијену.
Да усмјери
Србију према јаким пријатељима.
Да је окрене од
Запада.
Запад је Црна
Рупа и сопствене цивилизације а камоли туђе.
Кад се Србија
окрене јаким пријатељима, и Запад ће је цијенити.
Али, ни Вође
нема. Ни рођен још није.
◘ Какви су
изгледи.
● Слаби су
изгледи.
Србија не може
да се напне и то брзо створи.
Она би, у ту
сврху поднијела и неку врсту просвећене диктатуре. Њу највише воли. Али нема
оног ко би се латио посла.
Српски Политичар
нема енергије да десет година уложи у јаку националну странку, која је потребна
Србији. Као и свакој Држави.
Засад се Срби
могу ослонити само на Републику Српску.
Та минијатурна
национална политика, и Држава, бори се за темељ у Дејтонском Споразуму. Од ког
је Србија одустала.
Бори се и за
Србе Црне Горе. Од којих је Србија одустала. Бори се и за Косово, кад Додик превише
не прилази Вучићу, као дио Србије. Од ког је Србија одустала.
Бори се за Другу
Српску Државу. Од које је Србија одустала.
Ну.
Ако се у ишта
можемо уздати, то је Стрпљење Срба.
И дуговјечно
подношење недаћа, невоља и патњи.